VLAST POKAZUJE SVOJU NIČIM OGRANIČENU MOĆ
Jugoremedija i njen radnik i neko vreme direktor, Zdravko Deurić, odavno su postali metafora za uništavalačku privatizaciju i ponižavanje i propast ljudi – sve pod maskom ispitivanja 24 kriminalne privatizacije. Zahvaljujući Verici Barać i Savetu za borbu protiv korupcije slučaj Jugoremedije i drugih preduzeća dospeo je pred Evropsku uniju odakle je stigao zahtev da se istraži zašto su privatizovana preduzeća opljačkana i uništena.
Zlatoje Martinov i Olivija Rusovac

IMA LI U SRBIJI STIDA? APEL JAVNOSTI
Trinaestog marta Zdravka Deurića čeka suđenje, a Jugoremedija je pred završetkom postupka stečaja. „Slučaj“ je poznat javnosti na osnovu angažovanja Verice Barać i Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, o čemu su pisali slobodniji mediji, a uključila se Evropska unija ukazivanjem na 24 problematične privatizacije. Vlada je uzvratila obećanjem da će to pitanje rešiti. Kako ona to rešava?
List Republika, Učitelj neznalica i njegovi komiteti

FARSA SA REHABILITACIJOM DRAŽE MIHAILOVIĆA
Ova lakrdija sa sudskom rehabilitacijom, sa bezbrojnim ročištima, saslušanjima navodnih svedoka, sa angažovanjem dobro plaćenih advokata i sa pritiscima iz državnog vrha, ima za cilj da se u javnosti stvori lažna predstava o tome kako sud pažljivo, svestrano i nepristrasno ispituje delikatne slučajeve i tek na osnovu toga donosi „pravičnu“ odluku. A odluka je u stvari već unapred doneta.
Aleksandar Sekulović

PROTIV MERA ŠTEDNJE I PRIVATIZACIJE! SLOBODA, JEDNAKOST, SOLIDARNOST!
Danas je u Srbiji stanje radničkih prava na najnižim granama u poslednjih sedamdeset godina. Izmenama Zakona o radu od pre godinu dana legalizovano je prethodno višegodišnje praktično smanjivanje i krnjenje osnovnih prava iz sveta rada od strane raznih gazdi, poslodavaca, tajkuna i “stranih investitora” koje su različite vlasti predstavljale kao velike spasioce privrede.
Saopštenje Levog samita

OTVORENO PISMO
Poštovani gospodine Schulz, Članovi sindikata Nezavisnost “Vršački vinogradi” i članovi Udruženja akcionara “Vršački vinogradi”iz Vršca, AP Vojvodine, Srbije, ovim pismom traže od vas pomoć.
Saopštenje UGS Nezavisnost

EKSTREMIZAM I VERSKE ZAJEDNICE
Koje se ideje javljaju u krilu verskih zajednica u Srbiji, posebno kada je reččo Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao najvećoj. Da li su to ekstremističke ideje, konzervativizam, reakcionarne ideologije. Da li se Crkva bavi sobom umesto moralnom stranom čovekove egzistencije? Kakve su posledice povlašćenog položaja crkve po društvo i kulturu u Srbiji. Da li verske zajednice svojim svesnim činjenjem ili namernim neččinjenjem (neosuđivanjem ekstremnih grupa, npr. navijačkih grupa) podstiču produkovanje ekstemizma? O ovim pita­njima za redakciju Republike govore stručnjaci za verska pitanja, sociolozi, antropolozi u okviru projekta o različitim oblicima ekstremizma sa kojima se susreće naše društvo.
Dr JOVO BAKIĆ

ŽELEZARA U SMEDEREVU NIJE NAŠLA KUPCA
Pokušaj ponovne privatizacije metalurškog kompleksa na Dunavu ne samo što nije uspeo, već je ostala i dilema jesu li dugovi Železare investicionog porekla ili potiču iz neekonomičnosti same proizvodnje. Mesecima je premijer Aleksandar Vučić bez­rezervno verovao upornim ubeđivanjima Majkla Kirbija, američkog ambasadora u Srbiji, da je poro­dična firma „Esmark” Džejmsa Bušara, done­davno tehničkog direktora železare u Košicama, a prethodno izvršnog direktora USA Steel, pravi kupac za Železaru u Smederevu.
Živan Lazić

SRPSKI KAPITALIZAM
Kao što je svojevremeno isterivan kapitalizam a uterivan socijalizam, sada je obrnuto. Slično je i s isterivanjem i uterivanjem boga, o čemu nalazimo podsticajne pasaže u prozi pronicljivog književnika Mladena Markova. Otkuda ta neobičnost i silina?
Nebojša Popov

PREDSTAVA KAO ODGOVOR
Podvajanje umetnosti, uopšte kulture, po nacionalnom osnovu gotovo uvek je stvar rđavog, palanačkog, neretko i fašistoidnog svetonazora, a ne tek estetskih preferencija. Nema, niti može biti, „naših“ i „njihovih“ predstava, „naših“ i „njihovih“ pisaca – i Sterija i Madač, i Šekspir i Jonesko jesu, ako su uopšte dobri pisci, naši pisci.
Ivan Kovač

SVEDOČANSTVO – ISTINA ILI POLITIKA
U okviru projekta „Protiv zaborava – četiri logora u Drugom svetskom ratu u Beogradu“, u organizaciji CZKD i Učitelja neznalice i njegovih komiteta, održan je panel na kojem su učestvovali: Branko Romčević, Đokica Jovanović, Olga Manojlović Pintar, Alpar Lošonc, Aleksandar Lebl, Milovan Pisari i Gordana Lebović koja je i rediteljka prikaza iz drama Đorđa Lebovića „Nebeski odred“ i „Viktorija“. Odlomke su čitali glumci Vladimir Aleksić i Pavle Pekić. Panel su moderirali Branimir Stojanović i Noa Treister.
Vera Vujošević

O NACIONALIZMU, RASIZMU I JOŠ KOJE ČEMU
AndrašUrban je građanin Srbije. To što je Mađar za izvesne osobe je dovoljan razlog da a priori osude svaku njegovu predstavu u kojoj se „ruga delima srpskih pisaca”. On sam kaže: „Možda neko ima problem što moje čitanje Koštane vređa malograđansko poimanje tog velikog dela, ili što ja kao Mađar kritikujem društvo u Srbiji. Kako god, to je vredan sukob sa predrasudama koji treba pokretati i održavati živim”. 
Ljubiša Vujošević

DOBRO
Prva pouka kojom krećemo u život jeste: budi dobar, dobra. I odjek tog savjeta na ovaj ili onaj način prati nas kroz čitav život. Šta je dobro za čovjeka? Šta je to čemu treba da teži da bi ostvario i potvrdio svoju suštinu? Kako proživjeti svoj vijek na čovjeku najprimjereniji način? Koje dobro čovjeka čini čovjekom u najvećoj mjeri? Zahvaljujući razvoju savremene tehno­logije čovjeku danas stoji na raspolaganju mnoštvo materijalnih dobara kojima može zadovoljiti najraznovrsnije potrebe.
Nikola Racković

ŠIITI I SUNITI
Sedamdesetih godina, sada veććminulog veka, mnogi šiiti su verovali da su u ajatolahu Homeiniju prepoznali pomenutog imama – ili bar njegovog zastupnika – sa ččijom će vladavinom nastati, verovali su, jedno večno carstvo mira. Danas, više od tri decenije nakon revolucije, mnogi iranski šiiti gorko su razočarani i deziluzionirani.
Olga Zirojević

NEŠTO KAO LAMENT
Zbogom, moj grade rodni, Moj grade prljavo-sivi, Vi prosti i vi blagorodni Mrtvi i živi. Ko da je neka mračna sila Na tebe bacila veo, Jednom je neka priča bila: Beograd je od beo...
Predrag Čudić

STVARANJE MULTIPOLARNOG SVETA
Rastuće sile nastoje da uspostave pozicije ravne njihovoj moći. Otuda kao neizbežan element svakog povećanja snage ide i širenje geopolitičkog uticaja odnosno razvijanja geostrategije koji odbacuje bilo koju pretnju bilo da je ova neposredno teritorijalna, komunikaciona ili tržišna. Na primer, pravo na slobodnu plovidbu svetskim morima stiže nova tumačenja, posebno u pogledu zaštite. Naime, zaštitnik te slobode teško da može da bude samo jedna sila ili sila nekog udaljenog akvatorija. Pri svemu tome raste značaj modernizovanja oružanih snaga.
Simeon Pobulić

POSLEDNJI SLOBODNI POGLEDI BEOGRADA NA MILENIJUMIMA DOSAD SAMO NJEGOVE VODE
„…Elementi prirode i kulture u kontekstu istorijskog kontinuiteta dezavuisani su agresivnim pozicioniranjem divovskih fizičkih struktura bespogovorne pozicione i arhitektonske artikulacije – unapred određene bez fleksibilnosti za uticaje mesta i vremena…
…kompoziciona šema svojom pozicijom i dimenzionalnim karakteristikama u sukobu je sa osnovnim topografskim i morfološkim karakteristikama ambijenta – potpuno prekriva najveći deo panorame Beogradskog grebena i gotovo sva markantna mesta koja predstavljaju istorijski identitet Beograda.
Svojom visinom znatno iznad kota Terazijske grede, Slavije, Bulevara kralja Aleksandra i Vračarskog platoa, a pozicijom frontalno ispred njih – planirane strukture Beograda na vodi, vizuelno bi potpuno odvojile Beograd od vode pretvarajući ga u zaleđe gigantskih struktura u prvom planu…“
Aleksandra Mokranjac

VAKCINACIJA U SAD I SRBIJI
Vakcinacija predstavlja izuzetno važno civilizacijsko dostignuće. Ona se, zavisno od lokalnih okolnosti, sprovodi na različite načine, ali nijedan funkcionalan društveni sistem nije spreman da je se odrekne. Postoji, naprotiv, stalna težnja da se uvode nove vakcine.
Zoran Radovanović

ČIJE JE NASLEĐE SRPSKE SOCIJALDEMOKRATIJE?
Takođe, treba produbiti ovo pitanje: Šta danas uopšte može biti nasleđe srpske socijaldemokratije i ko na post-jugoslovenskim prostorima može da se poziva na to nasleđe? Oni koji se samopoimaju kao baštinici (barem dela) te tradicije, a dovođenje u pitanje političko-ekonomskih praksi zapadnih centara moći doživljavaju kao dokaz nedovoljne civilizovanosti balkanskih naroda? Ili oni koji alternativu evroatlantskim integracijama vide u okretanju ka autoritarnom ruskom ili kineskom kapitalizmu? Sigurno ni jedni ni drugi.
Miloš Baković Jadžić

PROMIŠLJANJE RAZLOGA POLITIČKE LEVICE
Napor da se ponovo razmisli o levici u svetlu filozofije istorije nihilističkog pečata, mogao bi da ima i smisao osnaženja utopijskih dimenzija koje smo prerano rezignirano ostavili po strani.
Đani Vatimo

AUTONOMIJA ISTRAŽIVAČKOG DUHA
Podlogu za diskusiju u ovoj knjizi obezbedila je analiza krajnje reduciranog materijala koju sačinjavaju samo ččetiri rečenice – po jedna rečenica izdvojena iz opusa pet filosofa: Konfučija, Gorgije, Sokrata, Kanta i Marksa. Iako visoko rizičan, zbog svog više nego očiglednog redukcionizma, ovakav pristup omogućio je autoru Drašku Bjelici da upravo u tim rečenicama identifikuje glavni problem i da, na ovim istim prostorno limitiranim ali ččvrstim temeljima, testira princip i metod identifikovanja i negiranja granica saznanja.
Ferid Muhić

SLOBODNO MIŠLJENJE SE NE MOŽE UGASITI
Napor Mirka Sebića da progovori o antipodu zla, o ljubavi koja nas izbavlja iz pakla mržnje i ravnodušnosti jeste značajan poduhvat u razbijanju ovdašnje opšteprihvaćene duhovne žabokrečine.
Nadežda Radović

Vesko Ivanović : Vapaji iz rupe
Čerečismo ovih dana, dotičnoga Ombudsmana! Prišismo tipu i ubistvo, osporivši mu stručno i ljudsko bivstvo, zato što javno spočitava naše gafove dok glumimo eksperte i mačo lafove. Ali kad nas napujda Gazda, ne može se disati od našeg mentalnog bazda. Kroz vene nam pokulja nacističko besnilo, jer nas je zadojilo radikalsko desnilo. Ustav i zakoni za nas ne važe, spremni smo za bezočne blamaže. Gangsterišemo u nadi, da će pomenuti sa pameću da se zavadi.
Izabrao i uredio: Zlatoje Martinov

PRAZNIK PROĐE, A PLATFORME NEMA
Devetnaestog februara redakciji sam prosledio prilog za Republiku koja je trebalo da se pojavi prvih dana marta. Nekoliko dana kasnije Borka Đurić, redakcijski dobri duh javlja da situacija sa izlaskom dosta podseća na onaj lik (Đekna) iz narodske crnogorske serije. Vreme je odmicalo, govorilo se o gašenju i samo me je nekolicina čitalaca (zrenjaninski lekar u penziji Dobrivoje Vučetić, Dragutin Maksimović i Zdravko Jerkić iz Beograda...) povremeno, pitanjem - ima li nade da novina preživi - podsećalo na našu Đeknu.
Dragan Banjac