Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda su svojim sagovornicima iz srpske vlade decidno postavili pravila kojih bi trebalo da se pridržavaju dok troše pozajmljeni novac. Nisu čestito stigli do svojih kuća kada su naši ministri i njihovi saradnici počeli da prekrajaju instrukcije i prilagođavaju ih sopstvenom viđenju preozbiljne situacije u kojoj se nalazi država. Otpočeli su veoma tragičnu igru i finale može da bude veoma opasan po sve građane i po same zvaničnike u svim segmentima izvršne i zakonodavne vlasti.
Njihovi trapavi, nedorečeni i neusaglašeni potezi urušili su i onaj minimum poverenja koji su imali kod građana i pokrenuli lavinu nezadovoljstva čije kretanje teško može da se kanališe.

Vladajući establišment je najavama mera koje bi mogle da zaustave finansijski kolaps doveo do čudne depolarizacije stanovnika Srbije. Na jednoj strani su se našli svi oni koji su uključeni u sisteme vlasti, a na drugoj oni kojima ta vlast treba da obezbedi uslove za realizaciju prava na rad, zarade i ispunjavanje životnih potreba. Jaz između te dve jasno konfrontirane grupacije postaje sve veći, jer vlada svakodnevno iznenađuje svoje građane novim nesvrsishodnim predlozima i stavovima kojima poručuje da nije dorasla ozbiljnoj situaciji u kojoj se nalazi država.
Ljudi koji su zauzeli i najmanju poziciju u državnom aparatu teže da je zadrže iracionalno očekujući da se pronađe neki način da njihovo mesto bude izuzeto iz planiranog sistema neophodnog prestrukturiranja preglomaznog birokratskog aparata. Oni koji su etablirani na nominalno odgovornijim funkcijama znaju da mehanizam koji su konstruisali, da bi zadovoljili potrebe svojih partijskih i koalicionih saučesnika, nezaustavljivo izrasta u parazitsku organizaciju koja će razoriti sve segmente državnog sistema. Njihova svest o tome ne pomaže im da pronađu efikasno rešenje jer je ono skopčano sa odlukama koje mogu da uzdrmaju čitavu patološku mašineriju satkanu od niza javnih i tajnih sporazuma, štetnih za stanovnike države a veoma korisnih za kreatore apsurdnog sistema koji je sačinjen da bi izabranoj manjini bilo veoma dobro a onima koji su ih birali – veoma loše. Uživajući u beneficijama koje su kreirali za sebe i svoje, zanemarili su ekonomska pravila u funkcionisanju države i ostali zatečeni pred spoznajom da su iscrpljeni gotovo svi resursi koji su im omogućavali lagodno ostajanje na zauzetim društvenim pozicijama.
Zemljoradnici nemaju čime da zaseju svoja polja pa je malo verovatno da je ponovo moguća pljačka njihovih proizvoda. Smanjenje republičkih transfera lokalnim samoupravama usloviće povećanje tenzija između republičke vlade i opštinskih samouprava.

Svakodnevne informacije koje mediji šalju građanstvu o visinama zarada zaposlenih u državnom i javnom sektoru izazivaju odijum i rađaju osećanja besa i mržnje. S takvim osećanjima i spoznajom da su njihovom voljom na vlast došli ljudi koji nisu imali elementarnu odgovornost prema poslu koji su obavljali i onima koji su ih birali, građani ne mogu da imaju razumevanja za nastojanja vlade da ispravi dosadašnje katastrofalne poteze. Ni među članovima vlade ne postoje usaglašeni stavovi oko metoda koje bi bile najefikasnije da se prikupe sredstva za pokrivanje budžetskog deficita. Svaki ministar će pokušati da maksimalno zaštiti zaposlene u ministarstvu na čijem je čelu, jer su to ljudi iz njegove stranke kojima je dužan ili obavezan. Tek se od članova parlamenta ne može očekivati usaglašeno reagovanje na predloge mera koje će im vlada predložiti. Ova institucija je svojim kontraučinkom bila i jeste jedan od ozbiljnijih generatora krize. Čak i da vlada časno i odgovorno sačini predlog efikasnih mera, ove će u skupštini naići na osporavanje i negiranje jer zavidan broj poslanika ne želi da vladine mere budu uspešne ni da država izađe iz krize. Oni priželjkuju i aktivno rade na tome da se kriza produbi i da se izlaz potraži u novim izborima koji bi im omogućili da preuzmu vlast.
Lako je da anticipiramo kakvi bi budući učinci takve vlasti bili kada znamo šta su sve do sada činili i kolike su štete učinili. Izborima se ne bi rešio nijedan od krucijalnih problema, samo bi se stvorio privid da se nešto novo događa. Verovatno je da i proklamovana kampanja koja je započeta u medijima o oduzimanju nelegalno stečene imovine ima isti cilj, da građanima usmeri pažnju na neka nova događanja. Verbalna spremnost predstavnika zakonodavne vlasti nije usaglašena s njihovim realnim mogućnostima jer im kao Damoklov mač preti moć onih koji su zavidnom količinom novca manipulisali njihovim partijama i političkim aktivnostima.
Činjenicu da su nosioci vlasti generatori krize razume sve veći broj građana. Znaju i to da sistem u negativnom smeru pokreću ljudi koji u svom vlasništvu drže kapital i kontrolišu političare. Oni će, kao i do sada, da budu izuzeti od vladinih mera, a ne bi bilo čudo ni ako političari koji od njih zavise odluče da prikupljenim novcem od siromašnih nagrade svoje prebogate zaštitnike. U srbijanskoj šumi može da se dogodi opozitni proces od onog u legendarnoj Šervudskoj jer ovde su svakojaka čuda moguća.