Ustavna odredba o razdvojenosti Države i Crkve odavno prekršena

Tonemo li u klerikalizam

Povodom školske slave Svetog Save, 27. januara, održan je niz manifestacija u svim osnovnim i srednjim školama i fakultetima u Beogradu i širom Srbije. Njima je prisustvovao naglašeno veliki broj predstavnika Srpske pravoslavne crkve, a kruna svečanog obeležavanja »Savindana« bila je Akademija upriličena u Centru »Sava« u Beogradu, kojoj su, pored najviših crkvenih velikodostojnika, prisustvovali i predsednici države i vlade, kao i ministri prosvete, vera i članovi diplomatskog kora.
Istog dana u CZKD u Beogradu, u organizaciji nevladine organizacije Žene u crnom, održana je panel diskusija sa jedinim pitanjem – Koliko je Srbija zaista sekularna država? Zašto je sekularizam bitan za život civilizovanih ljudi pokušali su i dali odgovore profesori M. Kapetanović, B. Stojković, V. Stambolović, S. Sadžakov i V. Vujošević, kao i aktivisti za ljudska prava S. Zajović i B. Stojanović, i angažovani umetnici grupe Škart. Moderatori panela bili su Snežana Tabački i Dragan Protić. Zaključeno je da se sekularni karakter naše države gubi reafirmacijom religijskog pogleda na svet i da država nije ništa preduzela da zaustavi ovakve trendove.

Iako se Ustavom Srbije naša država definiše kao sekularna, iskustvo pokazuje da se vrednosti sekularizma gube i da idu u pravcu religijskog i nacionalističkog poimanja sveta. Ovim tendencijama, koje su naročito prisutne u obrazovanju, veoma su pogodovali ratna razaranja, socijalna beda i krah komunističkog sistema. Svetovna emancipacija u obrazovanju zasniva se na važnosti racionalnosti, humanosti i pluralnosti kako bi se razumeli uzroci i posledice društvenih fenomena. To doprinosi formiranju naučne slike o svetu i neselektivnom prikazivanju svetskih kultura, religija i istorije, ali i razumevanju ljudskih i dečjih prava koja su neophodna za njihovo formiranje u slobodne građane koji žive u tolerantnim društvima. Sekularno obrazovanje se zasniva na principima razdvojenosti religije od državnih institucija, jedan je od zaključaka skupa.
U prilog diskusiji izneti su i rezultati istraživanja sprovedenog u jednoj beogradskoj srednjoj školi, o nastavi verskog i građanskog vaspitanja. Oba predmeta su u školske programe uvedena posle političkih promena dvehiljadite godine. Istraživanje je trebalo da pokaže koliki je uticaj Pravoslavne crkve na formiranje »pravih« vernika među omladinom s obzirom na to da se verska nastava vrši samo iz pravoslavlja a ne i ostalih verskih konfesija. Istraživanjem je obuhvaćen uzorak od 240 učenika treće godine (16–18 godina), odnosno osam odeljenja. Versku nastavu pohađa 37,5% učenika. Na pitanje ko je uticao na njih da se opredele za časove veronauke 67,3% je odgovorilo – roditelji, 22,4% neko od bliskih rođaka ili drug/drugarica, a samo 10,3% – ljubav prema bogu. Prilikom upisa u srednju, a naročito u osnovnu školu, na pitanje veronauka ili građansko, roditelji u 97,3% slučajeva odlučuju o dečjem pohađanju verske nastave. Odgovori učenika mogu da se svedu na sledeće: »Pošto sam bila na verskom i u osnovnoj školi drugarica i ja smo odlučile da nastavimo i u srednjoj, inače mislim da veronauka treba da se uči kao i ostali predmeti«. »Versko sam izabrala zato što verujem u Boga i volim da slušam o Bogu, crkvama i manastirima. Na verskom sam naučila mnogo o našim običajima, zašto se praznuje, posti itd.« »Veronauka je mnogo korisna jer učiš o stvarima iz realnog života pa stičeš mir i više samopouzdanja prema sebi.« »Profesor veronauke je pametan i zanimljiv jer pričamo i o filmovima, televiziji i serijama.« »Mi smo na verskom srećni, igramo ‘mice’, slušamo duhovnu muziku. Najviše volim kad igramo ‘monopol’. Mi smo sada novi ljudi, pošteni. Građansko ne volim jer me ne interesuje.«

Koalicija za sekularnu državu iz Beograda, pod sloganom »Stop klerikalizaciji«, sačinila je brošuru čiji je cilj upoznavanje sa posledicama narušavanja sekularne prirode država u svetu i kod nas. Posebno se osvrnula na odnos sekularnog i klerikalnog u obrazovanju. Prema kreacionistima, bog je stvorio univerzum, Zemlju, živu i neživu prirodu i čoveka za šest dana. Dakle, svet i sve što se nalazi u njemu je delo savršenog bića, natprirodnih entiteta. Ovakva religijska doktrina odbacuje nauku kao deo tog procesa. Čarls Darvin objavljuje 1859. godine delo Postanak vrsta kojim se direktno suprotstavio dogmatskoj koncepciji »Božje promisli« doprinoseći tako transformaciji našeg razumevanja sveta i sopstvene uloge u njemu, koje ide od misticizma ka racionalizmu. Objavivši da je Darvinova teorija »više od hipoteze« papa Jovan Pavle II i Vatikan pokazali su da ne negiraju sve aspekte teorije evolucije pa se papina izjava pominje u kontekstu pomirenja nauke i religije. Ali, ni papin naslednik ni SPC se nikad nisu zvanično ogradili od kreacionizma.
Zbog jakih otpora kreacionizmu oponenti evolucionoj teoriji izbacuju reč kreator i prihvataju zahtev da se u nastavi isto toliko vremena posveti i učenju o evoluciji, ali uz naglasak da na zemlji nije moglo nastati ništa savršeno bez prisustva savršenog bića, inteligentnog tvorca, ID-a. Ovaj izvedeni oblik kreacionizma predstavlja najopasniji pritisak naročito na obrazovanje jer se obraća neobrazovanoj i nenaučnoj javnosti kvazinaučnim argumentima. Takozvanim jasnim naučnim rezultatima pristalice ID-a, u stvari, opovrgavaju teoriju evolucije. ID pokret dobija sve više pristalica širom sveta, naročito među konzervativcima, nacionalističkim i ekstremističkim političkim snagama bliskim crkvi. Naročito je prisutan u zemljama Istočne Evrope i Srbiji, jer se nalaze u procesu tranzicije, razgradnje socijalističkih režima pa ponovo afirmišu crkvu, ubacujući kreacionizam u obrazovanje. U školama se nastavnici često opredeljuju ili za zaobilaženje predavanja o evolucionoj teoriji ili je predaju fragmentarno da bi izbegli konflikte sa roditeljima, učenicima i širom zajednicom.

Dolaskom DSS na vlast 2004. godine izbacuje se Darvinova teorija iz školskih programa. Sa promenom ministarke prosvete ova teorija se vraća u škole, ali je sve više prisutna i tendencija uplitanja religije i crkve ne samo u objašnjenje sveta nego i u određivanje pravca kretanja srpskog društva i školstva. Ovoj tezi ide u prilog i činjenica da naši predstavnici u Savetu Evrope nisu potpisali Rezoluciju (broj 1580), donetu 2007. godine, u kojoj se objašnjavaju posledice uvođenja kreacionizma u evropsko obrazovanje. »Religija, kao potreba za psihološkom utehom, ne znači materijalnu istinu, niti se religijske vrednosti mogu smatrati naučnim... negiranje nauke, pre svega evolucione biologije, znači i poništavanje svih tekovina civilizacije koje su savremeni život učinile srećnijim i humanijim (medicina, lekovi, poljoprivreda, nove tehnologije itd.)«, zaključeno je u Rezoluciji.
Promenom vlasti u Srbiji 2008. godine političke partije još nisu formulisale pravac razvoja obrazovanja, pa iz toga proizlazi da se religijsko-konzervativnim vrednostima daje prednost u odnosu na vrednosti modernog sveta. Organizatori navedenog panela upozorili su da klerikalizacija i teokratizacija Srbije mogu dodatno da je udalje od redova demokratskih zemalja, zaključujući da se doslednim pridržavanjem principa sekularnosti i laicizma ne ugrožavaju ljudska prava niti ograničava sloboda veroispovesti.

	Vera Vujošević