Sredinom decembra 2005. godine
poverenik za informacije Rodoljub Šabić objavio
je u dnevnom listu
Blic tekst pod naslovom
»Fabrika apsurda« u kojem je pisao o svom iznenađenju
kada je dobio žalbu ombudsmana iz Kragujevca Milana
Petkovića koji mu se obratio sa zahtevom za zaštitu
prava.
Povod obraćanja ombudsmana povereniku za informacije
je odbijanje gradskih vlasti (čitaj gradonačelnika
Kragujevca Veroljuba Stevanovića) da dostave podatke
o broju zaposlenih u gradskoj upravi. Ombudsman
nije dobio traženu informaciju, konstatuje Šabić
uz upozorenje da se »radi o informaciji koja bi
trebalo da bude dostupna svakom poreskom obvezniku«,
znači potpuno javna.
Ovaj tekst je i danas aktuelan, kao i pitanje
o broju zaposlenih u gradskoj upravi, koji je
još uvek nepoznat javnosti. Iz tog vremena malo
toga se promenilo, posebno u okruženju aktuelnog
gradonačelnika, koji lično odlučuje šta treba
da se saopšti javnosti, a šta ne. Naravno, došlo
je i do »promena«. Odmah posle objavljivanja teksta
o kragujevačkoj »Fabrici apsurda« smenjen je gradski
ombudsman Milan Petković, čovek koji se usudio
da povereniku ukaže na kršenje ljudskih prava
u Kragujevcu. Vidno narušenog zdravlja uporno
je dokazivao da radi u skladu sa zakonom i u interesu
građana, ali mu to ništa nije pomoglo.
U Kragujevcu je dobro poznato kako gradonačelnik
zapošljava svoje ljude i kadrove svojih koalicionih
partnera, uz čiju podršku obezbeđuje većinu u
gradskoj skupštini. Jer, više je nego očigledno
da je zgrada grada postala pretesna za smeštaj
svih zaposlenih i onih koji i dalje stižu. Javna
komunalna preduzeća i brojne mesne zajednice,
postali su prava Meka za smeštaj partijskih kadrova,
rođaka, prijatelja, kumova, drugova i drugarica
iz »Zastave«... A tu su i brojne ustanove i institucije
u kojima se direktorsko mesto čuva pristajanjem
na sve i »prihvatanjem ljudi koje Verko šalje«.
Urušavanje institucija sistema se i dalje nastavlja.
Jer, svima je poznato da se za sve u gradu »pita
i odlučuje samo Verko«. Uostalom, šta tu ima čudnog?
Tako radi svaki pravi domaćin, šef i gazda! Problem
je, međutim, u tome što Kragujevac nije njegova
babovina i što njegovo gazdovanje plaćaju sve
siromašniji građani Kragujevca. I pored svetle
budućnosti koju svakodnevno nude gradski čelnici
i otvaranja brojnih šoping molova, očito je da
je običnom čoveku sve teže, a budućnost je sve
neizvesnija.
Strogo čuvana tajna o broju zaposlenih u gradskoj
upravi pokrenula je među grupom Kragujevčana takmičarski
duh i klađenje u traženju odgovora na pitanje
koliko je Verko zaposlio ljudi u prvom mandatu,
koliko u ovom drugom? Kladioničari tipuju koliki
je broj onih sa fiktivnim radnim obavezama i nazivom
»koordinator«, čije su radne obaveze virtuelne,
a plate stvarne? Zatim, koji od funkcionera ima
najveći broj funkcija i sa kolikom nadoknadom
van radnog mesta?
I dok ova neobična kladionica radi, a ulozi se
povećavaju, pojedine službe iz zgrade grada zbog
skučenog prostora traže novi smeštaj. Bežeći od
prevelike gužve zamenik gradonačelnika, onaj mladi
čovek iz republičkog parlamenta sa brojanicama
u ruci,
|
smestio je svoj prostrani
kabinet u soliteru u blizini zgrade grada.
Zatim su to učinili zaposleni u gradskoj
direkciji za imovinu koji su se lepo i
komotno raširili u zgradi »Duvan prometa«
u samom centru grada. Reklo bi se »Ima
se, može se«.
Odgovarajući nedavno na pitanja beogradskih
novinara o višku zaposlenih u lokalnoj
samoupravi gradonačelnik Kragujevca je
priznao da ima viška od 100 do 150 ljudi,
ali je odmah dodao da istovremeno ima
i manjak stručnih kadrova. Tom prilikom
ostalo je otvoreno pitanje zašto do sada
nisu zaposleni stručnjaci, od kojih mnogi
čekaju bezuspešno na birou, dok partijski
kadrovi lako stižu do radne knjižice.
Veroljub Stevanović je ponovo dobio izbore
u Kragujevcu sloganom »Svi zajedno na
ovu stranu« koji je uspeo potpuno da ostvari.
U tome su mu zdušno pomogli G 17
|
|
|
plus i Demokratska stranka sa kojima je naknadno
posle izbora potpisao sporazume o podeli
izbornog plena i rasporedu funkcija. Odbornici
manjih opozicionih stranaka i pored ukazivanja
na pogubnost ovakve politike nemoćni su da bilo
šta promene. Znači, ponovo smo u komunizmu, jedinstveni
i složni.
Nema opozicije i nema stranaka – svi na Verkovu
stranu. On najbolje zna kuda treba da vodi narod.
Ovih dana u Kragujevcu je održana promocija prvog
toma sabranih dela Radoja Domanovića. Učesnici
su govorili o značaju Domanovića i njegovih pripovedaka
»Vođa« i »Stradija«. O aktuelnosti i vidovitosti
ovog velikog pisca nije bilo reči. A i zašto bi?
Kragujevčani to ionako znaju i svakodnevno osećaju.
