Nesumnjivo, ne bez dobrog razloga i namere koju promoviše (Traganje za normalnim životom Nebojše Popova) navodi da »Za razliku od onih posmatrača dramatičnih zbivanja koji se rado late stereotipa o Balkanu i naroda koji na njemu žive, kao vazda sklonih podelama, sukobima, zločinu i pljački, u našim istraživanjima glavna pažnja posvećena je konkretnim procesima i događajima«... ipak ne mogu uz najbolju volju da prenebregnu krucijalne istorijske koordinate i referentne tačke koje se nalaze i bitno, što će reći nezaobilazno i faktički, temeljno i radikalno, tj. korenito, fundiraju uzroke, stanja i procese na ovim prostorima.
A to su kada je reč o referentnim tačkama1 koje su svojim perpetuiranim ponavljanjima dobrano ozakonjene.
Prva od tih je neoboriva Engelsova konstatacija da je »Balkan područje organizovane zbrke«.
Zatim Trockijeva karakterizacija: »megalo-pigmejski kompleksi naroda Balkana, nacionalna klanja2 i demokratsko šarlatanstvo«.
(Nije na odmet ovde pomenuti i glosu istog autora »Tri Srbina – pet partija«.)
I kao treće, Krležine ocene da se tu radi o »rešavanju krize grčkog, latinskog i muslimanskog konglomerata«.
Bliže relevancije ukorenjene su u koordinatama još daleko od zadovoljavajuće u pozitivnom smislu revidiranih procesa: na tački A. »Od Dragiše Pavlovića (‘olako obećane brzine’) do hladnjača« i na tački B. »od Vukovara do Srebrenice«.
Koordinatni sistem YU zločinstava.
Tek kad te premise budu pravilno postavljene biće moguć zaključak u pravcu nalaženja »normalnog života«.
Tada će jasno i belodano dobiti svoj puni značaj direktiva koju je izrekao Tucović: »Ako ima političkog realiteta na Balkanu, to je nužnost zajednice balkanskih naroda«.
Ostalo je beg u iluziju, fikciju i utopiju.
Jer pledoaje za izlazak iz »prirodnog stanja« u uređenu pravnu državu (što je bio prvi korak) ostaje etatistički san koji u krajnjoj liniji može da se svede na osnovu koju je dao Hegel:
»Država je silazak Boga u svet«.
Tako bi pored seljačkih, građanskih, nacionalnih itd. ratova imali i »mnogobožačke«.
Jer koji Bog? Bog i Hrvati – Bog čuva Srbe – Gott mit uns?...
Dakle, okrenimo se progresu: miru i stvaralačkom radu. Čak za prvu priliku manihejstvu: da se razlikuju elementarno Dobro i Zlo.
Danas su toliki kriteriji pogubljeni3 da se u raspravama teško nalaze i najjednostavniji reperi, orijentiri i vizure. Radijus vektor.
Takva je stvar i sa državom. Konzervativna ili napredna misao o njoj. Imali smo ideju o »odumiranju«... ali u svakom slučaju njena je preživelost sasvim izvesna.4 Rešenje te sopravivence danas u širem, globalnom (ako hoćete »globalističkom«) opsegu biće ono što je za uži prostor formulisao Tucović – zajednica evropskih (a zatim i svetskih) naroda. EU. Kao prvi korak u »Traganju za normalnim životom«, da se ne bi, što je kod nas poslovično kao praksa, uvek prustovski gubili u »Traganju za izgubljenim vremenom«.
A dalji koraci zavisiće od pameti i mudrosti, svestranog planiranja (autentičnog!) života, oslobađanja od svih fikcija, zabluda, falsifikata5 i marazama dugovekovne prošlosti.
Nadajmo se.