Barak Obama i skandal-programi

PREDSEDNIŠTVO GURNUTO U BLATO

Istrage koje se vode dale su novi život umirućim političkim planovima desničarskog pokreta Čajanka i nahranile njenu zavereničku, antivladinu mantru baš na vreme, za ključne medjuizbore 2014. godine

Jedva sto dana otkako je osvojio teško izvojevan a lako osvojen drugi mandat kao prvi američki tamnoputi predsednik, Barak Obama se našao zaglavljen u močvari, puzeći među aligatorima, okružen klevetnicima sa obe strane, levice i desnice, očajnički tragajući za načinom da ispravi pravac državnog broda. ISTRAGE: U jednoj užasnoj nedelji u maju, poražena Obamina administracija se našla u ringu sa tri odvojene, komplikovane istrage. Prva tvrdi da je Savezna služba oporezivanja (IRS) prekršila zakon uoči nacionalnih izbora 2012. godine. Druga pokušava da diskredituje Obamu i Stejt department optužbama da je lagao i prevario birače posle septembarskog napada u Bengaziju, u Libiji, kada je poginulo četvoro ljudi, uključujući ambasadora Džeja Kristofera Stivensa. Treća uključuje Sekretarijat pravde (DOJ) navodima da je zloupotrebio sudski nalog tajno prateći telefonske evidencije desetina novinara i urednika agencije Asošiejtid pres, iz straha da bi curenje informacija moglo da izloži opasnosti žkrticuž u Jemenu i druge rizike.

AP je upao u nevolje sa Sekretarijatom pravde kada je objavio priču „da se dobro osećaš” o tome kako je Obamin tim otkrio i zaustavio jemensku terorističku zaveru za avionski napad na SAD. AP je pristao da sačeka pet dana jer su CIA i Stejt department upozorili da bi priča mogla da izloži izvore unutar Jemena koji su pomogli SAD da zaustavi planirani napad. Bela kuća je saopštila da je nacionalna bezbednost ugrožena. Ali, kada je administracija zatražila još jedan dan da bi održala konferenciju za novinare, agencija AP je to odbila, i objavila priču. Sekretarijat pravde, na podsticaj Republikanaca, potom je započeo ogromni, a neki kažu i neustavni, nadzor privatnih i poslovnih telefonskih zapisa 20 novinara. Videvši anemičnu odbranu predsednika od ovih skandala, dugogodišnji politički komentatori su šaputali u sotto voce: „Votergejt”, aludirajući na traljavu provalu 1972. godine i zataškavanje, što je oborilo predsednika Ričarda Niksona pre 40 godina. Neki su čak upotrebili strašnu rec „opoziv”. Ali, većina tih kritika je samo dim. Iako opasne kao što su i Obamine nevolje, one se ne mogu porediti sa onima u vreme Votergejta, gde su isplate i ometanje pravde direktno organizovali i odobrili duboko korumpirani, paranoični predsednik, Bela kuća i unutrašnji krug predsednikovih ljudi. Ali, u republikanskim razmišljanjima sve tri tekuće afere dokaz su vladine nesposobnosti i njene ogromne i često nezakonite, upletenosti u živote građana. U punom zamahu, ove istrage su dale novi život umirućim političkim planovima desničarskog pokreta ‘Čajanka’ i nahranile njenu zavereničku, antivladinu mantru baš na vreme za ključne međuizbore 2014. godine. Evo najosnovnijih elemenata svake od njih.

BENGAZI i OSTALO:          Uzmimo prvo najmanje verodostojnu. Da li je administracija lagala i prikrivala napad u Bengaziju tokom žestokih američkih predsedničkih izbora? Možda. Ali, mnogo verovatnije je da je kriva zbog nekompetentnosti. Zasigurno, Obamin Stejt department ostaje ranjiv u osnovi: Zašto je bio nepripremljen za mogući napad na 11. godišnjicu bombardovanja Svetskog trgovinskog centra? Delimično je razlog, kako se čini, to što pucanj u zgradu u Bengaziju nije bio udar na ambasadu, već na objekat CIA. Kada se našao pod jakom vatrom, ukrštene depeše i pomešane poruke kako u Stejt dapartmentu, tako i u CIA, zakočile su brz odgovor.

Krsto Hegedušić: Nevrijeme, 1955. ulje, tempera na platnu 81x100 cm

Osim suštinskog pitanja - Kako zaštititi američko diplomatsko osoblje od sličnih napada u budućnosti, ova istraga izgledala kao republikanski lov na veštice. Kako bi ućutkao histerične glasove, Obama je prošle nedelje objavio oko sto stranica poverljivih depeša Stejt departmenta i drugih dokumenata članovima kongresnog Odbora za spoljne poslove. Republikanci kažu da javna poruka američkog ambasadora pri UN Suzan Rajs pokazuje višestruke promene u CIA, FBI, Stejt departmentu i Ovalnom kabinetu. A ovo, kažu Republikanci, ukazuje na krivično zataškavanje. Drugi politički insajderi kažu da tako radi PR mašinerija svake administracije, posebno kada je u igri nekoliko agencija. Obama je rekao da su analize napada u Bengaziju pokazale haotičnost i da je hteo da se utvrde tačne činjenice pre nego što se izađe u javnost.

Ove nedelje predsednik je opisujući mesec dana dugu istragu o Bengaziju na jednoj od retkih konferencija za novinare, citirao Gertrudu Štajn, američku spisateljicu i intelektualku kada je o svom rodnom Ouklandu rekla: „Tamo ni to tamo ne postoji.” Ovo nije ućutkalo kritičare. Deo razloga trenutne pomame u Vašingtonu leži u činjenici da se svi moderni američki predsednici bore sa takozvanim „prokletstvom drugog mandata”. Za Regana je to bila afera Iran, za Klintona Monika Levinski, a za Buša Drugog, dugotrajni, nemoralni i nezakoniti irački rat. Sada je i sam Obama pod paljbom na više frontova. Ti napadi ugrožavaju njegovu zaostavštinu i mogu da izbace iz koloseka napredak u mnogim neodložnim pitanjima. Do sada, Obamina odbrana je napuštanje grada i promovisanje poslova u fabrikama u Merilendu ili Džordžiji. To nije originalna strategija za lidera koji se prodao kao „reformator”. Očajnicki mu je potreban podsticaj za program u drugom mandatu, tako da novinari budu prisiljeni da promene naslove.

KREIRANJE LEGATA:       Ova velika pitanja uključuju preko potrebnu i dugo čekanu imigracionu reformu kako bi se stvorila mapa puta ka državljanstvu za 11 miliona radnika koji sada rade ilegalno. Obama takođe želi da progura strože zakone za emisiju gasova sa efektom staklene bašte za kontrolu fabrika i osposobljavanje automobila da budu efikasniji i da manje zagađuju. I naravno, tu su milioni ljudi koji žive bez ikakvog zdravstvenog osiguranja. Da i ne pominjemo kontrolu naoružanja ili smanjenje deficita. Dobra vest sa Obamu je da 53% ispitanika Istraživačkog centra PJU 19. maja, podržavaju način na koji predsednik radi svoj posao. Većina glasača kaže da veruje da Obama govori istinu kada kaže da lično nije znao da službenici IRS izdvajaju grupe konzervativne ‘Čajanke‘ koje su želele status izuzimanja od poreza, za promovisanje svog programa. ALI, 20. maja je sekretar za štampu Bele kuće Dej Karni priznao da je Obamin šef kabineta 16. maja znao da IRS cilja konzervativne grupe. Ali, niko nije rekao ništa predsedniku pre nego što se pojavio konačni izveštaj, dodao je Karni.

Posmatrači primećuju da kada je Vrhovni sud u slučaju 2010 ujedinjenih građana presudio da su korporacije jednake sa privatnim licima kada je reč o političkim finansijskim doprinosima, nekih 70.000 grupa se, tvrdeći da su dobrotvorna društva, pre nego političke grupe za javno zastupanje, prijavilo za status neoporezivanosti. Ove prijave su preplavile već preopterećene službenike IRS. Glasači su takođe rekli anketarima Centra PJU da mnoge grupacije žele da Obama padne. Ovi zdravorazumski glasači smatraju da ‘Čajanka‘ i mnogi Republikanci veruju da je Obama levičarski socijalistički ekstremista koji je za veliku vladu, špijuniranje građana i prisiljavanje ljudi da kupuju državno zdravstveno osiguranje.

Što se tiče Bengazija, mnogi glasači vide republikanski gnev uglavnom kao nastojanje da stanu na put predsedničkoj kandidaturi Hilari Klinton 2016. godine.
UZBUNJIVAČI I INFORMATORI: A kada je reč o neubičajeno širokom nadziranju novinarskih kućnih i poslovnih telefonskih razgovora od strane Sekretarijata pravde, većinu Amerikanaca za to jednostavno nije briga. Da, oni su za „slobodnu” štampu, ali ne razumeju kako ovakva vrsta istrage curenja plaši ili ućutkava potencijalne uzbunjivače i ometa vladine zvaničnike da razgovaraju sa novinarima iz straha od krivičnog gonjenja kao „informatory”.

Na površini, AP obavezujući nalog za tako veliki zapis je neobjašnjiv. Na žalost, u svetu posle 11. septembra Republikanci su gurali Obamu da slama takozvane ‘dojavljivače‘. Kao odgovor na to, Obama je pokrenuo više istraga zbog ‘curenja‘ nego svi njegovi prethodnici zajedno. Vrlo razočaravajući skor za pobornike građanskih sloboda i progresivce koji su pomogli izboru Obame. Za razliku od Srbije, SAD ima jak Prvi amandman za zaštutu izgovorene i pisane reči, uključujući mržnju i neonacističke grupe. I, za razliku od Srbije, novinare u SAD štite njihove medijske kuće i Prvi amandman od „bezrazložne tužbe”, projektovane da gurne TV, radio stanice i štampane medije u bankrotstvo. Ali, SAD još nemaju apsolutni „štitni zakon” da pomogne novinarima da zaštite svoje izvore. Bela kuća kaže da sada podržava takav zakon. To je možda još i jedina dragocena nit u opštem neredu.

Džoan Mekvini Mitrić
Prevela: Dubravka Savić