Jugoremedija: Apel javnosti

Uništenje nije put u izbavljenje

Prošle su dve godine nakon inicijative EU, koju je prihvatila Vlada u Beogradu, da se preispita 24 kritična primera problematične privatizacije, među kojima je i Jugoremedija. Još nema konkretnih rezultata. Sudeći po onome što se događa sa Jugoremedijom, problemi se svode na policijske istrage, hapšenja i pokretanje sudskih postupaka. U našem slučaju događaji su dramatični, među prvim uhapšenim, pre godinu dana, bili su ljudi iz naše firme. Nekima je oduzeta lična imovina nezakonito a da to nema veze sa poslovanjem Jugoremedije. Policijske istrage su nastavljene, kao i razna anonimna potkazivanja i pretnje, firma je blokirana, radnici su na Birou rada i u toku je postupak stečaja koji nagoveštava realnu mogućnost likvidacije firme i gašenje radnih mesta i akcija.  Javnosti je poznato iskustvo Jugoremedije u kojoj radnici-akcionari imaju 58% akcija, a država 42%. Manjinski paket je prodat protivzakonito kontraverznom biznismenu, koji je vodio kroz razne uzurpacije firmu ka propasti. Na inicijativu radnika i akcionara pružen je otpor uništavanju firme. To je u jednom trenutku i sud sankcionisao vraćajući otpuštene radnike na radna mesta. Time je otvoren proces saniranja gubitaka i ulaganje zamašnih sredstava u rekonstrukciju i razvoj proizvodnje, taman kad se očekivalo da rekonstruisana firma proradi sa novim kapacitetima poslujući rentabilno, kao i pre privatizacije, bili su sve jači pritisci od strane države kao manjinskog vlasnika da se firma što pre proda. Svi koji su bili protiv takvog usmerenja izloženi su pritiscima i raznim oblicima šikaniranja i maltretiranja, sve do sadašnje pretnje likvidacijom kroz stečaj.

Farmaceutska industrija svugde u svetu je profitabilna i zato je na meti pohlepe raznih moćnika koji se kriju iza tobože svemoćne „nevidljive ruke tržišta” i izazivaju česte nestašice lekova u apotekama i bolnicama, krizu i likvidaciju farmaceutskih firmi. Mi ni sada u trenutku kada nam preti uništenje ne očekujemo, niti tražimo, da nas bilo ko spasava i udeljuje milostinju već predočavamo javnosti da je neophodno zaustaviti trendove uništavanja privrede u ime neke obećane nove industrijalizacije i normalizacije života uključenjem u EU.   Neophodan je prekid puke represije i svođenje problema na razne oblike kriminala. Dabome, sve što spada u kriminal treba sankcionisati i mi to podržavamo, ali smatramo da se samim tim ne rešavaju problemi propadanja privrede, porasta nezaposlenosti, siromaštva i očajanja ljudi. 

Za tako nešto neophodne su vrlo konkretne reforme koje su našoj javnosti već pominjane, a to je:
- Prvo, izmena dominirajućeg modela privatizacije na prodaju i preprodaju firmi i uzurpaciji monopola u tokove novca. Prestanak da se sve što se dešavalo u vreme takozvanog realnog socijalizma proglasi za propalo, a što mogu spasavati samo funkcioneri vlasti i strani investitori.
- Bez podrške domaćih preduzetnika, gde i mi spadamo, teško je zamisliti obnovu privrede.
- Umesto stalnog antagonizma države kao suvlasnika firmi, neophodno je kao u svim razvijenim zemljama, negovati partnerski odnos različitih oblika svojine i preduzetnika.
- Uvažavajući odgovornost centralne vlasti za stanje i budućnost privrede i društva, nužno je kao u svim razvijenim zemljama, da lokalne zajednice raspolažu svojom imovinom i imaju određenu ulogu u privrednom životu.

To bi bile sasvim konkretne i realne reforme koje bi nas pokrenule da izađemo iz ćorsokaka u koji smo dospeli proglašavanjem svih aspekata života u realnom socijalizmu kao da je baš sve udeo „gulag sistema”, kao što bi i svođenje sveg bogatstva ideja i načela liberalizma bilo opako svoditi na neoliberalizam i finansijske malverzacije, vidljive u savremenoj krizi kapitalizma.  Reforme koje pominjemo bile bi početak izlaska iz ćorsokaka tih redukcija. Neophodno je otvaranje dijaloga o putu izlaska iz beznađa u koji smo gurnuti, kao i o reafirmaciji podsticaja za revitalizaciju i same Evrope i savremenog sveta. 

Bilo bi nerazumno očekivati, da bi dalje uništenje privrede i društva moglo biti početak obnove i razvoja.  

U ime radnika i akcionara Jugoremedije

Vladimir Pecikoza, predsednik Odbora poverilaca
Branislav Markuš, predsednik Skupštine poverilaca

Zrenjanin, 27.05.2013.,

Apel je poslat:
-Skupštini republike Srbije
-Parlamentu EU
-Skupštini grada Zrenjanina
-Medijima