Nekontrolisana
moć (re)produkuje sukobe
Aktuelni politički trenutak u Srbiji prirodna
je refleksija ukupnog duhovnog, moralnog i ekonomskog
stanja u društvu. Nigde se, valjda, u praksi belodanije
ne potvrđuje ova zakonomerna korelacija očitovana
u poznatom i od upotrebe izlizanom sloganu –
kakvi
građani, takvi i političari – nego što je
to slučaj u Srbiji. Jer naši političari nisu pali
s Marsa već su deo nas, ponikli u našoj sredini.
Parlament je od nekadašnje pričaonice prerastao
u pljuvaonicu pa i svojevrsni ring gde se utanačavanje
mišljenja vrši ručnim putem.
Iako se najvažnije državne odluke o sudbini ove
zemlje i smeru kojim će se ona kretati, baš kao
i nekada, donose na Andrićevom vencu, paraliza
srpske Narodne skupštine otežava njihovu formalizaciju,
taj preko potrebni demokratski privid kojim se
Evropi želi pokazati »visoka administrativna sposobnost
Srbije koja je najveća u regionu« (Ksenija Milivojević).
I baš ti kapaciteti voljom najvećeg dela opozicije
su, eto, zatajili. Zbog toga se jedi predsednik,
zbog toga zeleni od besa šefica poslaničke grupe
predsednikove stranke.
Današnja vladajuća koalicija na čelu sa predsednikom
države ne priseća se da je i sama kao opozicija,
»vo vremja ono«, blokirala rad parlamenta podnoseći
na hiljade besmislenih amandmana samo u periodu
od desetak dana (npr. tokom zasedanja od 5. do
15. oktobra 1993) kao svojevrsni i legitimni vid
političke borbe, a u više navrata demonstrativno
napuštala parlament u čijem radu posle mesecima
nije učestvovala kako bi na taj način dezavuisala
njegov demokratski legitimitet. Sve je to pravdano
dozvoljenim vidom političke borbe protiv osionog
režima S. Miloševića.
Nije, dakle, tzv. blokada parlamenta ni »neustavna«,
još manje u srpskoj istoriji nepoznata kategorija,
kako je tu nedavno neznalački ustvrdila šefica
jedne od vladajućih poslaničkih grupa.
Promena poslovnika o radu Skupštine neće promeniti
političku atmosferu u parlamentu niti popraviti
međusobne političke odnose među poslanicima (da
se ne tuku, npr.). Ona je samo izraz trenutne
moći aktuelne političke većine, što nikako ne
znači da već sutra, čim ta moć prestane, poslovnik
(i bilo šta drugo označeno kao »kočnica i »smetnja«)
opet neće biti promenjen.
Drugo je nešto posredi. Nešto o čemu ne žele da
govore ni predstavnici vlasti, a bogme ni oni
iz opozicije kao pretendenti na buduću vlast.
To drugo jeste primitivna želja za javnom
demonstracijom moći, s jedne, i prezirom prema
građanima, s druge strane.
Kako drugačije objasniti neshvatljivu korupciju
u najvišim državnim redovima, bezobzirno povećavanje
plata državnim službenicima, poslanicima i ministrima
u jeku najvećeg siromaštva građana i neizvesnosti
njihove egzistencije, flagrantno kršenje zakona
o sukobu interesa od strane onih koji te zakone
najbolje poznaju i koji se na svojim funkcijama
i nalaze da bi ih štitili (ministarka pravosuđa
i sudija Vrhovnog suda), podnošenje krivičnih
prijava za zloupotrebe položaja i pljačku protiv
bivših ministara i direktora javnih preduzeća,
dakle tek kada prvi odu u opoziciju, a potonji
napuste svoju dužnost na koju su svojevremeno
stranačkim ključem postavljeni (primer Branka
Jocića koji je krivična dela učinio dok je 2004.
godine bio na vlasti, a tek sad optužen, vrlo
je indikativan u tom smislu). Aktuelni ministri
i direktori javnih preduzeća su zaštićeni kao
medvedi.
Slično je i u Vladi, podeljenoj na jasno omeđene
feude u koje niko osim domicilnog feudalca ne
sme ni da priviri. Jer da sme, predsednik Vlade
bi, kao u svakoj normalnoj zemlji, od neposlušnog,
korumpiranog ili na bilo koji način kompromitovanog
ministra zatražio da podnese ostavku, a ako bi
ovaj to nekim slučajem odbio, jednostavno bi ga
smenio. Da bi održao Vladu (čitaj: heterogenu
koaliciju) premijer ne sme da bilo koga ni popreko
pogleda jer, zaboga, to nije deo koalicionog sporazuma
na osnovu kojeg je Vlada i nastala. Uvrnuto, ali
istinito.
Svi odreda, i oni na vlasti i oni u opoziciji,
kao da kažu: zaštićeni smo, moćni smo, šta nam
možete, radimo šta nam se prohte.
Moć, ničim ograničena, ni od koga kontrolisana,
koja se javno i bezobzirno godinama demonstrira
produkuje sukobe, blokade, tuče, ubistva... Svugde.
