Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Sloboda u zaptu državnosti

I ove godine je 15. februara, na Sretenje, proslavljena državnost Srbije. Tim povodom najveću pažnju javnosti privukao je jedan šovinistički ispad partijskog lidera i narodnog poslanika Velimira Ilića, koji je usred Narodne skupštine žigosao to što poziv na svetkovinu, »izlazak pred Karađorđa«, šalje sadašnji ministar Rasim Ljajić, etiketiran kao etnički »Turčin«. Tako se zavrtela jedna od naših već poslovičnih afera.
Inače, proslava je održana u Marićevića jaruzi, u ataru Orašca, gde je, prema ustaljenoj legendi, odlučeno o početku »bune na dahije« i Karađorđe izabran za Vožda. Slavljen je i Sretenjski ustav, usvojen na nekoj poljani kraj Kragujevca (1835) koji je ubrzo stavljen van snage. Ni ostali ustavi nisu bili bolje sreće, nisu pridoneli nastajanju ustavne demokratije. A »bunu protiv dahija« je, prema izjavi generala Mladića, baš on nastavio u Srebrenici (1995), što neki smatraju nacionalnim podvigom, iako je podignuta optužnica za zločin, pa se general već godinama junački skriva.
Iz ustaničkih dana ostalo je još štošta skriveno. Bezmalo sva pažnja poklanja se sili oružja u ratnim okršajima s Turcima i sili vlasti u obračunima među ustaničkim vođama. Dabome i odnosima velikih sila, međusobno i prema Srbiji. Na bezbroj načina varira se kob Srba što su se našli »na rizičnom drumu«, izloženi raznim silama, između Istoka i Zapada, ni tamo ni ovamo, uvek ugroženi i u nevolji. Otuda se na Srbiju vazda gleda kao na nešto između nečijeg pašaluka i suverene države, pa se stoga govori mahom o državnosti kao o nekom »trećem polu«. I ne samo govori, već i slavi.
Skriva se, tako, kao u zaptu dominirajuće retorike o državnosti, i to da je već 1805. godine bilo pokušaja da se ustanički pokret utemelji na projektu ustava koji bi počivao na slobodi i vladavini zakona. Takav ustav pripremio je doktor prava, Boža Grujović, tadašnji sekretar Praviteljstvujušćeg sovjeta, u saradnji s predsednikom Sovjeta, protom Matejom

Nenadovićem. Pored ustavnih načela, Grujović je pripremio i prigodno »Slovo« za ustavotvornu skupštinu, u kojem uzdiže slobodu kao uslov života, pojedinačnog i zajedničkog, i vladavinu zakona kao uzdanicu svekolikog života. No, takva skupština je odlagana, od manastira do manastira, da bi je napokon Karađorđe sa svojim »momcima«, u netom oslobođenom Smederevu, bukvalno rasterao. Ubrzo potom je Grujović umro, a ni do dana današnjeg mu grob nije obeležen, niti se njegovom ustavnom poduhvatu posvećuje dužna pažnja. Naprotiv, fragment pomenutog »Slova«, objavljen u prvom izdanju Protinih memoara, nestao je iz docnijih izdanja, pa se čini de je i sama ideja slobode i vladavine zakona preminula u zaptu, poput mnogih slobodara u raznim tamnicama. Da li se time želi reći da su sloboda i vladavina zakona nepotrebni Srbima i Srbiji, samo onda, ponekad ili – nikad?
Grujovićevo »Slovo«, ipak, nije netragom nestalo. Pominje se sasvim uzgred u zvaničnoj i nešto više u nezvaničnoj istoriografiji. Na primer, više puta je preštampavano u Republici. Pročitano je i na javnom mestu. U prevratničkim danima nakon 2000, na svečanosti u Narodnom pozorištu, »Slovo« je, u odsustvu obolelog Ljube Tadića, pročitala novinarka Olivija Rusovac. Primetnijeg odjeka nije bilo. Nekoliko godina kasnije, povodom proslave

NUNS: Šovinizam i licemerje Velimira Ilića

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije osuđuje šovinistički ispad Velimira Ilića, poslanika i lidera Nove Srbije, koji je juče sa skupštinske govornice poručio da je sramota što na proslavu državnosti Srbije poziva Rasim Ljajić.
NUNS poziva sva novinarska i medijska udruženja da osude Ilićev govor mržnje kojim je na najgrublji način zloupotrebljen parlament. Očekujemo i odgovarajuću reakciju tužilaštva jer Ilićev incident predstavlja direktan atak na ustavom i zakonom zagarantovana verska i nacionalna prava i slobode svih građana Srbije.
NUNS podseća da je Velimir Ilić bio član prošlog saziva Vlade Srbije u kojoj je Rasim Ljajić takođe bio na čelu Ministarstva rada i socijalne politike, koje je i prošle godine učestvovalo u organizaciji proslave Dana državnosti. Tada to lideru Nove Srbije nije smetalo, bar ne javno, pa je utoliko njegov ispad i krajnje licemeran.
Nažalost, Ilićev postupak je još jedan dokaz političke diskreditacije i moralnog urušavanja Skupštine, koje zahvaljujući takvim koliko primitivnim toliko i opasnim tendencijama ugrožava stabilnost srpskog društva i poretka.
Svi političari koji javno pribegavaju govoru mržnje, uličarskim svađama i fizičkim obračunima na izborima zaslužuju samo prezir birača.
U Beogradu, 13. februara 2009. godine

Sekretarijat NUNS-a

200. godišnjice ustanka, u sklopu programa RTS, »Slovo« je uprizoreno jednom predstavom koju je pripremila Jelica Zupanc, urednica RTS. Glumac Vladislav Mihailović je pročitao »Slovo« u praznoj dvorani Doma Narodne skupštine. Ovo je ponovljeno i prilikom ovogodišnje proslave.
Sloboda i vladavina zakona, dabome, ne zavise od raznih svečanosti ili medija. Sama vlast, zna se, baš i ne čezne za vlastitim ustavnim ograničenjima. Ni etabliranu umetnost i kulturu ne privlače nezgodne teme. Ustavna demokratija prvenstveno zavisi od potreba samih građana za ličnom i zajedničkom slobodom. Teško je poverovati da su u tome Srbi i Srbija izuzetak.