Licemerje patrijarha Irineja

CRKVA NE PLAĆA POREZ, A BRINE ZA BUDŽETSKE RASHODE!

Nedavna  izjava patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja  da Paradu ponosa treba zabraniti jer vređa moral i kvari čednu srpsku omladinu,  njegovo izjednačavanje homoseksualizma sa pedofilijom, (brani čovek svoje pedofilske vladike!) kao i poziv LGBT populaciji da šeta ali „o svom trošku”,  a ne o trošku kako se izrazio „ove jadne i napaćene Srbije“, ne samo da je skandalozna u svojoj mržnji prema (drugačijem) bližnjemu svome i jako odudara od izvorne hrišćanske ljubavi, nego je i sasvim netačna. Homoseksualnost je prirodna orijentacija ka sopstvenom polu, a pedofilija je svojevrsna seksualna inverzija,  a uz to i krivično delo. To bi prvom Arhijereju Srpske pravoslavne crkve moralo biti poznato. Ali ono što je i nehotice pokrenuo patrijarh Irinej, a povod je ovom tekstu, tiče se „troška”  koji će zbog organizovanja Parade ponosa opteretiti  „napaćenu državu Srbiju“.

Kakva moralistička briga najvišeg crkvenog velikodostojnika za državni budžet! Samo po sebi to možda i ne bi bilo neobično da nije cinično i  licemerno. Naime, poznato je da Crkva nema zakonsku obavezu  plaćanja  poreza državi  tj. ona  nije poreski obveznik. Poznato je i koliko se Sv. Sinod svojevremeno zalagao da se usvoji upravo takav zakon koji će Crkvu i njezina imanja osloboditi svakog poreza. Takav zakon je karakterističan isključivo za verske države odnosno zemlje u kojima postoji državna religija kao ustavna kategorija. U Srbiji takva ustavna odredba ne postoji,  pa ipak srpska vlada je predložila parlamentu, a ovaj usvojio zakon da Crkva ne mora i ne treba da puni državni budžet. Može da troši koliko joj volja, ali ne mora da doprinosi budžetskim prihodima. Još nam samo fali da se neki od buržoasko-građanskih, neoliberalnih, antikomunističkih,  tradicionalistički orijentisanih ministara u svojoj egzaltiranoj borbi protiv ateizma, seti da u  kraljevini Srbiji i monarhističkoj Jugoslaviji Srpska pravoslavna crkva (ne i druge!) ne samo da nije plaćala porez nego je imala i sopstveni  proračun, tzv. „crkveni budžet”  koji joj je iz državnog budžeta (od poreskih obveznika, dakako) nesebično darovala upravo država.

55. Oktobarski salon/ Simon Danny: Pravni dokazi o načinu na koji je pokrenut Snapčet.

Još nam samo fali da se neki od buržoasko-građanskih, neoliberalnih, antikomunističkih,  tradicionalistički orijentisanih ministara u svojoj egzaltiranoj borbi protiv ateizma, seti da u  kraljevini Srbiji i monarhističkoj Jugoslaviji Srpska pravoslavna crkva (ne i druge!) ne samo da nije plaćala porez nego je imala i sopstveni  proračun, tzv. „crkveni budžet”  koji joj je iz državnog budžeta (od poreskih obveznika, dakako) nesebično darovala upravo država. Pa zar je onda čudno što se crkvenjaci i danas zalažu za ostvarenje svojevrsne „simfonije Crkve i Države“. Naravno da takva simfonija treba da ima novčani izraz, duhovni će već postepeno doći kako mi je na jednom parastosu nedavno pola u šali a pola u zbilji rekao jedan sveštenik.

E, sad ostavljam čitaocu da prosudi moralnu vrednost patrijarhovih shvatanja  u pogledu „troška“ državnih para. Ima tu logike, jer ako se iz državnog budžeta bude izdvajalo više za potrebe građana, manje će ostati za crkvene potrepštine za gradnju novih crkava i luksuznih popovskih kuća oko njih. Reći ćete: pa to je čista materijalna, a ne moralno-duhovna stvar. I u pravu ste, bezobzirno popovsko bogaćenje upravo na račun svoje naivne pastve tokom poslednjih dvadesetak godina,  uticalo je na to da je prestala da važi izreka: kome je do morala neka ide u crkvu!

Mališa Velikić