Početna stana
 
 
 
   

Sedamdeset godina oslobođenja od fašizma

SVEDOČANSTVO – ISTINA ILI POLITIKA

U okviru projekta „Protiv zaborava – četiri logora u Drugom svetskom ratu u Beogradu“, u organizaciji CZKD i Učitelja neznalice i njegovih komiteta, održan je panel na kojem su učestvovali: Branko Romčević, Đokica Jovanović, Olga  Manojlović Pintar, Alpar Lošonc, Aleksandar Lebl, Milovan Pisari i Gordana Lebović koja je i rediteljka prikaza iz drama Đorđa Lebovića „Nebeski odred“ i „Viktorija“. Odlomke su čitali glumci Vladimir Aleksić i Pavle Pekić. Panel su moderirali Branimir Stojanović i Noa Treister.

Nebeski odred

Kako su funkcionisali logori kao mesta zločina i sećanja Đorđe Lebović opisuje na primeru Aušvica. Aušvic je bio sabirni i radni logor. Na ulasku u logor je pisalo Arbeit macht frei. Aušvic je bio, i ostao, i logor nasilne i svirepe smrti. „Nebeski odred“ je u njemu imao danonoćno posla. Dužnost „Nebeskog odreda“, sastavljenog od samih logoraša, bila je da ubijaju i spaljuju neprijatelje nacizma. Svi logoraši su imali tetovirane brojeve na rukama i prišivene trouglove na rukavima kaputa, zelene kriminalci, crvene politički zatvorenici, žute Jevreji.Teškim fizičkim radom i izgladnjivanjem, radno sposobni logoraši su iscrpljivani do smrti. Drugima je sledilo gubilište, najčešće gasna komora i krematorijum.  Gasna komora: 5000 ljudi za 10 minuta. Komando firer je govorio:  „Ovde ne postoji reč nemoguće, bunker je najmodernije gubilište na svetu“. „Kolektivno kupatilo“ je imalo samo jedna vrata, ulazna. U „kupatilu“, eufemizmu za gasnu komoru, su umesto tople vode korišćene  ciklonske bombe. Dve bombe na 2000 ljudi. Uređaji za spaljivanje, krematorijumske peći, korišćeni su kao centralno grejanje: gorivo su bili ugušeni Jevreji. Ispred gasne komore bile su uredno postavljene klupe sa numerisanim čivilucima, na kojima su logoraši ostavljali svoju garderobu i dobijali peškire i sapune od gipsa. U „zubnoj ordinaciji“ vadjeni su im zlatni zubi i skidano prstenje i druge dragocenosti. Lift za leševe bio je u stalnom pogonu. Kao i krematorijum. Pet minuta posle zatvaranja vrata, iz krematorijumskih peći iznošen je pepeo.

Svedočanstva

Postoje dve vrste svedočanstava. Prvo je svedočanstvo o činjenicama, a drugo svedočanstvo o  svedočanstvu. Svedok Primo Levi je insistirao na tome da je svako svedočenje politički čin i da svaki preživeli trpi sramotu što je živ zbog navodne kolaboracije sa nacistima. Đokica Jovanović smatra da sećanje obuhvata problem solidarnosti – mi ili oni – i da je 9. maja 1945. godine uspostavljena moć pobednika koja je učvrstila gospodarenje nad sećanjem. Razumevanje nije isto što i znanje. Od 1945. do 1948. govorilo se o fašizmu bez genocidnih elemenata i o antisemitizmu. Genocid u  Drugom svetskog ratu bio je u stvari  judeocid. Aušvic nije aberacija, slučajnost, smatra Olga Manojlović Pintar. On involvira modernost u celini. Jevreji su nosioci moderniteta. Mislioci Frankfurtske škole su smatrali da ko ne želi da govori o kapitalizmu ne sme da govori ni o nacizmu. Takođe je značajno i prikrivanje zločina. Primer je „Kristalna noć“. U svim ovim pojavama provejava osnovni cilj fašizma: učiniti žrtvu saučesnikom zločina. U njemu je sadržana fašistička utopija: mešavina racionalnosti i ludila, svrhovitosti i besmisla.

Sramota

Preživeli oseća sramotu iz solidarnosti prema onima koji nisu preživeli. Kad nema svedoka nema ni sramote. Sramota je proizvod logorskog sistema. Važan je i politički kontekst u kojem su živi preživeli. Poseban slučaj je silovanje žena u ratu. Posle rata žene nisu htele da govore o tome. Dve fotografije iz Aušvica snimili su logoraši, saradnici ober­koman­danata. Potreba svedočenja  bila je jača od osećanja sramote. Dvojici Poljaka koji su pobegli iz logora i stigli u Čehoslovačku nije se verovalo za preživljene strahote. Nisu bili jedini. Holokaust se dešavao i izvan logora, u direktnom teroru. Postoje dve vrste svedoka: svedok posmatrač i svedok saučesnik. Na preživelog logoraša gledalo se ili kao na grešnika ili kao na heroja. Žrtva se oseća herojem kojem jedino čovečanstvo može da sudi. Za ideologe totalitarizma sva svedočenja imaju jednako značenje. Zato mnogi ne žele da svedoče, ne žele da znaju. Znanje opterećuje, znanje nas suočava sa samima sobom.

Vera Vujošević

     
1. mart - 30. jun 2015.
Danas

Povežite se

 
 
 
 
 
 
Copyright © 1996-2015