Privikavamo se na sve vrste
rušenja tabua. Svetska štampa je puna diskusija
o tome da li je dobra ideja »nacionalizovanje«
banaka. Niko drugi do Alan Grinspen, sledbenik
superlibertantskog proroka kapitalizma čistog
tržišta E. Renda, nedavno je rekao da mi moramo
da nacionalizujemo banke jednom u svakih sto godina
i da je ovo, možda, taj trenutak. Konzervativni
republikanski senator Lindzi Grejem složio se
s njim. Levičar kejnezijanac Alan Blajnder razgledao
je dobre i loše strane, izglede i posledice ove
ideje. I, iako misli da su posledice malo gore
nego izgledi, sklon je da traži javnu intelektualnu
energiju pišući o ovome u
Njujork tajmsu.
Doista, pošto smo se naslušali predloga o nacionalizaciji
od uglednih arhikonzervativaca, sada slušamo ozbiljne
diskusije o mogućnostima građanskog rata u SAD.
Zbignjev Bžežinski, apostol antikomunističke ideologije
i savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika
Kartera, pojavio se 17. februara u jutarnjoj televizijskoj
govornoj emisiji i bio zamoljen da nešto kaže
o svom prethodnom pominjanju mogućnosti klasnog
sukoba u SAD, u uslovima svetskog ekonomskog kolapsa.
Bžežinski je rekao da ga baš to i brine zbog budućnosti
»miliona i miliona nezaposlenih koji se suočavaju
sa zloslutnim neprilikama«, zbog ljudi koji su
postali svesni »ovog ogromnog bogatstva, koje
je u rukama nekoliko ljudi, što je bez istorijskog
presedana u Americi«.
On je podsetio gledaoce da je, kada se dogodila
velika bankarska kriza 1907, veliki finansijer
J. P. Morgan pozvao grupu bogatih finansijera
u svoju kuću, zaključao ih u biblioteci i nije
ih pustio sve dok nisu dali novac u fond za stabilizovanje
banaka. Bžežinski
|
je rekao: »Gde je danas
taj klasni stub? Zašto nešto ne rade ljudi
koji su stekli milijarde?«
U nedostatku njihove dobrovoljne akcije,
kaže Bžežinski, »nastaće rastući sukob
između klasa, jer ako su ljudi nezaposleni
i stvarno oštećeni u ovom paklu, moglo
bi da dođe do pobuna«.
Skoro istovremeno, evropska agencija LEAP/Europe,
koja mesečno izdaje poverljive biltene
o globalnim evropskim predviđanjima za
svoje klijente – političare, javne službe,
poslovne ljude i investitore – posvetila
je svoj februarski broj globalnom geopolitičkom
poremećaju. Izveštaj nije dao lepu sliku.
U njemu se diskutuje o mogućnosti građanskog
rata u Evropi, SAD i Japanu. On predviđa
»opšti stampedo« koji će voditi u sukobe,
u polugrađanske ratove.
Stručnjaci imaju i savet: »Ako je vaša
zemlja ili region zona u kojoj ima masivnog
prisustva oružja, najbolje što možete
da uradite... je da napustite region,
ako je moguće«. Jedina takva zemlja, koja
odgovara opisu o masivno prisutnom oružju,
jesu SAD. Čelnik LEAP/Europe, Frank Bjančeri,
primetio je da »ima 200
|
|
|
|
Ida Ćirić
|
 |
miliona raznog oružja u prometu u SAD, a socijalno
nasilje se već manifestuje preko bandi«. Stručnjaci
koji su pisali izveštaj tvrdili su i da već ima
pojava emigracije Amerikanaca u Evropu, zato što
će »tamo fizička ugroženost ostati marginalna«.
Ako se Bžežinski i nada pojavljivanju novog J.
P. Morgana u SAD, koji bi pritisnuo osećaj »klasnog
stuba«, LEAP/Europe vidi »poslednju šansu« u sastanku
G-20, 2. aprila u Londonu, koji bi trebalo da
obezbedi učesnike sa »uverljivim i hrabrim« planom.
Ove analize ne dolaze od levičarskih intelektualaca
ili radikalnih socijalnih pokreta. One su otvoreno
izraženi strahovi ozbiljnih analitičara, koji
su deo postojeće administracije u SAD i Evropi.
Verbalni tabui se ruše jedino kada su takvi ljudi
istinski uplašeni. Svrha rušenja tabua je pokušaj
da se izazove brza akcija – ekvivalent J. P. Morganovom
zaključavanju finansijera, u njegovoj kući 1907.
godine.
Komentar broj 253, 15. mart
2009.
Prevela Borka Đurić
