Početna stana
 
 
 
     

 

Reč zahvalnosti

Hvala žiriju na lepim rečima i organizatoru ove svečanosti za prikladnu svečanost. Hvala i svima prisutnima. Ovako nešto ne dešava se baš često.
Ova nagrada mi je naročito draga zbog toga što nosi ime kolege sa studija polovinom prošlog veka, s kojim su me spajala početna slova naših prezimena na osnovu kojih su krojene seminarske i ispitne grupe. A na izmaku istoga stoleća zbližila su nas srodna uverenja u smisao odbrane ljudskih prava pred narastajućom stihijom straha, mržnje i nasilja. Kostino znanje, britka pamet, hrabro nastupanje i mio lik dali su pečat mnogim događajima na našoj alternativnoj sceni. To se ne može zaboraviti.
Raduje me i izraženo razumevanje za moj doprinos kulturi ljudskih prava u našoj zemlji. I meni se čini da je u tome glavni motiv – sloboda. Ukazana čast daje mi priliku i za poneku ispovednu reč. Privrženost slobodi je pre stvar dubljeg životnog opredeljenja negoli prihvatanje ove ili one doktrine, mada sam nastojao da ih što bolje upoznam, prvenstveno one socijalističke i liberalne. Ako bih izdvojio neku knjigu koja je najviše uticala na moje formiranje, to je Lefevrova Kritika svakodnevnog života. Zanos slobodom, pored oslobađanja od raznih ličnih teskoba, podsticao me je da shvatim i prihvatim glavne trendove duhovnog oslobađanja koji su, početkom druge polovine prošlog veka, uzimali maha u našoj kulturi – u umetnosti, filozofiji i društvenim naukama – naročito kroz kritiku arogancije moći vladajuće ideologije i vlasti. Najprivlačniji su mi bili tekstovi objavljeni u beogradskim časopisima Gledišta i Filozofija, reviji Danas, zagrebačkom Praxisu, novosadskim Poljima, i u kritički usmerenim omladinskim listovima širom Jugoslavije. Pored čitanja obimne literature, znanje sam »utvrđivao« i na brojnim skupovima intelektualaca koji su negovali dijaloške forme, u čemu najvažnije mesto ima Korčulanska letnja škola. Tada mi se najplodnijom činila nova interpretacija Marksa kao mislioca slobode, dakle misli koja se »bespoštednom kritikom svega postojećeg« kreativno suprotstavlja vladajućem dogmatizmu. Na stanovištu slobode bili su i sve brojniji autori nove levice i kontrakulture. Na toj potki oblikovano je i moje stanovište slobode.
Svoje poimanje slobode nastojim da »operacionalizujem« kroz spoj s konkretnim pobunama protiv raznih oblika njenog sputavanja iz kojih su iskrile emancipatorske težnje koje su, pak, tražile oslonac u ljudskim pravima. Tako je bilo kada sam se angažovao na tada tabuisanim radničkim štrajkovima, studentskim pokretima, pokretima žena, peticijama, inicijativama za demokratsku rekonstrukciju Jugoslavije, antiratnim pokretima, slobodarskim težnjama novinara i sudija, a tako je odnedavno i kroz podršku pobunama seljaka u Čačanskoj kotlini te radnika akcionara »Jugoremedije« i »Šinvoza« u Zrenjaninu, čiji su predstavnici prisutni ovoj svečanosti.
U dugoj borbi bilo je, dabome, i uspeha, a ponajviše poraza. Među najveće uspehe svakako spada uklanjanje starog režima, 2000. godine, a u najveće neuspehe nametanje ustava 2006. koji održava kontinuitet s tim režimom. Umesto da ustavotvorna skupština donese ustav koji postavlja nove osnove normalnog života na temeljima slobode i ljudskih prava, kako su to očekivali mnogi učesnici pokreta za demokratske promene, nove i stare stranke ojačale su »kohabitaciju«.
Radujući se što vas vidim, a i zbog prilike da i javnost vidi da postojimo već više godina, pomenuo bih i izvesna krupnija ograničenja našeg angažmana. Ona nisu samo spoljna, kao što su opšta nerazvijenost privrede, društva i kulture ili silovite kampanje i gnusne klevete da slobodu, ljudska prava i demokratiju švercujemo sa Zapada. Krupna zapreka je i oholo previđanje oslonaca u vlastitoj nacionalnoj baštini. A ima ih, počev od ideja i prakse Dositeja Obradovića, Bože Grujovića, Jovana Sterije Popovića, preko inicijalnih pokreta za ljudska prava s početka prošlog veka (pomenimo, recimo, prve nevladine organizacije kao što su Liga protiv militarizma, Kragujevac, 1904, i Društvo za zakonsko rešenje zavereničkog pitanja, Beograd, 1905, s oko 700 članova i vlastitim glasilom). Nisu za potcenjivanje ni iskustva sve brojnijih nevladinih organizacija tokom proteklih skoro dvadeset godina. Preispitivanje složene nacionalne tradicije otkrilo bi način proizvodnje tradicionalizma, naročito u pogonima agresivnog nacionalizma koji na sebe redukuju čitavu istoriju. Na delu je, u stvari, falsifikovanje nacionalne istorije koja nas lišava racionalnog i slobodarskog oslonca za nalaženje izlaza iz duge i dramatične krize. Ne potcenjujući koristi od raznih »resavskih škola«, verujem da bi otkrivanje oslonaca za današnju borbu za slobodu i ljudska prava i u vlastitoj prošlosti, a ne samo u evropskim i svetskim tokovima, bilo podsticajno i za razvoj kulture ljudskih prava u našoj zemlji.
Još jednom hvala svima. Nadam se susretima i u manje svečanim prilikama, boljem uzajamnom razumevanju i većoj solidarnosti. Imamo posla, na pretek. A biće i uspeha, od kojih je najveći: uspostavljanje ne idealnog već stabilnog ustavnog demokratskog poretka slobode i poštovanja ljudskih prava.
U Beogradu, 7. 12. 2008.
  N. P.
 
1-31. 01. 2009.
     


Danas

 
 
 
 
Copyright © 1996-2009