Katarzična ideja lečenja društva

Art klinika – Prva petoletka, Art Klinika the First Five-Year Plan
MMC »Led art«, Studentski kulturni centar, Novi Sad 2007.

Art klinika je osnovana u Novom Sadu novembra 2002. godine kao »umetničko-utopistički projekat grupe građana pri Multimedijalnom centru Led art«. Oko nje su okupljeni umetnici koji reaguju na »bolesno stanje društva« s uverenjem da »umetnost može da menja i leči svet«, objašnjavaju tvorci ovog projekta, na čijem čelu je slikar Nikola Džafo, tvorac umetničkog projekta Led art, nastalog pre 15 godina u Beogradu. Osnovna ideja tvoraca Art klinike je »avangardno prevrednovanje društva putem umetnosti, uspostavljanjem dvosmerne komunikacije među njima«, što ne znači da će »politika biti obučena u ruho likovnog jezika kao u socrealizmu, već da se težište prebacuje sa estetskog na etički plan«.
Povodom obeležavanja petogodišnjice rada Art klinike, njeni »lječnici« su izdali bibliografski preciznu knjigu Art klinika u kojoj su nabrojali po godinama: šta, kako i ko je radio na ovom projektu, rekavši da se sprovodi kao multimedijalni proces u okviru kojeg se organizuju: samostalne izložbe u ŠOK GALERIJI (odeljenje intenzivne nege ART KLINIKE), projekat PERSPEKTIVE (»žiri laika« glasanjem bira najbolje mlade stvaraoce, diplomce Akademije umetnosti u Novom Sadu), »Večernji akt« javni časovi crtanja i vajanja, filmski programi i projekcije video-radova, predavanja i tribine, performansi, radionice i prodajno mesto za umetničke proizvode. Data su i objašnjenja posledica urađenog na izvođače, učesnike i posmatrače, slučajne ili namerne. Sa svojih 288 događanja, izvedenih najčešće u Novom Sadu, i nekoliko u Beogradu, Veneciji, Berlinu i Seulu, glavnom gradu Južne Koreje, primarijusi Art klinike obogatili su nas za mnogo toga, čemu, nažalost, često nismo mogli da prisustvujemo, i hirurškom preciznošću nam te događaje približili, izdajući narečenu monografiju, »da nam ne bude žao«.

Odbijajući da učestvuje u rušenju, klanju i pljački, grupa Led art se izmestila sa tradicionalnih prostora, odbacivši konformistički način razmišljanja i uhodanu liniju pozorišta, domova kulture, muzeja (na primer, Muzej savremene likovne umetnosti Novog Sada), i izašla na ulice stvarajući ulične performanse i akcije, koji se, na primer, obavezno odvijaju 1. aprila, na dan šale, ali i u spomen na rušenje Varadinskog mosta 1999. godine. Za njih je grad mesto svakodnevnih spektakala, socijalnih i političkih susretanja, konkretnih prostora sa konkretnim akcijama i zato u njemu prave ambijentalno pozorište, hepeninge, performanse, urbani lend-art i street-art, ali i tradicionalne akcije uličnih zabavljača, postižući da se stvarnost meša s idejama izlečenja »obolelog društva«. U kreiranju, pripremi i izvođenju uličnih akcija Led art je pristupao načinima velikih, multinacionalnih kompanija i pomahnitalih marketinških agencija, podsmevajući se njihovoj navalentnosti i želji za uobličavanjem javnog mnenja. Raznim rekvizitima reklamnog oglašavanja umetnici se rugaju potrošačkom društvu i zajedno sa gledaocima kao ravnopravnim učesnicima, u često lošim meteorološkim uslovima, u estetskoj i etičkoj komunikaciji stvaraju zajednički događaj. »Urbane bajalice« kao što su led, incidentne grafike, fotografisanje protiv uroka, ekspedicije na deponije«, umetnici koriste kao elemente umetničke magije kojima gledaoce/konzumente/učesnike, oslobađaju straha, sprečavajući »zlo i sunovrat«, istovremeno vraćajući veru u izbavljenje (V. Mitrović).

Led art je u novembru 2002. označio nepristajanje na novu surovu političku realnost, kako duhovnu tako i fizičku, koja je postajala sve prisutnija i vidljivija, stvorivši novu fazu u svom radu, koju je najbolje definisao naziv novog projekta, Art klinika. Ovaj alternativni kulturni centar okupio je prvenstveno mlađe, ali i starije stvaraoce direktnim akcijama i provokativnim nastupima, koji isključuju svaku ravnodušnost, uz efekat skandala, i otvorio raspravu o životu i umetnosti, njihovoj svrsi i razlogu postojanja na početku trećeg

milenijuma, istovremeno nas vraćajući na trg pored crkve koji je i namenjen kulturnim i umetničkim delatnostima, diskursu ulice i pijaci koje su »spektakli ljudskih susreta, navika i nabavki«. Tako se, prema njihovom mišljenju, Novi Sad, kao vodeća malograđanska sredina današnje Srbije, popunjavana novim stanovništvom, pokazao kao pravi poligon na kojem Art klinika propagira svoje plemenite katarzične ideje »lečenja društva«. Akcije Art klinike su zato često »blizu granice političke provokacije«, a neke su i, direktno, prst u oko, kao, na primer, performansi »Belog zeca za gradonačelnika Novog Sada« ili »Meteorska kiša« Živka Grozdanića Gere. Šokom nastalim gubitkom smisla koji nastaje razaranjem starog načina percipiranja umetničkog dela i mesta na kojem je izloženo delo, a to je mala prostorija Art klinike od svega dva
		Bogen in einer Straße von Andschar, einer Omayyaden-Stadt. Der römische Einfluß ist deutlich sichtbar

kvadratna metra, stvorilo je Šok galeriju, najmanju galeriju na Balkanu. U galeriji za jednu osobu, koju su autori nazvali »intenzivno odeljenje«, javlja se »kondenzovani efekat umetničkog dela« pa ono postaje ambijentalna umetnost, a njen prostor sastavni deo samog umetničkog rada. Skučeni prostor Šok galerije izaziva neracionalan, paničan strah od zatvorenog prostora, predstavljajući na taj način metaforu našeg društva, pa umetnik i njegovo delo omogućavaju homeopatsku terapiju istog. Energija Art klinike generiše se iz ličnih duhovnih fizionomija umetnika čime se umetnička i životna praksa prožimaju. Umetnost postaje sredstvo menjanja društvene stvarnosti, pri čemu se ne gubi autonomija umetnika i njegovog dela. Fragmenti realnosti na koje umetnici deluju u okviru Art klinike, koja se nalazi tik uz vladičanski dvor u Grčkoškolskoj ulici br. 5 u Novom Sadu, »uspostavlja potpunog čoveka u nama« što i jeste cilj rada Art klinike.
Napisana dvojezično, na srpskom i engleskom, podeljena u šest poglavlja, sa bogatom bibliografijom i biografijama svih učesnika u projektu Art klinike (K. Lukić, G. Nikolić, I. Burić, S. Vuksanović, J. Gvero, N. Milenković, Đ. Šanta, Ž. Katanić, M. Stojanović, J. Budošan, T. Dukić i drugi), knjiga je bogato ilustrovana crtežima, skicama i fotografijama događaja, uz njihovu jasnu deskripciju, stvarajući time potpun doživljaj učešća i stvaralaca i učesnika. Sve to daje knjizi enciklopedijski karakter iako je reč o tzv. alternativnoj umetnosti i umetnicima.
Knjiga je izdata uz podršku Uprave za kulturu grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu i švajcarskog programa za kulturu Pro Helvetia Beograd.

	Vera Vujošević