Početna stana
 
 
 
   

Međunarodni odnosi i budućnost ljudi i naroda

STVARANJE MULTIPOLARNOG SVETA

Rastuće sile nastoje da uspostave pozicije ravne njihovoj moći. Otuda kao neizbežan element svakog povećanja snage ide i širenje geopolitičkog uticaja odnosno razvijanja geostrategije koji odbacuje bilo koju pretnju bilo da je ova neposredno teritorijalna, komunikaciona ili tržišna. Na primer, pravo na slobodnu plovidbu svetskim morima stiže nova tumačenja, posebno u pogledu zaštite. Naime, zaštitnik te slobode teško da može da bude samo jedna sila ili sila nekog udaljenog akvatorija. Pri svemu tome raste značaj modernizovanja oružanih snaga.

Pad Berlinskog zida pre četvrt veka označio je kraj bipolarne strukture moći u svetu, to jest isključive dominacije dve svetske super sile. Tačnije, urušila se moć jedne od njih (SSSR), ali se odmah nije pojavila zamena sličnog formata. Proces koje se posle toga pokrenuo uveo je na svetsku scenu neke druge zemlje sa kojima se u doba Hladnog rata pri utvrđivanju geostrateške politike nije računalo. Pojavili su se akteri čija je moć, pre svega ekonomska, počela ubrzano da se uzdiže i utiče na odnose i van svojih geografskih regiona. U politici dat im je naziv: rastuće zemlje što je sasvim odgovaralo suštini promena. Nije reč samo o mno­goljudnoj Kini već takođe i o mnogoljudnoj Indiji. Ovima možemo, mada na nižem nivou uticaja, da dodamo i neke veće azijske, afričke i latino­ame­ri­č­ke zemlje. Socijalno ekonomski snažna Evropa, posebno u liku Evropske unije, manje ili više ostala je na ranije postignutim ekonomskim i politič­kim pozicijama. Rusija na koju se zbog haosa koji je nastao posle raspada Sovjetskog saveza skoro zaboravilo, posle nekoliko godina političkog beznađa krenula je u oživljavanje svoje ekonomije i uspostavljanja jake centralne vlasti, što se relativno brzo odrazilo i na globalne odnose.

Najveće promena u geopolitici dogodile su se u položaju SAD. Difuzija moći koja se kretala ka rastućim ekonomijama Istoka, pa i Juga, nije svojim efektima zaobišla ni ovu najmoćniju silu. Prelivanje snaga umanjilo supremaciju SAD, iako njen status prve sile nije doveden u pitanje, kao ni njena uloga nezaobilaznog faktora u upravljanju krizama i svetskim ekonomskim tokovima. Još 1988. godine američki istoričar Pol Kenedi u svom poznatom delu „Uspon i pad velikih sila“ o eroziji američkog vođstva izneo je tezu, da odlučivanje u Americi mora imati u vidu da je u pitanju relativan, a ne apsolutan pad moći. Zbog toga, ozbiljna pretnja stvarnim interesima SAD može da potekne samo od sposobnosti da se one prilagode novom svetskom poretku koji se stvara.

Sve veća međuzavisnost sveta

Ovu u istoriji najbržu i najdramatičniju pre­raspodelu moći prati porast strateškog rivalstva. Rivalstva kako na prostorima ranijih sukobljavanja tako i na sasvim novim, sa izmenjenim sastavom učesnika. Dodali bismo i sa donekle izmenjenim opravdanjima. Uporedo sa takvim trendovima, glo­balni problemi uopšte su sve veći, a što je možda najznačajnije, po prirodi su takvi da se nikako ne mogu rešavati u okviru nacionalne politike. Potrebna je saradnja i razumevanje na širokom planu. Međuzavisnost među narodima i državama upozorava da niko ništa ne može sam. Pa ipak, pored potrebe za partnerskom saradnjom, javljaju se i povodi novog političkog naboja i to ne samo u naprednim zemljama već i u zemljama u razvoju.

Svetska ekonomska kriza koja je počela još 2008. godine i od čijih se posledica mnoge zemlje još nisu oslobodile, uključujući i SAD, promenila je svet ne samo ekonomski već i institucionalno. Ovo institucionalno se skriva ili mu se pristupa sporo i delimično uz nejasna opravdanja. Nejas­noće mogli bismo objasniti strahom od posledica po strukturu društva, a posebno po stečena prava. Ali to svakako nije sve. Ne postoji još uvek para­digma nove, većinski prihvatljive politike pro­me­na. Međutim, nezaposlenost, pad životnog standarda i rast nejednakosti imaju neposredni uticaj na utvrđivanje spoljne politike. Ono što se brani ili zagovara unutra na neki način brani se i spolja.  Zbog toga, saradnja pre svega u finansijskoj oblasti, a zatim i u trgovini, biće pod uticajem okolnosti koje se tiču privrednog oporavka i pokretanja novog razvoja. U vezi s tim pojavila se i nova veza između ekonomije i geostrateških ciljeva. Reč je o pokušaju da se uspostave nove zone slobodne trgovine i kretanja finansija koje bi svojim teritorijalnim zahvatom velikih delova sveta premašile regionalnu ograničenost. Da li je to novi vid hegemonizma, ostaje da se vidi.

Rastuće sile nastoje da uspostave pozicije ravne njihovoj moći. Otuda kao neizbežan element svakog povećanja snage ide i širenje geopolitičkog uticaja odnosno razvijanja geostrategije koji odbacuje bilo koju pretnju bilo da je ova neposredno teritorijalna, komunikaciona ili  tržišna. Na primer, pravo na slobodnu plovidbu svetskim morima stiče nova tumačenja, posebno u pogledu zaštite. Naime, zaštitnik te slobode teško da može da bude samo jedna sila ili sila nekog udaljenog akvatorija. Pri svemu tome raste značaj modernizovanja oružanih snaga. Štaviše, pokreće se nadmetanje u vazduhoplovstvu, mornarici i raketnim sistemima. Da li ovo nosu u sebi klicu velikih opasnost ? Svakako, mada može da se shvati i kao jačanje sredstava za odvraćanje, istina veoma skupih.

Obrti u odnosu snaga regionalnog ili globalnog značenja nisu nešto što se odmah prihvata ili razume. Opet, po zna koji put, u svetskoj politici sve međuzavisnijeg sveta moraće se što jasnije utvrditi šta su interesi glavnih aktera i koji su to motivi koji ih pokreću. Niko u tom utvrđivanju ne želi da bude na gubitku i da povredi prestiž vlastite politike. Kompromis je teško postići i zbog toga što se javlja uticaj autentičnih lokalnih sukoba na čija se uzroke i rešenja gleda različito. Multipolarnost nije automatski neki bolji svetski poredak, ali pod pritiskom uvažavanja šireg kruga interesa pruža mogućnost da se autentičnije izraze zahtevi većeg broja zemalja i podstakne demokratičniji pristup međunarodnim odnosima.

Rat svetskih razmera nemoguć

U prilog optimizma valja reći i ovo. Svet sa svojim znanjem i tehnologijom može kao rešenje prihvatiti mnogo toga samo ne može rat širokih razmera uz neposredno učešće vodećih svetskih sila. Nije u pitanju samo pretnja od masovnog razaranja i velikih ljudskih žrtava već prethodno finansiranje pripreme takvih poduhvata. Najzad, postavlja se i pitanje kako u svojim sredinama unapred opravdati velike gubitke u ljudskim životima, naročito u zemljama sa demografskim problemima. Mogu se istina praviti manje operacije i to po pravilu ne neposredno već preko takozvanih posrednika. Ali takvi rezultati su po svojim efektima  na makro planu skromni, te brže ili sporije navode zainteresovane da se pristupi pregovaranju.
Promene u odnosu snaga u svetu verovatno će se postepeno ustaliti na nekom nivou što pretpostavlja da se mora pristupiti pregovorima o svim gorućim problemima i ujedno priznati puno pravo svakom učesniku da iznosi i brani svoje interese. Koliko će to trajati, to jest kako će se i kada postići rešenja nije od presudne važnosti za mir. Jer kad se pregovara onda se ne ratuje ili je sukoba bar manje. Ta nužnost sve više stiče na svojoj važnosti jer rešavanje mnogih globalnih problema ne može seodlagati u nedogled. U taj red spadaju i klimatske promene, obezbeđenje zdrave vode, suzbijanje siromaštva, masovne migracije porasta socijalne nejednakosti i borba protiv pokreta koji se u ostvarenju svojih političkih ciljeva oslanjaju na terorističke metode.

Mali narodi na uspostavljanje multipolarnog sveta ne mogu značajnije da utiču. Na žalost,  odbrana suverenitet i ravnopravnosti nije nešto što se sa velikom pažnjom uvažava. Generalna skupština Ujedinjenih nacija, iako okuplja sve što se zove međunarodna zajednica, nije institucionalno dovoljno snažan instrument, dok je Savet bezbednosti neprikosnoven domen stalnih članica. Malima preostaje da veoma pažljivo prate šta se događa,  izvlače pouke i trude se da se izbore za najbolja rešenja pre svega preko regionalnih institucija. U tim nastojanjima njihovo međusobnog sporazumevanja svakako ne treba zanemariti. Udruženi pritisak je uvek bolji od pojedinačnog. Sve što je rečeno svakako se odnosi i na Srbiju.

Simeon Pobulić

     
1. mart - 30. jun 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2015