Badem
I
ovaj turcizam
(poput ne malobrojnih)
vodi poreklo
iz sanskrita
(badama).
Pod bademom
– postoji i
oblik bajan
odnosno bajam
(»U Mostaru
procvali bajami«)
– podrazumeva
se i drvo (Prunus
amygdalus)
i plod tog drveta.
Ovim imenom
naziva se (ne
samo u našem
jeziku) i krajnik
(»Bademi su
u guši jako
crveni i otečeni«).
U Bosni je badem
koža s lisičjeg
buta, dok
je u Turskoj
to naziv za
lisičinu.
Postoje i izrazi
na bademe
– sa šarama
u obliku badema
(»Čemer – pavte
na badem kovate«)
i badem-pirlit
– utkane šare
u boji u obliku
badema na domaćem
vezu. Pridevi
bademli
(s turskim nastavkom
li)
– koji sadrži
badem, umešan
s bademom (bademli
pita, bademli
zejtin) i bademast
– koji je oblika
badema, koji
je kao u badema
(»uzani razrez
bademastih joj
očiju bio je
zavinut prema
gore«). A kaže
se i bademast
ukus. Bademov
– koji
pripada bademu,
koji se dobija
od badema (bademov
cvet, bademovo
ulje).
Tu su i druge
izvedenice:
bademnjak
– kolač s bademima,
bademovača
– torta s bademom;
bademovina
– bademovo drvo
(kao građa);
bademovica
– bademovo mleko.
U Bosni i Turskoj
spravlja se
bademezma
– domaći (kućni)
marcipan, vrsta
slatkog jela
od šećera i
badema.
Naziv ovog ploda
koristi se i
za lična imena:
muška – Badem,
Bademić,
Bademko;
i ženska – Badema,
Bademica,
Bademka.
A postoji i
prezime Bademlić.
U narodnom verovanju
bademov zejtin
je lek od krasta
i od uhobolje,
dok je gorki
badem sa šećerom
lek za one koji
pljuju krv.
Živi još i rimsko
verovanje da
»ko hoće da
se ne opije,
neka našte srce
pojede pet gorkih
badema«. A »u
Kotarima vode
mladu k bunaru,
na koji ona
meće jabuka,
oraha i badema,
pa to deca grabe«.
|
|
Olga
Zirojević |
|