|
Godina XIX (2007)
|
1. april - -31. maj 2007.
|
 |
|
|
Republika
|
Šta čitate
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Zorica Jevremović, Balada o devojačkom odelu, izdanje autora, Beograd 2006. Drama ispred vremena Iako smeštena u okvire kosovskog etničkog zapleta, rata i nasilja, najnovija drama Zorice Jevremović nikako ne nosi oznaku istorijskog žanra, još manje autorkin poetički horizont predstavlja nekakvu novu obradu "stare" kosovske teme. Naprotiv, za razliku od uobičajene, primarno epsko-mitske i etnički-religiozno koncipirane varijante književnog prikazivanja Kosova kao "večnog srpskog ognjišta" (srbijanski političari i danas govore o njemu kao o "srcu i duši Srbije") suočavamo se s izvanredno modernističkim, emancipatorskim tematskim pristupom autorke: ljubavlju između dveju žena, Srpkinje Jelene i Albanke Teute kao stožernom tačkom drame, ljubavlju koja u obe teško sukobljene patrijarhalne etničke zajednice ne nailazi na razumevanje. Bombardovanje iz 1999, nasilje, silovanja, ubistva civila, zločini, nagone dve ljubavnice na konstantna lutanja i skrivanja: isprva u Jeleninoj porodičnoj kući u Prizrenu, potom u Teutinom prištinskom
Na kraju će se pokazati da se njihova ljubav završava tragično, dobrovoljnom smrću obe žene. To, međutim, ne znači da je ljubav definitivno doživela poraz: toliki primeri u svetskoj književnosti nam ukazuju na suprotno - zaljubljeni književni heroji su radije birali zajedništvo u večnosti nego razdvojenost u životu. Nešto slično, ali ne u književnosti, nego u realnosti, svakako podstaknut primerima iz antičkih ili Šekspirovih tragedija, učinio je krajem XIX veka i austrougarski nadvojvoda Rudolf: odlučivši da zajedno sa Marijom, baronicom od Vetčera koju je nedozvoljeno voleo, ode u smrt, na prstenu koji joj je uoči zajedničkog odlaska poklonio bilo je ugravirano: In Liebe vereint un den Tod. Ljubav Jelene i Teute takođe nije izdržala teška iskušenja koja su se nalazila ispred nje. Kolektivna drama Srba i Albanaca na Kosovu, koja i danas traje, bila je značajna prepreka na putu ka novom identitetu kojem su obe junakinje žarko stremile. Ka identitetu istinske slobode koji će brisati etničke i kulturološke granice među ljudima i na taj način u potpunosti skidati okove sa tzv. zabranjenih, nedozvoljivih ljubavi. One taj svoj novi identitet, kao ni mnogi drugi nesrećni ljubavnici kroz realnu istoriju i kroz istoriju svetske literature, nisu bile u stanju da pronađu. Zato je tragedija bila neminovna. Zbog nabrojanih činjenica ne bih autorkinu dramu smeštao u tematski okvir Kosova, jer ona tamo realno ne pripada. (U srpskoj književnoj tradiciji, nažalost, Kosovo je već puna dva veka isključivi simbol "srpske zavetne misli" o "kolevci nacije" i "obnovi carstva Dušanovog".) Kosovo je kod Jevremovićeve, međutim, samo neophodan dekor, okvir u kojem vladaju nasilje, mržnja i netolerancija prema drugom i drugačijem. Nije li, uostalom, sličan okvir netolerancije i mržnje podjednako postojao kako u književnoj tragediji o Romeu i Juliji (nesavladiva mržnja dveju porodica i nemogućnost ljubavi dvoje mladih) tako i u realnoj tragediji npr. bečkog prestolonaslednika Rudolfa? Štaviše, ova drama, svesno birajući dva neverovatna opozita, dve hiljadama milja udaljene tačke životnih uverenja (patrijarhalnost najvećeg stepena koji se u savremenoj Evropi dâ zamisliti kod obe zajednice, srpske i albanske, nasuprot slobodi istopolne ljubavi) pokazuje za naše prilike (ne zaboravimo skandalozno prebijanje učesnika gej parade u samom centru Beograda pre godinu-dve!) izvanrednu modernost. Kada je tako, kako je onda moguće vezivati je za "kosovsku tematiku"? Ako drama, pak, bude imala teškoća sa postavljanjem na scenu, što nije isključeno, onda će tome biti "kriva" upravo njena modernost, njen znatan iskorak ispred vremena u kojem živimo (iako mnogi u Srbiji uobražavaju da žive u "strašno" savremenom dobu!) na koji mnogi u Srbiji danas nisu spremni. Svejedno hoće li nepostavljanje drame na scenu pravdati "objektivnim razlozima" ili "specifičnošću trenutka u kojem se nalazimo". Po svojim univerzalnim porukama ona, međutim, svidelo se to nekima ili ne, nesumnjivo pripada korpusu Weltliteratur u pravom, geteovskom smislu toga značenja.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
