Nedavni događaj na beogradskoj »Gazeli«, kada je bio obustavljen javni saobraćaj dok je policija spasavala jednog mladića koji je pokušavao da izvrši samoubistvo, privukao je znatnu pažnju javnosti. Najviše je bilo komentara o izjavi jednog gnevnog prolaznika koji je pred kamerama rekao da je mladića trebalo ubiti da ne bi došlo do zastoja u saobraćaju i o gestu jedne žene koja je požurila da svoje dve devojčice »uslika« sa samoubicom u pozadini.
Ovo drugo i nije baš sasvim neobično. Naime, u raznim turističkim ponudama često se nude, kao atraktivne destinacije, razna mesta katastrofa (ratova, zemljotresa, požara, poplava i sl.). Ali ono prvo izgleda neobično po svojoj okrutnosti. Dabome, kada imamo u vidu šta se sve dešava u životu, i ovom našem, naročito tokom minulih ratova, malo šta može da nas iznenadi. Ipak, nije za očekivati da se tako olako i pred kamerama (i prisutnom policijom) pominje nečije ubistvo kao rešenje problema, u ovom slučaju gubitka vremena zbog zastoja u saobraćaju. I nije posredi samo konkretna lestvica vrednosti na kojoj tuđ život ništa ne vredi spram vlastitog vremena, nego i smelost javnog ispoljavanja okrutnosti. Nije lako razumeti ni poreklo same okrutnosti, a još manje upravo tu smelost njenog javnog ispoljavanja. Bez odgonetanja ovih čudnih pojava teško da ćemo razumeti vladajuće vrednosti i vrednosne sisteme.

	Dušan Mojsin