Vruće političko leto u Srbiji

Vrednosni sistem lične koristi

Ako bi neko imao volje da istražuje koja je reč najčešće javno izgovarana u protekla dva meseca u Srbiji, najverovatnije je da bi otkrio da je to rekonstrukcija.

O rekonstrukciji vlade govorili su premijer, ministri, poslanici u parlamentu, lideri parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka, analitičari i novinari. Javnosti je predstavljena dramatična, na momente, senzacionalistička analiza aktuelnog stanja u državi, uz spasonosnu formulu koja će nezavidno stanje veoma brzo i efikasno promeniti. Rešenje svih problema sadržano je u rekonstrukciji vlade. Najodgovornije ličnosti državnog vrha predstavljale su rekonstrukciju kao veliko otkriće i veliku ličnu žrtvu koju će podneti zbog „poboljšanja standarda građana i otvaranja novih radnih mesta“.

Odlaganje suočavanja s realnošću

Poznati i očekivani ishod  velikog poduhvata formalno najodgorornijih ljudi iz državnog vrha, ponovo je pokazao da se u društvenom sistemu Srbije nastavlja proces odlagnja suočavanja sa realnošću. Vladajuća srbijanska garnitura realnost testira ličnim merilima, modeliranim utilitarnim principima. Svako ko se domogao i najbeznačajnije poluge vlasti želi da je što duže zadrži. Od mesne zajednice do ministarskh kabineta odvija se nekonstruktivna aktivnost vođena idejom da se postojeći poredak ne menja. Deklarativno zalaganje za promene odnosi se na prihvatanje drugačijeg načina ustrojstva koji treba da se odvija izvan sistema vlasti.

Aleksandar Vučo/Dušan Matić: Urnebesni kliker, 1930. asamblaž. 305x718 mm / Muzej savemene umetnosti

Pokušavajući da sopstvenoj metafizičkoj teoriji nađu mesto u realnoj socijalnoj dinamici, ljudi etablirani u politički sistem države, decenijama su trošili prirodne i socijalne resurse, dok nisu svaki sistem doveli u stanje anomije. Pozitivni rezultati koje su aktuelni predstavnici vlasti postiglu u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, svakodnevno se krune u sudaru sa haosom koji se uvukao u svaki društveni sistem. Dvojica najmoćnijih ljudi u današnjoj Srbiji, prvi potpredsednik vlade i premijer, napravili su nekoliko značajnih koraka na međunarodnom nivou, ali su u državi kojom rukovode, nastavili da održavaju stanje prividne funkcionalnosti i improvizacije.

Prividno funkcionisanje državnih sistema uskoro će postati veoma providno kada dođe vreme da se Evropi predstave pregovarački timovi za buduće velike i ozbiljne poslove oko pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Prividni poslovi oko rekonstrukcije vlade potpuno su potisnuli rad na ovom krucijalnom zadatku od koga značajno zavisi budućnost građana Srbije.

Izbor šefa pregovaračkog tima treba da se obavi po kriterijumima koji ne funkcionišu u Srbiji. U ovoj državi društvenu poziciju određuje partijska pripadnost i koalicioni sporazumi. Znanje, iskustvo lični integritet i moralne vrednosti nisu visoko vrednovane kategorije.

Autoritarno strukturisane ličnosti

Sistematično i sistemsko uništavanje ovih vrednosti dovelo je do toga da u političkoj kvazieliti dominiraju nekompetentne, poslušne i autoritarno strukturirane osobe. Njihovi vrednosni sistemi su omeđeni ličnom utilitarnošću, mentalnom inercijom i nespremnošu da sopstvenu energuju ulože u poslove koji im ne donose opipljivu korist. Ako bi Vučić i Dačić Evropi ponudili pregovarača iz sopstvenih redova koji je integritet sopstvene ličnosti gradio na retrogradnim, tribalnim vrednostima negovanim u političkim partijama, rizikovali bi da ugroze sliku o sebi koju su mesecima stvarali među evropskim zvaničnicima.

Kada bi se složili da na čelu pregovaračkih timova iz Srbije bude nezavisna, stručna, iskusna i međunarodnim poslovima vična osoba, javio bi se strah da takvu ličnost ne mogu da kontrolišu ni da joj serviraju odluke smućkane na njihovim tajnim plemenskim skupovima. Problem sa kojim nisu spremni da se suoče odnosi se i na članove budućih stručnih timova koji treba da pripreme konkretne odgovre na brojna pitanja iz svih oblasti društvenog života.

Prema zvaničnim podacima potrebno je oformiti 35 timova sa nekoliko hiljada učesnika, koji bi obavili odgovoran analitičko-sintetički posao. U tom poslu inprovizacije, lični kriterijumi, pretpostavke i frazeološka naklašanja neće biti vrednovani. Srpska država treba da mobiliše nekoliko hiljada stručnih i odgovornih osoba koje poseduju funkcionalno znanje. Odgovorni za obrazovni sistem u Srbiji su nekoliko decenija obesmišljavali značaj ove institucije, pretvarajući je u korupcionaški, neefikasni, i neuvremenjeni organizam koji je produkovao kadrove sa identičnim osobinama.

Fakultetske diplome su postale tržišna roba koja se gotovo bez sankcija prodaje pod okriljem fakulteta. Gotovo u svakom srbijanskom gradiću nikli su privatni fakulteti koje je završavao svako ko je mogao da plati školarinu. Obrazovne programe su kreirale ličnosti koje nisu obrazobvale ni sebe ni druge.

Hiljade mladnih talentovanih ljudi sigurnih u svoje znanje napustili su Srbiju. Oni koji su prihvatili Vučićeve i Dačićeve vrednosne simbole, uz pomoć partija, zauzimali su mesta u državnim institucijama, spremni da primaju platu i čekaju instrukcije partijskih vođa. Vođe su zastale i rešavanje teških zadataka odložile, svesni da je društvena entropija narasla do nivoa koji je prevazišao njihove odluke da učine zaokret u rukovođenju državom. U nedostatku novih ideja pribegli su oprobanom mehanizmu koji se sastoji od niza prividno važnih aktivnosti koje će zaokupiti pažnju javnosti a čiji sadržaj neće imati nikakav učinak na suštinu devastirajućih procesa koji se nalaze u fazi kada se njihovo kretanje teško može predvideti i još teže kontrolisati. Iako su svesni da se aktuelna društvena i ekonomska situacija ne može rešavati po dosadašnjim obrascima, čelni ljudi srbijanske rukovodeće garniture, ponovo pokušavaju da odlože neumitni susret sa realnošću. Rekonstrukcija vlade, kao jedan od uzaludnih manavara, ne može da dovede do pomaka na-pred, jer rekonstrukcija može da se izvrši samo ako je neki mehanizam bio konstruisan po pravilima koja su mu omogućavala funkcionalnost. Pošto je vlada konstruisana po principima partijske pripadnosti, rekonstrukcija po identičnim pravilima predstavlja nastavak puta ka destrukciji.

Govoreći o posledicama sličnih intervencija koje su preduzimali političari i državni činovnici u Srbiji, pred Drugi svetski rat, Miloš Crnjanski u Embahadama, navodi da je nesposobnost tog staleža bio jedan od glavnih uzroka naših velikih nesreća. Konstrukcija destrukcije kao prepoznatljive aktivnosti odgovornih, opstaje u Srbiji, ne samo zbog nesposobnosti vladajućeg establišmenta, več i zbog nezainteresovanosti većine za zbivanja koja direktno utiču na njihove živote.

Takvo patološko sadejstvo činilo je i čini suštinu postojećeg društvenog poretka.

Dragica Stanojlović