Pismo iz Kikinde

IGRALIŠTE BEZ DECE

Šta metropola ne zna o lokalnim prilikama i moćnicima

Kikinđanin koga je udario voz (!?) umro je posle tri meseca uspešnog lečenja u bolnici - od sepse. Koju je pokupio u bolnici. Dvadeset prvi vek još nije stigao do nas. Odbornici Demokratske stranke u Kikindi postali su, bez izuzetka, samostalni odbornici, jer šef odborničkog kluba nije podneo listu članova kluba. Izuzetak je odbornica Azra Valentić, koja je postala samostalna odbornica na svoju inicijativu. SNS lokalna vlast, uspostavljena „prepakivanjem“ 13. septembra 2013. godine (bio je petak, dakle, petak trinaesti), sad je već otvoreno posvađana uz prozivke u medijima i podeljena na dva tabora: na jednoj strani su dr Branislav Blažić, poslanik u Skupštini Srbije, predsednik opštine Pavle Markov i Svetislav Vukmirica, takođe poslanik u Skupštini Srbije, na drugoj - Ladislav Tomić, pokrajinski poslanik i član Izvršnog odbora SNS. Prava borba titana, koja bi mogla da se izbiljno odrazi na dalji politički život Kikinde.

Rasprava o rebalansu budžeta, uz neminovna smanjivanja svega i svačega, očekivana je sa strepnjom. Naprednjaci su inventivno, kao u periodu 2004. - 2008. godine radikali, došli na ideju da od svih javnih preduzeća na budžetu osnuju holding. Čuju oni tako neku stranu reč, pa poveruju da znaju šta znači. Tako su u svoje vreme jahali na terminu „tolerancija“ koristeći ga i kad treba i kad ne treba, toliko da se sama ta reč smučila i najtolerantnijima. Trebalo bi, dakle, prema naprednjačko - DSS shvatanju holdinga, spojiti u jedno preduzeće Direkciju za izgradnju grada, Javno komunalno preduzeće, Autoprevoz, Gradsko zelenilo i pijacu, Toplanu, Informativni centar, po sistemu babe, žabe, dede, kruške i jabuke. Ne samo što bi ovakvim spajanjem u istu korpu bile smeštene potpuno različite delatnosti (radio Kikinda i komunalci? Centralno grejanje i autobusi?) nego su se i direktori, uglavnom članovi SNS i SPS, zabrinuli za svoj ostanak na radnim mestima.

55. Oktobarski salon/ Simon Danny: Pravni dokazi o načinu na koji je pokrenut Snapčet.

Najzad, u Direkciji je prosek plate oko 200.000, u Informativnom centru - 30.000. Što ne ide - ne ide, naročito za one čije su plate veće. Zaposleni u svim ovim preduzećima i njihov status u budućem holdingu - ni ne pominju se. Posle bi svi nepodobni već dobili otkaz, razlog se lako nađe, otpremnina malo teže. Isti model bio bi primenjen i na ustanove kulture - jedno preduzeće, pardon, holding, koji bi obuhvatio muzej, biblioteku, pozorište i sve ostale. Vlast se igra ovakvim najavama, a grad izumire, ne samo ekonomski nego i fizički. Mladi su odavno manjina, u strukturi stanovništva participiraju sa manje od 30% dok ljudi stariji od 60 godina uveliko predstavljaju više od pola stanovništva. U petnaest osnovnih škola opštine Kikinda - šest u gradu, devet u selima - upisalo se 541 dete. Nikad manje od kad uopšte postoji školstvo u Kikindi, tako da se u nekoliko osnovnih škola gase odeljenja. Od četiri srednje škole u Kikindi, tri su upisale po jedno odeljenje prvog razreda manje nego prošle godine jer nemaju đaka. Predškolska ustanova raspolaže sa osamnaest objekata (bilo nekad i devetnaest) ukupnog kapaciteta za prijem preko dve hiljade dece, ali, na početku ove školske godine u vrtiće je upisano 1450 dece, za stotinu manje nego u septembru 2013. godine. Grad gubi stanovništvo zbog manje rađanja, manje mladih u strukturi stanovništva, teških bolesti i nesreća koje odnose živote i mladih i starijih - ali, ni to nije sve. Prema podacima iz osamdesetih, opština Kikinda imala je preko 70.000 stanovnika, grad - preko 43.000, u jednom kratkom periodu čak 45.000. Prema poslednjem popisu, opština Kikinda ima je 59.329 stanovnika, grad Kikinda - 37. 676. Međutim, uvek od goreg ima još gore: i od ovih koji su se popisali - mnogi ni u vreme popisa nisu živeli u Kikindi, a ne žive ni sada. Mladi odlaze u Beograd i Novi Sad da studiraju, ili u inostranstvo, gde vrlo često i ostaju ako ikako mogu a svi oni i dalje se vode u strukturi stanovništva Kikinde iako nisu više tu, tako da bi tačan broj stanovnika Kikinde bio negde oko 35.000 ljudi. Broj pustih kuća u gradu i selima takođe nije utvrđen a sumnja se da su u pitanju stotine, možda i hiljade. Uostalom, taj podatak o praznim kućama i izumiranju grada i svih sela svakako ne bi lepo izgledao u predizbornim kampanjama. Političari koji obećavaju med i mleko, puter i marmeladu, kao da ne primećuju da uskoro neće imati kome šta da obećavaju. Ili ih to ne zanima, ko zna. Predugo i previše su se zabavljali na igralištu na kome nema dece, a loptajući se našim sudbinama - i šutirajući ih ponekad - naneli su samo štetu i nesreću.
Sindikati su najavili ozbiljnu i koordiniranu akciju. Javnost (uslovno rečeno) ućutala se pa ne mrda.

Gordana Perunović Fijat