BEDA REKONSTRUKCIJE I REKONSTRUKCIJA BEDE

Kakva će to biti vlada ako je Dinkić opet i u vlasti i u opoziciji i ako su ga za zamenika potpredsednika vlade izabrali šeici iz Ujedinjenih arapskih emirata i predstavnici kompanije Etihad?

Olivija Rusovac

Sala srpskog parlamenta je u noći između 26. i 27. avgusta i svojom konfiguracjom, a ne samo otrovnom atmosferom podsećala na čistilište kakvog su ga na svojim platnima predstavljali slavni slikari. Hladno oko kamere beležilo je užarenu atmosferu kojom su šibale verbalne šibe poslanika vladajuće Srpske napredne stranke po poslanicima opozicije. Njihova meta bili su naročito poslanik Čedomir Jovanović (LDP) i Demokratska stranka čije su primedbe na ispraznost šestomesečne političke groznice zvane rekonstrukcija vlade koja se završila u „samo tehničkim izmenama Zakona o ministarstvima“ kako je u jednom momentu priznao ministar pravde, izazvale takvo negodovanje SNS-a i samog ministra da je malo nedostajalo da se čistilište pretvori u pakao. Šta je to tako razgnevilo poslanike SNS-a, glavnog inspiratora rekonstrukcije vlade? Višemesečne pretnje ili obećanja rekonstrukcijom vlade koja navodno treba da otvori novo, optimističko poglavlje razvoja Srbije, završilo se jednim malim „buć“, a to je u potpunom neskladu sa višemesečnom bučnom pričom o novim spasiocima posrnule Srbije iz zemlje i inostranstva. A ko su ti spasioci Srbije i šta će oni da rade, koji će lek primeniti za ozdravljenje srpske ekonomije? Da li će državi koja diše na slamku udahnuti životni elan – to naši parlamentarci, a ni građani nisu saznali u trenutku kada je počela rasprava o izmenama Zakona o ministarstvima koje je predložila vlada. Osim izjava u medijima koje je davao mladi Lazar Krstić, budući ministar finansija koji dolazi iz Amerike. Uporno širenje nadanja priziva u pomoć poređenja: tako su radili komunisti, mada koreni mogu da budu i u narodnom predanju ili bajkama, pa i onoj o vađenju tvrdoglave repe koju ni deda ni baba ni unuk ne uspevaju da izvade sve dok nije došao mali miš... I nije problem u mišu, kao ni u Krstiću, koliko u bajci o izbavilačkoj misiji rekonstruisane vlade, dok oko nje ostaju institucije koje više podsećaju da vojno-partijske bunkere nego na ono što bi trebalo da bude državna uprava. Tako da se ne zna šta više vređa oči i uši pažljivog posmatrača. Da li je to ono „buć“ u kojem je zavrio predlog izmena Zakona o ministarstvima ili religijsko ubeđivanje javnosti o boljim danima za Srbiju koje će doneti rekonstruisana vlada. Opozicija je je i nesvesno udarila upravo u ono religisko, u mit o čarobnom štapiću kada je počela da postavlja pitanja o radu buduće rekonstruisane vlade. I tada se, po ko zna koji put SNS Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića iskazala kao baštinik autentičnih korena iz kojih, kada se samo malo razgrnu, šiklja pritajeno i akumulirano nasilje pod čijim znakom je i nastala nekadašnnja stranka Vojislava Šešelja. Skupštinski žargon sada je obogaćen još jednim terminom. Osim „žutih“ kako su nazvane demokrate, za SNS-ovce se zalepio termin „presvučeni“. U skupštinskoj noći nije trebalo dugo čekati da se ispod odela od listera ili moderne ženske fruzure pojavi ono što uporno nastoji da se sakrije. Umesto da dobije odgovore o smislu izmena zakona na dnevnom redu, lider LDP-a Čedomir Jovanović napadnut je zato što se tokom leta peo na Karakorum, gde, po rečima ministra pravde koji se uključio u napad, ski-pas košta 80 hiljada dolara, i zato što je letovao na Hvaru (čime se sugeriše manjak patriotizma), a ne na Goču kao što je Zoran Babić to rekao o sebi. I sasvim u duhu čistilišta koje se preliva u uspaljenost, poslanica SNS-a Jadranka Joksimović predložila je da se uvede alko-test aludirajući na navodno korišćenje droge koje praktikuje Čedomir Jovanović. Odsustvo kontrole naročito je demonstrirao ministar pravde koji je Jovanoviću zapretio krivičnom prijavom zbog govora o sudijama, među kojima i o onom koji je uznapredovao u karijeri, a dopustio je da zastari „slučaj Pahomije“.

Stevan Živadinović - Vane Bor: Fotogram (7), 1928. fotogram-kopija originala, 180x240 mm /MSU

Umesto da smiri duhove i svojim ponašanjem zaista pokaže profesionalno znanje, ministar pravde se ponašao i kao birokrata i kao čovek partije. Kao birokrata on je potcenio skupštinu ne samo bledim predstavljanjem zakona, nego i nepoznavanjem zakona o Skupštini, a kao čovek partije propagirao je sa skupštinske govornice nasilje sa pozicije moći za koju pogrešno veruje da je neograničena. Tako je ministar pravde dao loš primer, pa i ne čudi što u Srbiji malo ko veruje u pravdu. Postavlja se i pitanje da li ministar pravde, osim toga što ne zna pravila Skupštine po kojima ne sme da preti poslaniku za ono što u parlamentu izjavi, zna za ustavnu odredbu prema kojoj su stranke odgovorne za javni život? Nisu li stranke na vlasti obavezne da se drže i tog slova ustava, a ne samo svojih pravila i što je još gore, svoje tradicije za koju znamo kakva je, što je upravo slučaj SNS-a i SPS-a. Srpska napredna stranka neprestano ističe kako neće ponavljati greške prethodne vlasti, ali zaboravlja da ima svoje, koje će je još dugo obeležavati. Ako je bivša vlast demokrata bila raskomoćena i lakoma na novac, ova nova je nasilna jer ne trpi primedbe i nalazi se u totalnoj zavisnosti od volje jednog čoveka koji se ponaša poput šamana. Na njegov mig antievropljani postaju proevropljani, jedan njegov telefonski poziv u stanju je da natera poslanike SNS-a koji su u punom naletu protiv opozicije da zaćute svi do jednog, čemu su svedoci bili svi oni koji su pratili prenos skupštinske rasprave. Ako šamanske metode uspevaju u komandovanju sektom, na šta SNS neodoljivo podseća, ostaje da se vidi da li će postojati spremnost da se sarađuje sa novim ministrima, da li će ti ministri imati autonomiju u jednoj vladi koja bi trebalo da ima jasnu orijentaciju koja se sada izgubila jer se izbrisala granica između premijera i potpredsednika koji predstavljaju stranke „različitih identiteta“, kako reče predsednik vlade. Osim toga, primetno je da se premijer polako istiskuje iz svojih funkcija. Postavlja se pitanje da li će vladom rukovoditi premijer ili Ujedinjeni arapski emirati, doduše iz senke. Naime, tek što je premijer otpustio iz vlade ministra finansija i privrede Dinkića, javili su se predstavnici Etihada koji su, kako interpretira Vučić, rekli da bi voleli da nastave saradnju baš sa Dinkićem, koji je opet, pošto je postao zamenik potpredsednika Vučića i u vlasti i u opoziciji, što mu ne bi bilo prvi put.

Da li će po tom principu jednog dana svog omiljenog čoveka, koji obavezno treba da bude u vladi, imati Fijat, Kinezi, neki novi arapski šeici ne znamo, ali smo svedoci da se u Srbiji sve rasprada na feude kako konstatuje Vesna Pešić u debati u ovom broju Republike i da posledično ili primarno poslanici nisu predstavnici građana, nego vojnici ne više ni svoje partije nego svog šefa, kako primećuje politikolog Vladimir Pavićević.