Početna stana
 
 
 
     

 

Mrak i muk

Kako je Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, žigosana kao »državni neprijatelj« i kako je taj napad prećutan u parlamentu i javnosti

Srpski parlament je u EU ocenjen kao »usko grlo« i možda iz evropske perspektive on tako i izgleda. Nama, koji smo ovde, on više liči na onu balkansku krčmu u kojoj su sva svetla pogašena. Te tako iz tog mraka, dok su poslanici SRS bili na vrhuncu svog višemesečnog orgijanja »po poslovniku«, javi se zabrinuti glas jednog od njih, Vladana Jeremića. Jeremić je, koristeći pravo iz člana 226. Poslovnika o radu Skupštine, zatražio objašnjenje od predsednika parlamenta, predsednika vlade i predsednika Republike povodom, kako je rekao, »zvanične izjave državnog funkcionera Verice Barać, predsednika Saveta za borbu protiv korupcije«. Jeremić se pozvao na intervju Baraćeve NIN-u, koji je preneo Kurir, u kojem ona kaže da bi priznala Kosovo i povukla sve tužbe i protivtužbe protiv suseda. I da bi to uradila da je na vlasti samo jedan dan. Jeremić je dalje ocenio da Verica Barać »i jeste vlast i ovu njenu izjavu možemo protumačiti kao zvaničan stav u vidu puštanja probnog balona u javnosti«. Zato će, kaže ovaj poslanik SRS, ta stranka zatražiti smenu Verice Barać jer su »nedopustivi ovakvi nastupi državnih funkcionera«.
Biti »državni činovnik«, a pri tom imati sopstveno mišljenje, za Jeremića i njegovu stranku predstavlja najveći greh i izdaju. Drugim rečima, Jeremić je Vericu Barać obeležio kao državnog neprijatelja. A pošto iz istorije znamo kako prolaze državni neprijatelji, smena Verice Barać, koju će tražiti SRS, mogla bi predstavljati početak procesa u obračunu sa jednim takvim neprijateljem. Verica Barać je u intervjuu nastupila kao osoba koja misli svojom glavom i slobodno.
Sudeći, međutim, po galami SRS, ali i po ćutanju pripadnika liberalnih i proevropskih stranaka koji su mirno prešli preko činjenice da se olako proizvode državni neprijatelji i atakuje na slobodu mišljenja i ljudska prava, još smo daleko od praktikovanja principa spoljne i unutrašnje slobode, koji je kao ideal postavljen u Srbiji pre dva veka. Pa i ako taj ideal nekome izgleda kao zapadnjački import, šta se desilo makar s osećanjem za pristojnost onih koji su svedoci višegodišnje borbe Verice Barać protiv korupcije, za koju se inače svi slažu da razorno deluje na državu, upravo onu čiji je navodni neprijatelj ta ista Verica Barać?
Poslanik Jeremić je tešku optužbu izgovorio pred mnogim članovima parlamenta, a oni su to otćutali. To ćutanje u parlamentu gore je od same radikalske patriotske galame.
Kao predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Baraćeva je otkrila mnoge krupne korupcionaške afere čiji vinovnici imaju ime i prezime, a brižnima za opstanak ove zemlje ni na pamet nije palo da ih nazovu državnim neprijateljima. Afera sa švercom šećera u EU, afera »Sartid«, nezakonito »Deltino« preuzimanje »C marketa« i stvaranje monopolske imperije – sve su to korupcionaške afere koje imaju međunarodne implikacije. Uz njih je bezbroj »unutrašnjih«, pomenimo samo Brodogradilište i Veterinarski zavod, Mobtel, Nacionalnu štedionicu, »Jugoremediju«, privatizaciju šećerana.
Istovremeno, Verica Barać i Savet za borbu protiv korupcije zalagali su se za donošenje sistemskih zakona i drugih propisa da bi se suzbila korupcija i sprečila loša privatizacija koja vodi propasti preduzeća i privrede. U mnoge poteze nije uspela da uveri nijednu vladu do sada, ali je bar zatalasala javnost i ohrabrila radnike, pogotovu male akcionare da se bore za svoja preduzeća i akcije. Javnosti je takođe prva otkrila da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nema državnog revizora za kontrolu budžeta, nakon čega je vlada popustila, ali samo formalno, jer Državna revizorska institucija postoji samo na papiru.
Energija, upornost i neverovatna posvećenost javnom poslu učinile su Vericu Barać opasnom po vladu i stranke koje imaju umešane prste ne samo u pojedine afere nego i u održavanje sistemske korupcije. U tim krugovima Baraćevu ne vole i javno je ignorišu. No zato je Verica Barać imala podršku Saveta za borbu protiv korupcije, tela koje je stvorio premijer Đinđić i kojeg su se potonje vlasti htele što pre otarasiti. I sada je taj posao čišćenja od Saveta i Baraćeve u toku, osnivanjem Agencije za borbu protiv korupcije koja će biti isto toliko nezavisna kao i naše sudstvo. I dok etablirane strukture jedva čekaju da Savet, a još više Verica Barać postanu prošlost, najšira javnost u ovu hrabru i borbenu ženu ima veliko poverenje. Njene najčistije pobede upravo su i bile tamo gde pulsira život: uspela je da se raskine ugovor o privatizaciji i »Jugoremediju« vrati radnicima akcionarima, a uz podršku seljaka iz Mojsinja i okoline onemogućila nekadašnjeg gradonačelnika Čačka i sadašnjeg poslanika Velimira Ilića da otpad iz Čačka istovaruje usred plodnih njiva Čačanske kotline, na nečemu što je trebalo da predstavlja »deponiju«.
Simptomatičan je muk koji je nastao nakon što je poslanik Jeremić prosuo onu mračnu optužbu. Mediji ne reaguju (izuzev jedne rečenice u Danasu, čija je novinarka i zabeležila napad na Vericu Barać), kao ni deo javnosti koji je uvek podržavao njenu borbu protiv korupcije. Ćute i oni koji drže do ljudskih prava i slobode mišljenja. Nije reagovao čak ni Savet za borbu protiv korupcije, kao da ga se ne tiče ono što je godinama radio i osoba koja ga još vodi i zahvaljujući čijem je ličnom angažmanu stekao tako lepu reputaciju među građanima.
Da li to znači da je ovde dovoljno da neko upre prst u nekoga kao državnog neprijatelja, pa da svi pognu glave i prave se da ga ne poznaju?
  Olivija Rusovac
 
1-31. 01. 2009.
     


Danas

 
 
 
 
Copyright © 1996-2009