Protest kulturnih radnika Srbije

STOP UNIŠTAVANJU KULTURE

Na jednom mestu našli su se umetnici koji zastupaju ideju da politika ne sme da ima veze sa umetničkim stvaralaštvom, a na drugoj strani, oni kojima je savršeno jasno da su ljudi, zoon politikon, politička bića koja žive u društvu, i da je umetnost ljudska aktivnost koja ne može da se ostvari bez države kao najznačajnije ustanove svakog civilizovanog društva

U subotu 22. juna započeo je mirni protest na Trgu republike. Naša umetnost koja je u velikoj krizi, njeni poslenici i svi kulturni ljudi rešili su da više ne budu zatočenici samoizolacije i dignu glas protiv uništavanja kulture i njenih vrednosti u Srbiji. „Stop uništavanju kulture“ je slogan koji je uz gromko otkucavanje sata na Trgu označio da je strpljenje umetnika, pozorišne, literarne i književne javnosti na kraju. Okidač za proteste bio je upravo završeni Konkurs Ministarstva kulture Srbije za Savremeno stvaralaštvo koje je dodelilo i onako oskudna sredstva, ’starim proverenim hard core nacionalistima’ (T. Marković). Na više od 35 stepeni Celzijusa tog subotnjeg popodneva, okupilo se preko 800 umetnika i građana kojima je do kulture stalo, da održe i podrže mirni protest. Na jednom mestu našli su se umetnici različitih političkih orijentacija složni u mišljenju da u umetnost ne sme da se meša politika niti političke stranke. Zahtevali su poboljšanje socijalnog položaja umetnika, bolje vrednovanje njihovog rada, otvaranje zatvorenih muzeja i sigurnost rada u pozorištima i izdavaštvu, smatrajući da je to uslov izlaska iz problema koje su donele društvene i ekonomske promene u Srbiji.

Dva tabora

Na jednom mestu našli su se umetnici koji zastupaju ideju da politika ne sme da ima veze sa umetničkim stvaralaštvom (R. Milenković), a na drugoj strani, oni kojima je savršeno jasno da su ljudi, zoon politikon, politička bića koja žive u društvu, i da je umetnost ljudska aktivnost koja ne može da se ostvari bez države kao najznačajnije ustanove svakog civilizovanog društva. Bez dobrih zakona koji su doneti u skladu sa ljudskim potrebama i njihovog poštovanja nema dobrog demokratskog društva i ljudske kulture, ukazivao je mudri Aristotel u svom delu Politika, pre više od dva milenijuma.

Ministarstvo

Odgovor Ministarstva kulture i resornog ministra Petkovića da nije protiv protesta ali da Ministarstvo nema dovoljno novca, nije neprihvatljiv, ali način na koji je to saopšteno umetnicima i kulturnoj javnosti je ponižavajuć i govori o ’nedovoljnom kulturnom nivou nekih od ljudi koji tamo rade’. Zato je jedan od zahteva umetnika da Ministarstvo da osmišljenu strategiju svog kulturnog delovanja. Na žalost na osnovu njegovog prethodnog delovanja, na primer, povodom proslave Milanskog edikta, ’stiče se utisak o neznanju, bezidejnosti, banalnosti, netalentu, kiču i primitivizmu koji su se udružili da zasene prostotu’ (I. Žebeljan).

Reči umetnika

Ovako ekstremističko ponašanje, smatraju umetnici, plod je višedecenijskog neujednačenog kulturnog razvoja koji je doveo do gubitka sistema vrednosti i nezajažljivog grabeža i otimanja, ne samo novca predviđenog za različite projekte, nego i krađe duhovnog i idejnog prostora. Zato se stiče utisak da u svetu kulture vladaju osvetnici koji su ’imali problema i na popravnim ispitima’. Smatra se da kultura kao proizvod ljudskog delanja može da opstane, jer ima razvijen sistem samoodržanja, pa može da bude oslonac svakom društvu. Iako ne treba da zavisi od politike umetnost mora da počiva na zdravoj konkurenciji i zakonima tržišta da bi došlo do razmene znanja i umeća sa drugim umetnicima iz drugih kultura.

To je uvek izvor novih ideja i inspiracija. Zato je jedan od zahteva sa protesta da se ne dozvoli da umetnost i umetnici postanu roba za prodaju. Isidora Žebeljan smatra, da se problemi u kulturi mogu rešiti pre svega poboljšanjem sistema obrazovanja, jer kod nas vlada veliko neznanje, koje je izvor svih problema. Samo obrazovani ljudi, smatra ona, imaju kulturne potrebe i kreativne potencijale i jedino ovakvi ljudi mogu da izvuku zemlju iz ekonomske krize.

Zahtevi i obećanja

Pored zahteva za ostavkom ministra kulture i nekih njegovih pomoćnika, skup je obilovao i mnogim parolama i pitanjem postavljenim ministru: Ministre ko to nije platio porez? Parole: Nastavite s brisanjem, pesmu izbrisati nećete! Dobra knjiga nema kraja. Život je kratak, umetnost dugačka. Uhapsite testove, tekstove i kulturu! Odmah! Po spisku! (u potpisu), Kolarević bez Ugričića. Stop eksploataciji! Znanje nije roba! Kultura nije roba! Parole je dopunila divna misao Orhana Pamuka: Umetnost je najbolje mesto za susret različitosti. Uz obećanje da će se protest nastaviti na jesen, čula se još jedna nežna misao, ovog puta, glumca S. Jovanovića: Ovde nismo razmenili samo mišljenja i postavili zahteve, razmenili smo i osmehe.

Tačno posle jednog sata mirnog protesta i druženja ispred išaranog spomenika knezu Mihajlu, Narodnog muzeja koji ne radi, Narodnog pozorišta, KC Beograda gde je za vreme žučnog razgovora između kulturnih poslenika i ljudi iz ministarstva i počeo protest, Sat strpljenja je označio kraj mirnog protesta U slavu kulture.

Vera Vujošević