Vašar taštine

Vašar je bio, a na vašaru... Izbori su bili a na izborima - vašar taštine. Vašar taštine naspram sveopšte neimaštine. Izborni rezultati? Konačan ishod prevremenih izbora u Srbiji podseća na refren jedne Okudžavine pesme, koji, u grubom sažetku, glasi: "Gospode, daj svakom po nešto od onog što traži i... ne zaboravi na mene". Glavne taštine su, do izvesne mere, zadovoljene, za neke nije bilo hraniva. Mala bara, puno krokodila.
Ovo su bili prevremeni izbori ali više bi im odgovarao atribut vanvremeni. Boginja zvana Narodna Volja u Srbiji radi kao bacačica kocki u trećerazrednom kazinu. Rezultati izbora su, u normalnim zemljama, izraz želje većine stanovnika za promenom nabolje. Srpski izbori su bili izraz sveopšte, svenarodne konfuzije. I kad su bivali "namešteni" i lažirani iza toga je stajala neka volja, neka vizija. Iza ovih izbornih rezultata stoji samo nesuvislo poigravanje bacačice kocki. A pošto, po Malarmeu, "bacanje kocki nikad ne iscrpljuje Slučaj" nezajažljive taštine će, već sutra, tražiti novo bacanje kocki, nove prevremeno-vanvremene izbore.
Analitičari nas teše da se ipak, ipak, dve trećine glasača opredelilo za demokratsku opciju. Pri tom, ne dovode u sumnju pripadnost Koštuničine stranke toj opciji. A bez te sumnje ne može se sagledati sva šugavost srpskog društva. Šešeljevci su odmah posle izbora pokazali koji je njihov "izbor po srodnosti" - ponudili su DSS-u da zajednički, očas posla, sastave vladu. Bilo je to iskreno i prostodušno vrbovanje za zajedničko srbovanje. Da je gospodin iz sela Koštunići iskreniji i da ide tamo gde ga srce vuče sve bi bilo jednostavnije (čitaj: grozomornije).

Vladosastavljači

Izbori su bili, a šta će biti posle izbora?
Biće, biće neka vlada.
Gospodin iz sela Koštunići predlaže da se sačini koncentraciona vlada, jerbo samo takva može doneti novi ustav (a bez novog ustava ništa nam se neće posrećiti). Najnovija istraživanja pokazuju da polovina stanovništva ove zemlje živi na ivici bede, a gospodin Koštunica peva svoju omiljenu pesmu o jututunskoj juhahahi. Da li je Ustav nešto što se može pojesti? Svakako. Ustav ili, kako ga je pesnik nazvao, JUHAHAHA je vrlo jestiv. Juha za doručak, juhaha za ručak, a za večeru - juhahaha.
Ako ne prođe ideja o koncentraciono-konclagerskoj vladi sa šešeljevcima i espeesovcima, postoji čitava lepeza mogućih vlada:

Koaliciona vlada, koagulaciona vlada,
vlada brada, vlada bakenbarda,
vlada naštimovana, vlada raštimovana,
vlada autoputeva i vlada džada,
manjinska vlada, vlada marmelada,
ekspertska vlada i vlada zadribalda, vlada svetog Duha, Sina i Oca,
vlada s konopca i koca,
vlada Šeherezada (koja će narodu pričati bajke)
i vlada izneverenih nada,
vlada nadobudna, vlada mrsomudna,
vlada demokratskog bloka i vlada iz bajboka,
vlada reformskih planova i vlada gangsterskih klanova.

Bumo vid'li koja će od njih zaživeti.

Sreća na asfaltu

Neće nas kinjiti životna oskudica
dok je nama naša gradonačelnica.

Bili su izbori, bile su priče o novoj vladi, a tu negde, možda u sredini, bio je doček godine nove. I bilo je majčinsko, utešitelno, obraćanje Gospože Gradonačelnice pučanstvu ovdašnjem.
"Nisu vam za doček potrebne skupe haljine ni odela, ni skupi restorani ni njihova jela.... Lepo će vam biti na našim ulicama i trgovima... Umesto pečenja dovoljne su vam kokice... Kokice i pivo - biće romantično i dirljivo..."
Gospođa Gradonačelnica nam je preporučila uličarenje kao ideal životne sreće. Dirljivo je kad vam distancu prema materijalnim aspektima života i životnoj oskudici preporučuju oni koji ni u čemu ne oskudevaju. Nedostajala je još samo propoved o onima iz skupih restorana, kamili, iglenim ušicama i raju.