|
Odolimo očajanju
Poštovani saradnici i čitaoci,
Prigodom ulaska u šesnaestu godinu izlaženja
našeg lista red je da podsetimo na ono što smo uradili. Objavili smo
preko 300 redovnih i oko 100 vanrednih brojeva a u njima preko 10
000 tekstova oko 2500 autora, domaćih i stranih, u prosečnom tiražu
od 5000 primeraka, što je čitalo, u zemlji i inostranstvu, procenjujemo,
više hiljada ljudi. Izdali smo i 30 knjiga; neke od njih, kao i mnogi
tekstovi iz novina, prenošeni su u drugim listovima i časopisima,
ovde i u svetu; analitički tekstovi prevođeni su na engleski, francuski,
nemački, poljski, italijanski, grčki, bugarski... Sve što je štampano
dostupno je i preko Interneta. Pokrenuli smo i video-produkciju. Snimljena
su i emitovana dva dokumentarna filma - "Mojsinje: stop zločinu"
i "S one strane nužnosti (slučaj 'Lola')" - posvećena borbi
seljaka i radnika za pravo na život, rad i pristojnu zaradu; pred
završetkom je i film "Anatomija građanske hrabrosti" koji
traga za odgovorima na pitanje šta se, zaista, dogodilo u Kolubari
2000. godine. Težimo negovanju dijaloških cirkularnih komunikacija
- usmenih, pisanih i video.
Izvesno zadovoljstvo urađenim donekle mute saznanja o ograničenom
uticaju ideja i vrednosti za koje se zalažemo, zatim marginalizacija,
previđanje i poricanje našeg realnog postojanja, osim kao makete za
prosvećene i posvećene. Povremena javna priznanja našim dometima,
doduše, podstiču samopouzdanje, ali ga potkopavaju prećutkivanja čak
i od strane bliskih medija i sistematske denuncijacije za anacionalnost
i antinacionalnost, izdaju, neprijateljstvo i učešće u antisrpskim
zaverama.
Uprkos bahatoj vlasti i haosu bezdržavlja, opstali smo, eto, već petnaest
godina. Održavalo nas je uverenje u trajnu vrednost simbola iz glave
našeg lista: drevnog znaka antitiranskog poretka - otvorenog kruga
građana koji se smenjuju u njegovom središtu dok s drugima opšte o
poslovima od opšteg interesa; tu je, takođe, i geslo modernog doba
o građanskom samooslobađanju, koje pamti iskustva duge borbe za slobodu
i istrajno oblikovanje i preoblikovanje individua i njihovih zajednica;
ovde je, najzad, i jedan neposrednim okolnostima izazvan stav - "protiv
stihije straha, mržnje i nasilja" - koja je proteklih godina
poništavala i sâmo pravo na život, počinila silne zločine i pljačku,
razorila ne samo jedan oblik države (Jugoslaviju) već i samo civilizacijsko
jezgro države kao ljudskog izuma radi izlaska iz "prirodnog stanja"
u kojem bezmalo svako može bilo koga nekažnjeno da ubija, raseljava
i pljačka. |
| Kao svedok i učesnik zbivanja, Republika
nema jednak odnos prema svim učesnicima, već se suprotstavlja onima
koji razaraju društvo i državu, a podržava one koji ih brane i razvijaju.
Tako smo najpre podržavali one koji su nastojali da se Jugoslavija
preuredi na demokratskim osnovama, a potom suprotstavljali onima koji
su je razarali. Podržavail smo i različite težnje za demokratskim
promenama, naročito 1996/97. i 2000. godine. U takvom stanovištu nije
nas omela ni agresivnost vlasti i manipulativna tolerancija starog
režima, niti ravnodušnost novih vlasti prema idejama koje zastupamo.
Nismo podlegli ni trijumfalizmu onih koji su poverovali u konačnu
pobedu Dobra nad Zlom. Odoleli smo i iskušenjima da naričemo nad svojom
zlehudom sudbinom i vazda zapomažemo, a i stalnom isticanju svoje
nevinosti "nemešanjem u politiku" i skrivanjem svog kritičkog
stava. Ne uzdamo se u nadu da naše probleme može iko rešiti umesto
nas. Privrženi univerzalnim idejama i vrednostima, držimo svoju zemlju
kao deo Evrope i savremenog sveta. |
|
|
Razboritost nam je nalagala da ni Dobro i Zlo
ne posmatramo kao organske, nepromenljive i fatalne sile. Stoga nam
ni nataložene posledice zapuštenog društva i antidemokratskih režima
ne izgledaju kao anonimni demoni koje bi mogle upokojiti puka antikomunistička
ili antinacionalistička hajka, kakvoj smo izloženi proteklih decenija,
ne samo u zemlji već i u svetu, pogotovo tokom "hladnog rata".
Jasne su nam teškoće raskida s prošlošću, kao i da nije reč samo o
prošlosti već i o žilavoj savremenosti.
Realne teškoće s kojima se suočava vlast, kao i svi akteri procesa
demokratskih promena, toliko su goleme da ponekad izgledaju kao nesavladive.
Otuda su znaci očaja ljudski razumljivi. Verovatno su zbog toga mnogi
i napustili zemlju. A mi koji smo ostali u stalnom smo iskušenju da
se predamo rezignaciji. U tome i lični razlozi - životno iskustvo,
duševno i fizičko zdravlje - svakako imaju određen udeo. Tako sam
i ja, uoči minulih izbora, nakon isteka poslednjeg uredničkog mandata,
izdavaču najavio da se više neću kandidovati za to mesto. To kolege
iz Uredništva nisu prihvatile i, posle dužih razgovora, dobili smo
kompromis, da i dalje budem glavni urednik, a da se za odgovornog
urednika imenuje Dragan Jovanović, diplomirani filozof s određenim
iskustvom u uređivanju, izdavanju i distribuciji lista.
Neka mi bude dopušten i lični ton. Kao i mnogi drugi, i ja sam povremeno
na rubu očaja. Kako zbog očekivanog a neostvarenog raskida sa starim
režimom, još više usled činjenice da je na nedavnim izborima za vladajuće
stranke u njemu glasalo preko milion birača. Oni su dobili više od
trećine glasova i mandata u zakonodavnoj vlasti. To im omogućuje da
zdušno rade na legalizaciji starih a možda i činjenju novih zločina.
Kada im se pridoda i preko pola miliona glasača DSS, stranke koja
se, iako deo nove vlasti, protivila razjašnjavanju i sankcionisanju
zločina i pljačke, onda to čini više od polovine izašlih birača i
natpolovičnu većinu u zakonodavnom telu. Mlak, češće ritualan nego
delatan odnos prema raznim zlodelima i u drugim pobedničkim strankama
pojačava nespokoj.
Kako već dugo ponavljamo, razjašnjavanje i sankcionisanje zločina
i pljačke nije samo poštovanje međunarodnih normi i autoriteta UN
i njihovog suda u Hagu, a još manje stvar poslušnosti prema spoljnim
činiocima, već i potreba samih građana koji strepe od nekažnjenih
zločinaca i pljačkaša. I još nešto, dokle god u našoj zemlji ne prevlada
svest, i to kod većine birača i pripadnika vlasti - zakonodavne, izvršne
i sudske - da je sankcionisanje zločina i pljačke suštinski uslov
za uspostavljanje vlastite države, ostaćemo da se batrgamo u haosu
nasilja i glamuroznih parada tobožnje demokratije što neki znalci
ovdašnjih prilika vide kao "horor vodvilj".
Očajavanju se, dabome, može odoleti na razne načine. Može se odavde
otići ili ovde stvarati "mikroklimu" poput oaza zaborava
na neposredno okruženje. Može se i podleći iluziji koju sistematski
proizvodi industrija kulture koja efektno estetizuje mizeriju. Možemo
se prepustiti mitovima o moći i veličini koja će se jednoga dana dokazati
ili bajkama o upokojenju ili pripitomljavanju pretećih nemani. Privid
spasa može se tražiti i u širenju prostora "civilnog društva"
koje je bez minimalne države stalna borba na život i smrt, gde pobeđuju
jači i beskrupulozniji.
Naš glas razlike svih ovih godina počiva, kako istrajno ističemo,
na trajnim univerzalnim idejama i vrednostima koje nalazimo i u srpskoj
kulturi iz koje razni monopolisti hoće da ih istisnu. Podsećali smo,
a to činimo i sada, da u Srbiji modernog doba, tokom minula dva veka,
postoje i ideje o slobodi i demokratiji, ali su one bile i ostale
marginalne, čak i jedva vidljive. Kada su njihovi protagonisti bili
u usponu, kroz njihovu interakciju stvarane su moderne institucije
kulture i politike, a kada su bili u zavadi težnje k modernizaciji
rasplinjavale su se do ništavila. Pluralizam ideja i tokova u kulturi
i politici najviše su razarali razni ideološki i politički monopoli,
u čemu je najefikasniji bio nacionalizam. On je, iako iznutra razdiran
zavadama i okrutnim obračunima, bivao jedinstven i agresivan ne samo
prema rivalskim nacionalizmima, nego i spram onih koji su označavani
za srpske "odrode" ili "izdajnike". A baš na tim
manje vidljivim i uticajnim idejama i vrednostima - koje su ovde zastupale
razne ličnosti i struje prosvetiteljstva, liberalizma i socijalizma
- počivaju traganja za ravnotežom unutarnje i spoljne slobode, slobodnog
građanina i slobodne nacije, kao i kritička stanovišta za razumevanje
istorijskih zbivanja. Na tim osnovama je i danas mogućno graditi inicijative
za izlaz iz kruga koji bi da zatvore goropadni ljubitelji nacije koju,
inače, pljačkaju, ruše i sramote, pretvarajući narod u beslovesnu
masu, suverena u ritama.
Mada u načelu nije isključena pozitivna evolucija i raznih vlastodržaca,
ipak su od primarne važnosti konkretna dela. To važi i za novoizabranu
vlast. Veoma brzo će se jasno pokazati koliko je ona kadra da zakorači
k uspostavljanju države u minimalno civilizacijskom smislu garancija
prava na život i šta će konkretno uraditi za obnovu privrede, smanjivanje
siromaštva i časno prisustvo u Evropi i svetu. To su novi izazovi
i za Republiku,
zaista im ne možemo odoleti.
Urednici i saradnici Republike
voljni su da produže izlaženje lista, u novom ruhu-prelomu, uvereni
da ćemo, iako obojeni, i dalje biti glas razlike u odnosu na sve napadniji
okolni šareniš, banalnost i brutalnost. Spremni smo i na tržišnu utakmicu.
Opstaćemo ako nas podrže pretplatnici i kupci na kioscima i ulicama.
Zbivanja narednih dana i meseci pokazaće koliko su naše ideje i vrednosti
vitalne i sposobne da nadžive iskušenja očajavanja i da li ćemo opstati
ili nestati. I dalje ne verujemo ni u fatalnu pobedu ni u neumitnu
katastrofu. Mnogo toga zavisi od nas samih. Sentimentalnost nije dovoljna.
Neophodno nam je vaše razumevanje i konkretna podrška.
Najzad, hvala svima koji su nam čestitali praznike i poželeli nam
uspeh u daljem izlaženju Republike. |
|
