Nikada više kao Milošević prema Albancima na Kosovu

Novac, budućnost i dostojanstvo građana ulog su koji opako krnji srpska diplomatska elita u besmislenom delovanju spolja, za ostvarenje unutrašnje-političkih ciljeva. Ministar spoljnih (i nadasve unutrašnjih) poslova Vuk Jeremić, u ulozi okidača primitivnog i zabrinjavajuće svežeg inatsko-samoubilačkog krika nacionalističkih nada u ostvarenje nemogućeg, potrošio je na putovanja po zemljama trećeg, nesvrstanog i(li) kontraljudskim pravima svrstanog sveta, mnogo budžetskog novca zemlje dubokog siromaštva. Otkinuo protekle dve i po godine, a s izvesnim posledičnim odjecima i narednih deset – budućnost »naše dece«, svesrdno radeći na kompromitaciji svojih sugrađana po svetu. I to ne samo gubitničkom, demagoškom politikom, već i diplomatskim »šarmom«, koji doprinosi da ga strane diplomate izbegavaju u hodnicima i holovima EU.
Kako maska ne bi pala i polomila celu strukturu laži, čuje se omamljujuća najava predsedničkog umirenja da dok Međunarodni sud pravde ne završi proces preispitivanja legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti ima da prođe još godina cela...
Predsednik i njegov ministar domaćih zadataka Jeremić znaju da je priča o statusu Kosova završena. Taj najveći, istorijsko najznačajniji, glamurozni uspeh srpske diplomatije pokazaće, u narednih godinu dana, sav besmisao i kontraproduktivnost u odnosu na proklamovane principe, ciljeve, obećanja. S druge strane, čini se da će u prvi plan razmatranja tog suda doći potvrda nedavne osude srpskog vojnog i policijskog vrha države pred Haškim tribunalom zbog ratnih zločina koje su počinili nad kosovskim civilima, kao primer onoga šta se može dogoditi onim režimima koji bi pribegli sili na jednom delu svoje zemlje.
Jasno je i da je mišljenje MSP-a neobavezno, da za zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova nema naročitog značaja. Činjenica neobaveznosti tog mišljenja je značajnija za Srbiju. Naime, zvanična Srbija će moći da se pravi kao da se prilikom iniciranja zahteva pred Savetom bezbednosti UN-a za preispitivanje usklađenosti kosovske nezavisnosti s međunarodnim pravom nije obavezala na poštovanje njegovog mišljenja u smislu da će mišljenje MSP-a za Srbiju biti »konačna reč o statusu Kosova«.
Koje god bilo konačno mišljenje tog suda, ono svakako neće nikada prisiliti vodeće sile sveta, EU i Ameriku, da povuku odluku o priznanju nezavisnosti. Ono što će civilizacija dobiti od ovog procesa nalazi se u očekivanju da će MSP izraziti stav koji bi doprineo smirivanju sporova, ali što je najvažnije, obeshrabrenju država u nameri da se prema grupama koje žele da se otcepe ponašaju onako kako se Milošević ponašao prema Albancima na Kosmetu. Iznenađujuća brzina s kojom sud reaguje, budući da neki slučajevi već godinama čekaju na početak procesa, tumači se kao veliki interes u međunarodnoj zajednici, odnosno u onim zemljama koje su se umešale u proces priznavanja Kosova, da se stvar što pre raščisti.
Međunarodni sud pravde u Hagu primio je u predviđenom roku, koji je istekao 17. aprila, podneske 35 zemalja članica UN, u okviru postupka za utvrđivanje legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
Zemlje i organizacije koje su poslale svoje podneske u navedenom roku imaju, po nalogu MSP, obavezu do 17. jula da podnesu pisane komentare o drugim podnescima. Taj rok se odnosi i na privremene institucije Kosova, koje će dati svoj prilog s komentarima o drugim podnescima. U podnesku Srbije, argumenti sežu do Kosovskog boja – 1389. Treći put pred Međunarodnim sudom pravde u poslednjih nekoliko godina. Od iskustva vrcaju ideje članova pravnog tima. Poneki izgledaju kao da zaista veruju u to što pričaju. Zastrašujuće.

	Snežana Čongradin