Impunity Watch
u Srbiji
Suzbijanje nekažnjivosti
Impunity Watch (IW) je međunarodna inicijativa
za istraživanje i izgradnju strategija za suzbijanje
nekažnjivosti za teške zločine i ozbiljne povrede
ljudskih prava, prema međunarodnom pravu. IW je
u Srbiji okončao fazu istraživanja i identifikovanja
ciljnih strategija u saradnji sa četiri partnerske
organizacije – Inicijativom mladih za ljudska
prava (YIHR), Komitetom pravnika za ljudska prava
(YUCOM), Fondom za humanitarno pravo (FHP) i Helsinškim
odborom za ljudska prava u Srbiji (HOS).
Konferenciju za štampu u Medija centru otvorili
su Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu
za ljudska i manjinska prava, i Rut van Rhijn,
šef odeljenja za vladavinu prava pri Misiji OEBS-a,
koja je govorila o potrebi zalaganja za društvo
slobodno od mržnje. Milan Antonijević, izvršni
direktor YUKOM-a, govorio je o samom projektu
Suzbijanja nekažnjivosti u Srbiji. Projekt
se zasniva na metodologiji UN, ustanovljenoj 1997.
godine, kojom se problem svodi na preporuke, odnosno
prava žrtava: 1. pravo na istinu, 2. pravo na
pravdu, 3. pravo na reparaciju i novitet garancije
neponovljivosti zločina u uslovima tranzicione
pravde. Ova metodologija se primenjuje sada paralelno
na istraživanjima dokumenata i zakona u Srbiji
i Gvatemali. U Srbiji postoji niz nedoslednosti
u tretiranju pojedinih kategorija žrtava u zakonskoj
regulativi.
Na primer, žrtve silovanja uglavnom ne trpe trajne
fizičke posledice, ali na njih se ne odnosi zakonska
odredba o trajnim psihičkim posledicama, što važi
i za civilne žrtve koje su pretrpele torturu u
koncentracionim logorima ili zatvorima, za razliku
od vojnih veterana za koje važi dijagnoza posttraumskog
sindroma i oni primaju nadoknadu. Glavnu prepreku
u radu predstavlja »usko grlo« u Vrhovnom sudu
Srbije koji je pretrpan krivičnim predmetima,
a rokovi su kratki jer iskazi podležu zastarevanju.
Marijana Toma, konsultant IW, govorila je o Koštuničinoj
Komisiji za istraživanje istine i pomirenja,
koja za sve vreme postojanja nije izdala nijedan
akt.
Ipak, najviše interesovanja je bilo za predlog
IW Srbija da se oformi
Regionalna komisija
za utvrđivanje činjenica na tlu bivše Jugoslavije
koja bi se bavila utvrđivanjem faktičkog
stanja u svim državama koje su učestvovale u ratu
na ovom tlu. Komisija bi morala da ima punu saradnju
s organizacijama civilnog društva, pun uvid u
dokumente i u zakone svih država, kao i da teži
ostvarivanju prava na reparacije. Ideja da se
status žrtve apsolutizuje i odvoji od
uzroka
sukoba svakako je nešto novo. Bez obzira na to
što su sve strane u sukobu grubo kršile međunarodne
konvencije humanitarnog prava, a i uprkos tome,
svaka civilna žrtva treba da se postavi iznad
vojnih operacija i zaštiti takvim setom unutrašnjih
zakona i prava radi osude svakog oblika agresivnog
necivilizovanog ponašanja u vojnoj doktrini. Rat
je zvanično davno stavljen van zakona. Ali, blago
krivično pravo u Srbiji je dovelo do porasta agresivnosti
prema nedužnima.
