Od mitova do moderne ratne apokalipse

Starogermanski "savezi muškaraca" neodoljivo podsećaju na "jedinice" koje su ubile prvog demokratskog premijera Srbije

Peta knjiga Aleksandra Molnara iz ciklusa Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi čiji je podnaslov "Od kulta Votana do holokausta" analizira nemačku ratnu i kulturnu istoriju počev od starogermanskog ratnog kulta Votana do Hitlerovog holokausta. Na blizu 600 strana i u 38 poglavlja Molnar vodi čitaoca od tamnog vremena boga Votana, kroz "saveze muškaraca", muzičkih, vagnerijanskih, kulturnih i psihoanalitičkih društava, do Vajmarske republike i Nemačke u oba rata. Dakle, od Votana do iskušenja (neo)paganskog i apokaliptičkog belicizma. Knjiga se završava razgovorom Molnara i sociologa Nebojše Popova u redakciji Republike, avgusta 2002. godine, o demokratskoj ustavnoj državi i opasnostima od cirkularnih, odnosno nedovršenih revolucija.
Predstavljajući Molnarovo petotomno delo kao voluminozno (sadrži 2.500 strana), sociolog Aljoša Mimica je rekao da se u petoj knjizi radi ne o dopuni nego o razvijanju ideja koje autor kontekstualizuje polazeći od nemačkog slučaja. Votan, bog rata, bio je inspiracija za nastanak muških saveza (menerbundova), ratničkih družina koje su se predavale uživanju u nasilju i uništavanju drugih, sve do samodestrukcije. U analizi modernog perioda Nemačke Molnar je svestan ne samo uticaja Vagnera i germanske mitologije na nemačku muziku nego i na pravo. Molnar, dakle, analizirajući menerbundove i mitologiju, naglasak stavlja na determinističku ulogu pretpolitičkog da bi objasnio pojavu nacizma, ali i drugih oblika revolucija. Povezujući ulogu germanskog mita sa mitovima koji utiču na aktuelni politički život u Srbiji, Mimica je postavio pitanje da li se naša revolucija od 5. oktobra, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, može završiti u samodestrukciji (za izvoz ratova je kasno), s obzirom da je ubistvom premijera srpsko društvo palo u pretpolitičko stanje.
Filozof Milan Subotić izdvojio je iracionalni uticaj Votanovog kulta na nastanak antisemitizma koji je onemogućio stabilizaciju građanskog društva, što se završilo katastrofalnim padom u totalitarizam.
Objašnjavajući pobudu za pisanje pete knjige autor Aleksandar Molnar je rekao da je ona nastala kao pokušaj da se "markiraju opasnosti čiju destruktivnu moć ne vidimo", a neposredan povod za pisanje bio je taj što nova vlast u Srbiji nije uspela da demokratski rekonstituiše državu. Podsećajući na primer Rusije i Nemačke, Molnar je podvukao da su u tim zemljama u revolucionarnim vremenima razbijene snage starog režima, ali je nesreća bila u tome što su se u revolucionarna kretanja uključile ekstremističke partije. Tako je sukob među revolucionarnim partijama pomeren sa zagovornika konstitucionalnih vrednosti na boljševike, odnosno nacionalsocijaliste, pri čemu nije opcija stari režim (restauracija) nego vraćanje na pretpolitičko stanje. Kod nas je vraćanje na pretpolitičko takođe najavio "savez muškaraca" čija je organizacija ubila premijera Zorana Đinđića, rekao je Aleksandar Molnar.
Knjiga je objavljena 2006. godine, u izdanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Fabrike knjiga, čiji je urednik Dejan Ilić.