ŽENSKI POKRET (II)

Teorija – aktivizam
Prvi talas feminizma u Kraljevini SHS

Iako se teorija i aktivizam doživljavaju kao dva međusobno suprotstavljena pola i vezuju za različite sfere delovanja, reč je o dva prožimajuća pojma. Niti ima relevantnog aktivizma za promenu društvenih odnosa ili nekih njihovih segmenata bez teorijski obrazložene vizije očekivane promene, niti se društvene teorije mogu smatrati relevantnim ako nema muškaraca i žena spremnih da se angažuju za realizaciju njihovih ciljeva. ¹
Prvi talas feminizma se artikuliše kao pokret neposredno nakon Prvog svetskog rata. Poznato je da teške društvene situacije: ratovi, prirodne kataklizme, epidemije i tsl. kao redovnu pojavu imaju aktiviranje velikog broja žena koje izlaze iz uloga zacrtanih važećim rodnim režimima. Čak i u vrlo patrijarhalnim i po žene restriktivnim kulturama ženski potencijali postaju neophodni društvu da bi preživelo i žene tako dobijaju priliku da iskažu svoje sposobnosti, znanje, snagu i bar na kratko modifikuju rodne uloge.
Aprila 1919. u Beogradu je osnovan „Ženski pokret – društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava“. Društvo je okupljalo profesorke, učiteljice, službenice i domaćice. Na početku svog rada Društvo se deklarisalo kao nepolitička organizacija, te stoga nije među ciljeve navelo zastupanje prava radnica.
Prvi broj časopisa „Ženski pokret“ izašao je 18. aprila 1920. Glavna urednica je bila Zorka Kasnar, a uređivao ga je Književni odbor (Delfa Ivanić, Katarina Stojanović, dr Ruža Vinterštajn, Ruža Stojanović i Paolina Lebl-Albala). „Ženski pokret“ je bio od 1920. do 1927. organ Društva za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava, od 1927. organ Alijanse ženskih pokreta u Kraljevini SHS, a od 1932. organ Alijanse ženskih pokreta u Kraljevini Jugoslaviji. Na mestima glavne urednice smenjivale su se Katarina Bogdanović, Mileva B. Milojević, Vera Jovanović, Alojzija Štebi i Darinka Stojanović. Odgovorni urednik je sve vreme morao biti muškarac. Tekstovi su štampani na srpskohrvatskom i slovenačkom jeziku. Do 1927. izlazio je kao mesečnik, a potom dvonedeljno. Distribuiran je preko poverenika/poverenica čija imena su povremeno štampana na koricama časopisa.

U najavi časopisa se kaže: „U našoj sredini odmah od konstituisanja Društva osetilo se jako koliko bi potrebno bilo imati svoj časopis, kroz koji bi se mogla tretirati sva raznolika, nerešena pitanja na polju feminizma; preko koga bismo dolazili u vezu sa ženama sličnih misli iz cele zemlje; pomoću koga bismo stvorili preglednu sliku današnjeg ženinog rada u našoj sredini; ispitali njene sposobnosti i odredili tačno njenu ulogu u izrađivanju društvenog života u našoj zemlji. Nama je potreban bio list da pokrene sva pitanja koja moderna žena ima da rešava u kući i porodici, u politici, u društvenoj ekonomiji, u pojedinim strukama kojima se odala; da pratimo njen značajan rad po humanitarnim društvima.“2 Ženski pokret je prevashodno insistirao na buđenju ženske svesti i na priznavanju političkih prava ženama kako bi na osnovu njih žene imale instrument za ostvarivanje drugih prava. Glavna rubrika časopisa „Članci“ bavila se osnovnim pitanjima feminizma: zašto su žene u društvu u podređenom položaju, zašto su zahtevi feminiskinja opravdani, kako feminiskinje gledaju na probleme braka, slobodne ljubavi, seksualnog vaspitanja, prostitucije i kontrole rađanja.

Vladimir Lalić: Fajront, -slika- akril na platnu 195x150 cm

Časopis je u nastavcima donosio teorijske studije Džona Stjuarta Mila („Potčinjenost žena“), Tomaša Masarika, Jaše Prodanovića, Aleksandre Kolontaj, a o osnovnim zahtevima pisale su: Isidora Sekulić Stremnicka, Ksenija Atanasijević, Anica Savić Rebac, Hasan Rebac, Julka Hlapec Đorđević, Paolina Lebl-Albala, Maga Magazinović, Ljubica Marković, Alojzija Štebi, Katarina Bogdanović i mnoge druge. U rubrici „Feljton“ objavljeni su delovi biografija Roze Luksumburg, Olimp d Guž, Aleksandre Kolontaj, Danice Marković. Pažnja je posvećena i istoriji feminističkih ideja na našem tlu (Ljubica Marković). Smrt Ruže Stojanović, članice uredništva, zapravo njeno samoubistvo, bila je povod za niz tekstova u kojima se polemisalo sa predrasudama i ispraznim moraliziranjem koje žene plaćaju vlastitim životima i pozivom na žensku solidarnost.³
S obzirom da Ženski pokret nije pozivao na rušenje režima i revoluciju, održao se na javnoj sceni punih osamnaest godina iako je to bio turbulentan i politički restriktivan period (Šestojanuarska diktatura, 1929-1935). Časopis je bio i jedan od kanala kojim se probijao glas o pravima radnica pa time i stavovi KPJ. Najbolji dani časopisa vezani su za kampanje za pravo glasa. Časopis je objavljivao predstavke, žalbe ali i govore koje su žene iz različitih krajeva održale u pripremi velike skupštine žena i na samoj skupštini prikupljajući glasove za zahtev vladi da se ženama prizna pravo glasa. U tom periodu su formirana brojna nova društva. U to vreme časopis objavljuje i polemiku o tome da li je za žene bolje da se priključe postojećim partijama ili da osnuju vlastitu stranku. Ova polemika je svedočanstvo o uverenosti njenih protagoniskinja da je pravo glasa za žene pitanje trenutka, mada će ga žene dobiti tek posle Drugog svetskog rata, ali i svedočanstvo o demokratskoj razmeni mišljenja jer čas prevagu odnose zagovornice sopstvene ženske stranke čas one koje su za delovanje unutar postojećih stranaka. Početkom devedesetih godina XX veka vođena je slična polemika među feminiskinjama drugog talasa feminizma. Dobar deo argumentacije bio je baziran na idejama pacifizma, protiv naoružavanja i za izgradnju miru.
Jedan od kvaliteta Ženskog pokreta je bilo davanje prava na postojanje mišljenju koje ne zastupa Književni odbor (uredništvo). 1927. jedna grupa radikalnijih feminiskinja je pokušala da osnuje Žensku stranku (ŽEST) jer nijedna značajnija politička partija nije bila spremna da među vlastite ciljeve uvrsti zahteve za prava žena. Ženski pokret nije prihvatio ovu inicijativu ali je objavio proglas Ženske stranke i omogućio čitateljkama da biraju između umerene i radikalne linije.
Neke od polemika vođenih na stranicama Ženskog pokreta isprofilisale su progresivno i konzervativno krilo. Naročito je to bilo vidljivo u razmatranju materinstva. Dok konzervativno krilo nastoji da postavi materinstvo u vrh društvenih vrednosti, čak težnji svake žene, progresivno insistira na popravljanju položaja majki, zbrinjavanju samohranih majki, izjednačavanju vanbračne i bračne zajednice pred zakonom...Iz tekstova ovog krila potiče i zahtev za ograničavanjem rađanja što znači i da je prvi put artikulisano pravo žene da odlučuje o sopstvenom telu.
Sve vreme postojanja ovog časopisa objavljivane su informacije o inicijativama i borbi žena u različitim delovima sveta za prava žena. Saradnice časopisa su učestvovale na međunarodnim skupovima, čitale literaturu na stranim jezicima, prevodile i prenosile ovdašnjem čitateljstvu. Istovremeno držanje koraka sa svetom i uvažavanje ženske svakodnevice u vlastitoj sredini su nesporni kvaliteti Ženskog pokreta.

Vreme je pokazalo da u vremenu koje je prihvatilo gotovo sve zahteve artikulisane na stranicama Ženskog pokreta nije bilo mesta za Ženski pokret, čak ni mesta u istoriji oslobađanja žene.

Nadežda Radović