ZAŠTO NAM JE ZDRAVSTVO NA NISKIM GRANAMA

Poređenje kvaliteta zdravstvene zaštite na osnovu 42 pokazatelja svrstalo je Srbiju na začelje rang-liste 34 evropske zemlje. Bolje od nas je plasirano nekoliko zemalja sa manjim ulaganjem u zdravstvo. Ta naša ponižavajuća pozicija belodano odražava pogrešnu koncipiranost zdravstvene službe, kao dela sveukupne nefunkcionalnosti ustrojstva same države.

Zoran Radovanović

Činioci koji u Srbiji ometaju efikasnije sprečavanje i lečenje poremećaja zdravlja mogu se grupisati u sledećih šest kategorija: 1. Loša organizacija zdravstvene službe; 2. Korupcija; 3. Neznanje; 4. Nekvalitetni podaci; 5. Manipulacija; 6. Nesređeno finansiranje.

1. Loša organizacija zdravstvene službe

Poređenje kvaliteta zdravstvene zaštite na osnovu 42 pokazatelja svrstalo je Srbiju na začelje rang-liste 34 evropske zemlje. Bolje od nas je plasirano nekoliko zemalja sa manjim ulaganjem u zdravstvo. Ta naša ponižavajuća pozicija belodano odražava pogrešnu koncipiranost zdravstvene službe, kao dela sveukupne nefunkcionalnosti ustrojstva same države. Nabrojmo bar neka nesrećna rešenja:
a) Tvrdoglavo se održavaju tri nezavisna zdravstvena sistema: vojni, državni i privatni. Smatra se da ovaj poslednji, mada zapošljava oko 10% svih zdravstvenih radnika, obezbeđuje stanovništvu preko trećine zdravstvenih usluga.
b) Upornost države da (praktično) ignoriše, umesto da integriše privatni sektor sprečava zdravu konkurenciju, poboljšanje kvaliteta usluga i pad njihovih cena.
c) Uz druge zamerke, projekat izabranog lekara predstavlja direktnu povredu Evropske povelje o pravima pacijenta, jer je isključenjem privatnog sektora onemogućeno pravo na slobodan izbor. Posebno su neprikladne primenjene mere stimulacije izabranog lekara za preventivni rad.
d) Zbog nepotrebno stvorenih radnih mesta, uglavnom za nemedicinsko osoblje, sistem državnog zdravstva je glomazan, sa trećinom zaposlenih iznad optimuma.
e) Zapostavljeno planiranje je učinilo da, uprkos ukupnom višku kadra, nekih specijalnosti nema dovoljno. Uz to, sistem omogućuje da mali učinak nedovoljno prilježnih zdravstvenih radnika nadoknađuju njihove vrednije kolege.
f) Uporno izostaje spremnost da se reorganizuje Fond zdravstvenog osiguranja. Iskustvo
Svetske banke, kao potencijalnog donora, sažeto je u konstataciji: „Neslaganje o osnovnim načelima bilo je tako duboko da je onemogućilo dalju saradnju“.
g) Preventivne aktivnosti nisu funkcionalno uklopljene u strukturu sistema zdravstvene zaštite. Nisu razvijeni integrisani programi unapređenja zdravlja i sprečavanja bolesti koji bi povezivali različite ustanove na svim nivoima zaštite zdravlja. Ministarstvo zdravlja je nedovoljno posvećeno jačanju i finansiranju preventivnog rada. Briga je deklarativna i u primarnoj zaštiti se često svodi na beleženje fiktivnih poseta radi zadovoljenja forme.
h) I pored podrške iz inostranstva, izostale su stvarne reforme u oblasti narodnog
(javnog) zdravlja. Potrebno je reformisati i jačati mrežu instituta i zavoda, kako bi kvalitetnim podacima i savetima usmeravali centralne i lokalne vlasti .

Marijan Muškinja:Soulbox5 - slika -ulje na platnu 100x190 cm

i) Odsustvo nacionalnog zdravstvenog računa, što je teško zamislivo za funkcionalnu državu, služi skrivanju tokova novca. Zamagljivanje finansiranja istovremeno otežava racionalnu kontrolu priliva i trošenja, domaćinsko poslovanje, određivanje prioriteta itd.
j) Jednu od mnogih ilustracija strukturno loših rešenja predstavlja odluka države da
lekari u državnim ustanovama prostor i opremu nakon radnog vremena koriste kao svoje
„večernje klinike“, što se poredi s teško zamislivim „pravom“ sudija da po podne u istom sudu rade kao advokati optuženima. Između ostalih, rezultat tog konflikta interesa je da je, bar doskora, osiguranik plaćao uslugu koja mu je prethodno bila uskraćena zbog preduge i često veštački stvorene liste čekanja.
k) Pogubna „kadrovska politika“ snažno vuče na dno naš već teško havarisani zdravstveni „Titanik“. Poput svih ostalih, i zdravstvene ustanove se doživljavaju kao partijski plen, a postavljenom rukovodstvu je primarni cilj da odliva sredstva ka partijskoj kasi, a ne da brine o zdravlju naroda. Ta borba za ovladavanje izvorima kapitala je sasvim ogoljena, pa niko, recimo, ne postavlja pitanje ko će bolje da vodi niško zdravstvo, već da li će se izboru obradovati blagajnik SPS-a ili URS-a.
Nije, dakle, sporno šta valja menjati, ali je i laicima jasno da za suštinske reforme nedostaje politička volja.

2. Korupcija

U svom odgovoru Evropskoj uniji, srpske vlasti su januara 2011. jasno naznačile da nam je korupcija najprisutnija u zdravstvu. Takvo je i iskustvo građana, koji na prvo mesto primalaca korupcije stavljaju doktore, daleko ispred svih ostalih profesija.Najviši, sistemski nivo korupcije omogućen je zakonima iz oblasti zdravstva na osnovu kojih lekar može istovremeno da radi i u državnoj i u privatnoj službi. Konflikt interesa ogleda se u teško odoljivom iskušenju koje čini da aparati u privatnim ordinacijama besprekorno rade, dok im u državnim ustanovama često i iznenađujuće dugo nedostaje po neki deo, najčešće iz stavke "potrošni materijal".
Takozvana "velika" korupcija dostupna je rukovodiocima zdravstvenih ustanova, a
sastoji se u preusmeravanju novca od javnih nabavki, iz Fonda za zdravstveno osiguranje i
iz drugih izvora ka partijskim i privatnim računima. Otuda vlastima nije važna stručnost direktora doma zdravlja ili bolnice, već njegova spremnost na finansijske mahinacije, po pravilu na račun šireg društvenog interesa.
Treći, pojedinačni nivo korupcije naziva se "sitnom", iako se nekada meri četvorocifrenim iznosima u evrima po "usluzi". Dostupan je relativno malom broju zdravstvenih radnika, ali baca ljagu na celu profesiju. Mada se korupcija pogubno odražava na sistem moralnih vrednosti u celom zdravstvenom sistemu, ona posebno pogađa prevenciju za koju je potrebna posvećenost, a izgledi za nelegalno bogaćenje su mali.

3. Neznanje

Problem se odnosi kako na nestručnost rukovodećih struktura zbog pogubne politike
„partijskog kadrovanja“, tako i na nedovoljno poznavanje naučnih činjenica od strane nekih lekara koji važe za vodeće stručnjake. U prvom slučaju, jedan od bezbrojnih primera je sudbina 250 miliona evra kredita za rekonstrukciju četiri klinička centra, 20 bolnica i Instituta „Torlak“. Mada su davno prošli rokovi kada je trebalo da ti poslovi budu okončani, mnogi još nisu ni započeti. Upravo je „Torlak“ primer kako ustanova prosperira kada je vodi stručnjak, a propada kada joj se na čelo postavi nekompetentan partijski poslušnik, bilo da je to ginekolog, hirurg ili, kao trenutno, fizijatar.
Kada je reč o lekarima s najvišim akademskim zvanjima, iznenađujući je stepen

nepoznavanja elementarnih istina o sprečavanju bolesti. Najpre se to ogleda u oblasti vakcinacije, kada bar nekim lekarima izvor informacija nije naučna literatura, već bulevarska štampa. Eklatantan primer predstavlja i česta medijska tema o uzrocima raka. Ide se tako daleko da, recimo, eksperti za lečenje raka pluća sve češću pojavu ovog tumora ne objašnjavaju pušenjem, već stresom, za šta ne postoji naučna osnova. Još je veći apsurd kada se stručne publikacije 6 i mediji zloupotrebljavaju za neosnovano sejanje straha od osiromašenog uranijuma, i to argumentima koji su ispod svakog stručnog i logičnog nivoa.

4. Nekvalitetni podaci

Prema oceni nezavisnih eksperata, u Srbiji ne postoji pouzdan sistem prikupljanja i analize podataka, kao što nema ni narodnozdravstvenih istraživanja zasnovanih na dokazima. Ovu ocenu potvrđuje i ambiciozno sprovedeno jedino istraživanje opterećenja bolešću iz kojeg je proisteklo da na građane Srbije, za razliku od svih ljudi, alkohol ima blagotvorno dejstvo. Međutim, po svemu što se zna, u istočnoj Evropi, uključujući i Srbiju, alkohol više od bilo kog drugog faktora rizika utiče na opšte breme bolesti.

5. Manipulacija

Promocija bezvrednih i štetnih preparata za „zdrav život“, „podizanje imuniteta“, „sprečavanje bolesti“ i sl. uzela je maha u celom svetu. Naša specifičnost je što iza takvih podvala ne stoje samo nesavesni pojedinci s akademskim zvanjima, već i mediji koji pretenduju na ozbiljnost, pa čak i vodeće institucije.
Jedan od primera, osobenih zbog svog dvodecenijskog trajanja, odnosi se na stomatologa,
rano poslatog u invalidsku penziju, kojem se „javilo“ da biljna smesa, nazvana Todoxin,
navodno sprečava i leči sidu, a kada je posao krenuo, rak i druge bolesti. Sajt ovog
manipulatora, koji sebe prikazuje kao svetski poznatog naučnika, mada je u tom pogledu
potpuno anoniman, obiluje besmislicama 9. Međutim, podržavaju ga mediji. Tako mu je naša najstarija dnevna novina posvetila skoro celu stranu, 10 popularišući njegovu nastranu misaonu akrobatiku (“Posle ljubavi najsnažnija emocija je smrt.” / “Spavanje je, uglavnom, gubljenje vremena.” / „Da li je svaka bolest izlečiva?” -“Apsolutno!” / Vakcine „...nisu antivirusne. Bolje je pustiti organizam da se sam izbori protiv virusa... Zato je dragocenija moć svetlosti.”). Malo ko prihvata da normalna osoba, posebno ako je novinar, može da poveruje u navedene nesuvislosti, već se takva podrška objašnjava podmićivanjem. Mnogi požrtvovani lekari očajavaju u susretu s pacijentima koji su dovedeni u beznadežnu situaciju jer su gubili vreme verujući tom samozvanom “čudotvorcu”.
Još veća podvala vezana je za organski germanijum (Ge 132), kome kao dijetetskom
preparatu takođe nije potrebna potvrda da je delotvoran, već samo da nije toksičan. Američka Uprava za lekove i hranu mu je 2003. uskratila saglasnost za uvoz, uz obrazloženje da ne ispunjava ni taj uslov jer izaziva oštećenje bubrega i smrt čak i pri preporučenim dozama 11, što je u skladu i sa drugim iskustvima. 12, 13

Međutim, inostrana firma zvučnog naziva („Međunarodno zdravlje“) napadno ga je reklamirala u ovom delu sveta, uz ambleme Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropske unije (EU), kao navodno moćan antioksidantni preparat za unapređenje zdravlja i sprečavanje niza bolesti. Pozivajući se na svoja nepostojeća istraživanja, elokventno ga je slikom i rečju hvalio iz svoje kancelariji u Institutu „Batut“ javnosti relativno dobro poznat primarijus. Od kada je prevara raskrinkana zahvaljujući dopisima upućenim SZO i EU, kao i našoj štampi, 14 primarijusovo predavanje je još uvek dostupno, ali samo na sajtu tajanstvene lokalne kompanije, 15 od koje se germanijum može naručiti pouzećem, a „Međunarodno zdravlje“ sada reklamira preparate istog naziva, Ge 132 i Ge 132+, koji uopšte ne sadrže ovaj element. 16 Poenta je da proizvod prodaje reklama, a ne sadržaj, ma kakav da je. Slučaj je paradigmatičan jer se sličnog obrasca drže mnogi drugi prevaranti. U afirmaciji lažnih vrednosti, zamajavanju građana i brukanju struke verovatno se ipak najdalje otišlo kada je grupa interesno povezanih lica, među kojima su i nastavnici medicinskih fakulteta, uspela da izvesni J. Omura, „pronalazač“ bizarne metode zvane dvoprstni prstenasti test (Bi-Digital O-Ring Test ili BDORT) dobije zvanje počasnog člana Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva (SLD), kao prvo pravo priznanje koje je stekao u svom dugom životu.

Jelena Bulajić: Alise Lange 103, -crtež- kombinovana tehnika 270x200 cm (Prva nagrada NišArt fondacije)100x190 cm

Svi afirmativni podaci o tom testu potiču iz časopisa čiji je Omura osnivač i glavni urednik, a jedini slučaj kada su se medicinska struka i nauka pozabavili BDORT-om desio se 2003-4. godine. Tada je oduzeta licenca novozelandskom lekaru zato što je koristio ovaj test.
Tokom inauguralnog predavanja u SLD, maja 2012, Omura je svojim izmišljanjima uvredljivo potcenio zdrav razum slušalaca, tvrdeći da je samo u predelu obrva i gornjeg kapka otkrio tridesetak polja koja, navodno, predstavljaju pojedine organe, te mu pomažu da predvidi i otkrije bolest. Otišao je i korak dalje tvrdnjom da je „merio“ najsuptilnije strukture i supstancije prostim posmatranjem fotografija Žane Kalman, najdugovečnije osobe za koju se zna (upokojila se 1997. sa navršene 122 godine, pet meseci i 14 dana). Okolnost da se nikada nisu sreli, Omuri nije smetala da „prati“ morfološke i biohemijske parametre (telomere, telomerazu i sirtuin) gospođe Kalman od njene 20. do 120. godine.
Na glas razuma predstavljen pitanjem Lj. Rakića, potpredsednika SANU, o detaljima tog „čudesnog“ merenja, usledila je arogantna i netrpeljiva reakcija. Shodno očekivanju, susret nauke i šarlatanstva bio je osuđen na neuspeh.
Povod Omurinom dolasku bio je kurs o BDORT-u na Megatrend univerzitetu. 18 Uplatom od 1000 američkih dolara polaznici su dobijali „titulu“ Cert-MD ORT (u prevodu, osvedočeni doktor medicine za O prstenski test). Osim pojedinačnih reakcija, 19, 20 nikome nije smetalo što se „titula“, kao akademsko zvanje, stiče brzometnim kursom, umesto dugotrajnim studijama, kao što i MD znači jedino doktor medicine, te ne može da se dodeli, recimo, farmaceutu.
Ovaj primer belodano pokazuje koliko se daleko otišlo u beskrupuloznom svesnom upućivanju na zdravstveno-vaspitne stranputice radi lične koristi (jedan ugledni američki profesor je ukazao da je „duboko uznemirujuće“ što uspehe BDORT-om navodno postižu jedino ljudi koji od tog postupka imaju materijalnu dobit).

6. Nesređeno finansiranje

Rasprostranjena zabluda je da se za zdravstvo u Srbiji izdvaja samo 250-260 evra po glavi stanovnika. To je vrh ledenog brega, tj. samo novac Fonda za zdravstveno osiguranje.
Moraju se tome pridodati drugi domaći izvori finansiranja državnog zdravstva, od podrške lokalnih samouprava, preko pomoći brojnih privrednih subjekata, do manje-više legalnog naplaćivanja tzv. „nestandardnih usluga“ i raznih vidova participacije.
Zatim dolaze ogromni troškovi građana koji, mada osigurani, pomoć traže u privatnom
sektoru. Na sve nabrojano nadovezuje se podrška iz inostranstva, bilo u vidu obimnih donacija ili (po pravilu loše iskorišćenih) zajmova s rokom otplate od 20 godina.
Prema pouzdanim izvorima, 21 a računato prema paritetu kupovne moći, svakog građanina Srbije zdravstvena zaštita košta u proseku godišnje 902 evra, znatno više nego, recimo, Rumune i stanovnike još nekoliko susednih zemalja. U tu sumu nisu uračunati teško merljivi troškovi mita, kao ni enormne sume ukradene tokom javnih nabavki ili šćerdane zbog nemara i lošeg planiranja.
Nesumnjivo je situacija u zdravstvu Srbije danas bolja nego što je bila, ali su znatni
rezultati vidljivi i u nerazvijenim zemljama, gde se za pružanje svih neophodnih intervencija bolesnicima od nezaraznih bolesti troši samo 1-3 dolara po glavi godišnje. 22 Ključno pitanje je da li u pogledu unapređenja zdravlja, sprečavanja bolesti i lečenja naši građani dobijaju odgovarajući kvalitet u odnosu na uložena sredstva. Odgovor može da se nasluti iz sledeće ocene inostranih eksperata: „Postoji potreba da se ozbiljno proceni ceo spektar razloga za spori progres reformisanja zdravstvenih finansija i da se oni efektivno reše“.

ZAKLJUČAK

U bližoj budućnosti se može očekivati izvesno, ali ne i dramatično poboljšanje funkcionisanja zdravstva u Srbiji. Za radikalni preokret je, više od finansijskih ograničenja, potrebna jaka politička volja koja bi uključivala malo izgledan raskid s konceptom partijske države, moralnu obnovu društva, uvažavanje stručnosti itd.

LITERATURA

¹ Health Consumer Powerhouse, Euro Health Consumer Index 2012 Report. Danderyd, Sweden.
² ECORYS, Assessment of International Assistance in the Serbian Health Sector, Final Report (on request of the EC Delegation to Serbia), Rotterdam, Holland, ECORYS Health Consortium, April 2010.
³ Vlada RS, Odgovori na upitnik Evropske komisije, 31. januar 2011, Beograd, Vlada Republike Srbije. Dostupno na: http://www.seio.gov.rs/dokumenta/nacionalna-dokumenta.199.html , preuzeto 30/ 04/2013.
⁴ TNS Medium Gallup, Ispitivanje javnog mnenja o korupciji u Srbiji, Percepcija korupcije na nivou domaćinstva, Četvrti talas, Izveštaj pripremljen za UNDP Srbija, novembar 2011.
⁵ Johansen C, Stress and cancer, Ugeskr Laeger. 2012, 174(4):208-10.
⁶ Čikarić S, Rak u Srbiji - IV deo, Rak 2012, 86:23-32.
⁷ Atanasković-Marković Z et al., The Burden of Disease and Injury in Serbia, Belgrade, Ministry of Health of the Republic of Serbia, 2003.
⁸ Lim SS et al., A comparative risk assessment of burden of disease and injury attributable to 67 risk factors and risk factor clusters in 21 regions, 1990—2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010, The Lancet, 2012, 380 (9859):2224 - 2260.
⁹ Jovanović T, Toreksin d.o.o. Biljna apoteka, 2011. Dostupno na: http://www.torexin.co.rs, preuzeto 30/ 04/2013.
¹⁰ Trošelj S, Intervju: Dr Todor Jovanović, 2012. Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Zdrava-hrana-je-ona-koja-ne-pravi-kiselinu.sr.html , preuzeto 29/04/2013.
¹¹ FDA () The Status of Dietary Supplements in the United States, 2009, Washingtom, DC, Food and Drug Administration. Available at: http://www.fda.gov/NewsEvents/Testimony/ucm114758.htm, last accessed 26/04/2013.
¹2 Gabardi S, Munz K, Ulbricht C, A Review of Dietary Supplement–Induced Renal Dysfunction, CJASN 2007, 2(4): 757-765.
¹³ MSKCC (2012) Germanium: Health Care Professional Information. New York, NY: Memorial Sloan-Kettering Cancer Center. Available at: http://www.mskcc.org/cancer-care/herb/germanium, last accessed 29/04/2013.
¹⁴ Radovanović Z (2010) Preparati za zaradu. Politika, 31. avgust; Uranijum, germanijum? Danas, 9. septembar.
¹⁵ Germanijum Ge 132 Srbija, Porodični lekar, 2010, Govori prim. dr Petar Borović, emitovano aprila meseca 2010. godine, na kanalu TV Studio B. Dostupno na: http://germanijumsrbija.blogspot.com/p/video-predavanja.html, preuzeto 30/ 04/2013.
¹⁶ International Health, Ge 132, 2011. Available at: http://internationalhealth.biz/, last accessed 29/04/2013.
¹⁷ New Zealand Tribunal, Report on Richard Gorringe, 2004, Wellington, New Zealand: Medical Practitioners Disciplinary Tribunal. Available at: http://www.mpdt.org.nz/decisionsorders/decisions2003/03113cfindings.pdf , last accessed 28/04/2013.
¹⁸ Srpsko udruženje za integrativnu medicinu, Naučite Bi-digital o-ring test (BDORT), 2012. Dostupno na: http://www.bdort.org.rs/, preuzeto 29/04/2013.
¹⁹ Radovanović Z, Medicina, moral i zdrav razum. Danas, 27. septembar 2012.
²⁰ Radovanović Z , O etici i korupciji u sopstvenom dvorištu. Medicina između etike i korupcije, ur. V. Jokanović, Novi Sad, Medicinski fakultet, 2012, 71-82.
²¹ OECD, Health at a Glance: Europe 2012, OECD Publishing. Available at: http://ec.europa.eu/health/reports/european/health_glance_2012_en.htm (last accessed 5/4/2013).
²² UN, WHO, UN High-level meeting on NCDs, United Nations General Assembly, New York, 19–20 September 2011. Available at: http://www.who.int/nmh/events/un_ncd_summit2011/qa/overview_brochure.pdf , last accessed 26/ 04/2013.