Evropski kontekst srpskog nadrealizma

NADREALIZAM

Na internetu se od nedavno pojavio portal posvećen srpskom nadrealizmu. U organizaciji Muzeja savremene umetnosti, najrelevantnije institucije koje čuvaju nadrealistička dela ili se u njima proučava nadrealizam, okupile su se oko projekta Evropski kontekst srpskog nadrealizma i na adreasi www.nadrealizam.rs  prezentuju svoje zbirke i istraživanja.

Beogradski nadrealizam predstavlja izuzetnu i značajnu umetničku pojavu u našoj kulturi. Jedan je od retkih domaćih umetničkih pokreta koji se rađa i razvija zajednički sa umetnicima u Evropi, posebno Prizu ali razvija sopstvene karakteristike i zauzima značajno mesto u kontekstu evropskog nadrealizma. Mada je započeo kao literarni pokret, nadrealizam se razvio i obuhvatio vizuelne umetnosti, usvajajući elemente iz psihoanalize, filozofije, politike. Među umetnicima beogradske grupe nalaze se značajni intelektualci koji su nastavili da obeležavaju srpsku kulturnu i političku scenu, kao što su Marko Ristić, Dušan Matić, Koča Popović i drugi. Iako se dela naših umetnika pojavljuju na svetskim izložbama nadrealizma, veze, kontakti, zajednički rad i međusobni uticaji ipak nisu dovoljno proučeni. Svojim istraživačkim radom, izdvajaju se profesor Hanifa Kapidžić Osmanagić, kao pionir a profesori Milanka Todić i Jelena Novaković aktivnim kontaktom sa stranim istraživačima, koje su značajno doprinele približavanju beogradskog nadrealizma stranim istraživačima ali i domaćoj publici. Međutim, iako je vrlo intenzivan, ovakav angažman ne može biti dovoljan da se istraživačima učine dostupni originalni radovi i dokumenta neophodna za razumevanje odnosa srpskog i francuskog nadrealizma. Bogate zbirke muzeja i fondovi arhiva i biblioteka i dalje nisu dovoljno pristupačni ni domaćim i stranim istraživačima ni zainteresovanoj publici.

Iz tog razloga je Muzej savremene umetnosti u Beogradu 2011. godine počeo rad na projektu Evropski konteksti srpskog nadrealizma koji upravo ima za cilj da omogući pristup muzejskim zbirkama i fondovima arhiva i biblioteka, koje čuvaju umetnička dela ili dokumentaciju u vezi sa nadrealizmom. Glavni cilj projekta je podsticanje istraživanja, prikupljanje i prezentacija celokupne kulturne baštine vezane za srpski i evropski nadrealizam, na jedno mesto, sa posebnim akcentom na istraživanje, edukaciju i komunikaciju. Kao stručni saradnici, u projektu učestvuju istaknuti stručnjaci iz različitih oblasti, kao što su prof. dr Milanka Todić, prof. dr Jelena Novaković, dr Bojan Jović, Božidar Zečević, Biljana Andonovska, Žaklina Ratković i drugi. Do sada je urađen internet portal koji bi trebalo da posluži kao glavno mesto okupljanja svih informacija, prezentacija prikupljenog materijala i istraživačkog rada, mesto odakle će se dalje delovati na različite načine. Veb-portal možete pogledati na adresi www.nadrealizam.rs  Portal je urađen na tri jezika, srpskom, francuskom i engleskom. Internet prezentacija prilagođena je široj publici, od ljubitelja umetnosti, preko đaka i studenata do istraživača. Svakoj vrsti publike posvećen je deo sajta. Za osnovne informacije o nadrealizmu i najširu publiku zadužen je odeljak O NADREALIZMU. I ako je nadrealizam multidisciplinaran u svom izražavanju, radi bolje preglednosti i lakšeg snalaženja podeljen je na tri osnovne kategorije: vizuelna umetnost, književnost i film.

Informacije o životu učesnika u nadrealističkom pokretu, domaćim i isnostranim, pronaći ćete u odeljku UMETNICI. Tu su informacuje o njihovom životu i radu u periodu nadrealizma ali i kasnije, umetnička i književna dela, bibliografija. Za bolje razumevanje društveno-istorijskog konteksta u kome nastaje i živi nadrealistički pokret tu je HRONOLOGIJA, koja obuhvata sve sfere društva: nauku, umetnost, popularnu kulturu i politiku.

Nadrealisti su imali značajnu izdavačku delatnost kroz koju su izražavali i propagirali osnovne principe svog rada i koncept umetnosti. Za taj značajan deo njihove aktivnosti odvojen je odeljak IZDANJA u kome će se vremenom prikupiti digitalizovana izdanja srpskih nadrealista i nihovih inostranih kolega. Za svakog istraživača od velikog su značaja kako izvorni tekstovi umetnika tako i tekstovi drugih istraživača. Neka vrsta bibliografije o nadrealizmu, gde bi trebalo da se jednog dana prikupi u elektronskoj formi čitava biblioteka, je odeljak ČITAJTE O.

AKTUELNO je mesto na kome se predstavlja sve što je novo, izložbe, izdanja, predavanja, konferencije, novi postovi na sajtu. Deo je predviđen za izdavanje najnovijih tekstova i istraživanja i ima nameru da jednog dana preraste u elektronski časopis. Na ovom mestu bi trebalo da se skupe svi najrelevantniji istraživači nadrealizma u zemlji i inostranstvu. U delu ZBIRKE već je postavljen deo zbirke MSUB i MPU i fonda NBS. Na tom mestu će se vremenom naći i digitalizovana građa iz Legata Marka Ristića (SANU) i Legata Konstantina Koče Popovića i Leposave Bele Perović (Istorijski arhiv Beograda). Kroz ovaj broj Republike predstavljena su upravo dela iz ovih zbirki.

Za najmlađe i najkreativnije koji žele da se oprobaju u interesantnim i inspirativnim tehnikama nadrealista tu je INTERAKCIJA koja posetiocima sajta omogućava da i sami postanu nadrealisti i uče kroz igru. Za 2014. godinu je planirano održavanje međunarodnog naučnog skupa i izložbe Avangarda: od dade do nadrealizma u organizaciji MSUB i Instituta za književnost i umetnost. Skup, izložba i prateći edukativni programi biće posvećeni osobinama dadaističke i nadrealističke poetike u okvirima avangardnih stremljenja u Evropi i svetu, sa naglaskom na srodne pojave u jugoslovenskom i zapadnobalkanskom prostoru, kao i na medij periodike. Pored prezentacije ključnih nadrealističkih izdanja i časopisa, predviđeno je da izložba predstavi i neka od izuzetno retkih i do sada neizlaganih publikacija, poput plakata Četiri strane – I tako dalje (1930) O. Daviča, Đ. Kostića i Đ. Jovanovića, periodike nastale mimo oficijelnih nadrealističkih grupa (Surrealisme, Discontinuité, 50 u Evropi, Večnost, i dr.), i druga retka izdanja autora iz nadrealističkog kruga (Stišavanja, Tragovi). Znatan deo građe, posebno francuskih izdanja i časopisa, bio bi pozajmljen iz Legata Marka Ristića (SANU) i Legata Konstantina Koče Popovića i Leposave Bele Perović (Istorijskom arhivu Beograda).

Zvanična prezentacija projekta održaće se u Parizu 21. septembra 2013. godine u Kulturnom centru Srbije.

Institucije koje partnerski učestvuju u projektu su: Muzej savremene umetnosti (nosilac projekta), Narodna biblioteka Srbije, Muzej primenjene umetnosti, Institut za književnost i umetnost, Istorijski arhiv Beograda i Narodna biblioteka Bor. Izradu sajta omogućila je donacija Art Mentor Fondacije iz Lucerna, Švajcarska. Dalji rad na projektu omogućili su grad Beograd i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Aleksandra Mirčić