Radovan Marjanović, Posmatranje, navijanje i duh iz boce, Valjevo, 2013.

NAVIJANJE KAO OGLEDALO DRUŠTVA

Neveliko, ali nadasve sadržajno štivo pod nazivom Posmatranje, navijanje i „duh iz boce“, jeste najnovija knjige jednog od najznačajnijih domaćih sociologa sporta, Radovana Marjanovića. U okviru osamnaest tematskih celina autor jasno i koncizno razmatra rastuće nasilje za vreme i posle sportskih priredbi koje intrigira ne samo brojne istraživače ovog fenomena, već i celokupnu javnost. Marjanović ukazuje na tesnu vezu između sporta i društva („nedovoljno se shvata da je sport ogledalo društva“), na navijače, kao neposredne aktere nasilja, ali i pripadnike društva. Autor se fokusira na navijače koji nastoje da od posmatranja sportskih priredbi i mirnog simpatisanja  glavnih aktera sportskih događaja, naprave glasno traženje i veličanje uspeha jednih, a neuspeha drugih. Kako smatra Marjanović, stadioni ili sportske hale jesu ventili za pražnjenje energije i frustracija, pa otuda navijanje lako prelazi u huligansko ponašanje. Autor s pravom primećuje da se navijanje mahom svodi na „pomaganje uspeha naših“. Takvo navijanje nije prava, autentična podrška sportu niti zainteresovan odnos prema sportu, sportskoj igri ili pojedinačnom sportisti. Jer da je navijanje „javno ispoljavanje onog što se oseća“, svakako da bi bilo i javnog ispoljavanja simpatija za lepe i uspešne poteze obe strane, kao i za ispravne sudijske odluke na štetu ekipe koja se simpatiše, ali bi zasigurno bilo i javnog ispoljavanja antipatije za neuspešne poteze ekipe koja se simpatiše. Veoma važna tema koju Mar-janović detaljno obrađuje tiče se favorizovanja navijanja kao puštanja duha iz boce u kontekstu našeg regiona koga i dalje karakteriše preopterećnost nacionalnim i etničkim prtljagom. Naime, kada naša reprezentacija igra sa reprezentacijom države sa kojom imamo „neraščišćene račune“, onda  naša reprezentacija predstavlja i državu i naciju, naročito one ljude pogođene nemilim događajima u ratnim razaranjima prevashodno 90-ih godina XX veka. Slično, njihova reprezentacija skoro i da ne predstavlja sportiste već one zbog kojih su naši sunarodnici pogođeni i zato Marjanović s pravom zaključuje da tu može biti svega, samo ne autentične sportske igre. Autor podseća na pozitivne primere mlađih sportista neopterećenih etničkim i nacionalnim prtljagom koji ističu da je uvek reč samo o sportskoj igri, a ne o sportskim susretima koji su „više od igre“.
Marjanović uočava i sve češću upotrebu reči 'protivnik' umesto neutralnih reči poput 'rivala', 'konkurenta' itd. Može se reći da je reč 'protivnik' dominantana u političkoj sferi i da je neretko vezana za borbu kao neregulisan konflikt, a ne za utakmicu i takmičenje kao regulisan konflikt. Veoma lako na stadionima 'protivnik' postaje 'neprijatelj'. Pri tom, kada nema spoljašnjeg neprijatelja poput „neprijateljskog kluba“ i njegovih navijača, ili osobe koja govori stranim jezikom, jezikom jedne od država “koje su nas bombardovale”, kakva je bila tragično nastaradali Bris Taton, traga se za neprijateljem u valastitim redovima – upozorava Marjanović. Autor zaključuje da je dobrim delom nasilničko ponašanje određenih navijačkih grupa izraz bede i protest protiv bede i da se svakako mora tumačiti u okviru pripadajućeg društvenog konteksta. Ova knjiga sadrži brojne primere iz sveta sporta koji su nezaobilazna ilustracija teorijskih razmatranaja. Zato je toplo preporučujemo ne samo stručnjacima različitih profila koji se bave širokom oblašću odnosa sporta i društva, već i svim onim pojedincima koje intrigira fenomen navijanja i navijačkih grupa.

Sandra Radenović