Koga dira klepsidra

Radio emisija »Peščanik«, koju već godinama uređuju »dve Svetlane« (Lukić i Vuković), a koja se emituje na legalnoj nacionalnoj frekvenciji B 92, uznemirila je javnost, po ko zna koji put. Autorkama su upućene razne pretnje porazne po ličnu bezbednost, jednoj od njih je demoliran privatni automobil, prijem emisije se ozbiljno ometa... To su, blago rečeno, samo noviji primeri snažnog pritiska na novinare, legalnu medijsku ustanovu, na samu slobodu medija, jednostavno rečeno, na osnovna ljudska prava. Problem je utoliko ozbiljniji što se promocije pomenute emisije i istoimenog časopisa sistematski remete upadima i ispadima grupa nasilnika. I sam B 92, nekada kultno mesto slobodoumne Srbije, na meti je raznih napada, između ostalog i najavama podmetanja bombi.
Kome smeta »Peščanik«? Slobodna i kritička misao novinara, intelektualaca i političara koji nastupaju u ovoj emisiji i na promocijama istoimenog časopisa, po svemu sudeći, nisu ugodni aktuelnoj vlasti, njihovim sledbenicima i pristalicama. Ali to ne može biti opravdanje za primenu represije koja ugrožava ustavna, moralna i profesionalna načela. Zašto se to čini? Moguće je da je na delu strah vlasti od šireg odjeka kritičke misli. Naime, smatra se da »Peščanik« prati oko 400.000 slušalaca i čitalaca, što nije beznačajna činjenica. Možda evazija nekada brojnih punktova slobodne i kritičke misli mami i ohrabruje da se uklone i poslednje oaze demokratske javnosti, ostaci one nekadašnje ili zameci neke buduće.
Bilo kako bilo, valja posvetiti veću pažnju dešavanjima oko »Peščanika« koji asocira na drevnu spravu koja meri vreme. Biće da baš merenje vremena ozbiljno dira svakoga ko strepi od slobodne i kritičke reči. A koliko to može da dirne same građane, intelektualce i novinare, to se ne može baš pouzdano znati i predvideti. Još manje se može predvideti ko i kako artikuliše razna nezadovoljstva raznih ljudi, što u rastućoj krizi uopšte ne iznenađuje. A zna se šta biva kada se »pogase svetla« a ne samo uklone »dve Svetlane«.

	Ana Ilić