Čije interese servisira BRIKS?

Imanuel Volerstin

Godine 2001., Džim O Nil, tada predsednik uprave aktiva Goldmana Saksa, napisao je članak za svoje pretplatnike pod nazivom: „Svetu je potrebna bolja ekonomija BRIK-a”. O Nil je izmislio akronim za opisivanje tzv. narastajućih ekonomija Brazila, Rusije, Indije i Kine, i preporučio ih je investitorima kao ekonomsku “budućnost” svetske ekonomije. Ime se ustalilo i BRIK je postao stvarna grupa koja se redovno sastajala, a kasnije prihvatila i Južnu Afriku u svoje članstvo, dodajući tom akronimu i jedno „S“ na kraju (South Africa). Od 2001. godine, BRIKS je ekonomski cvetao bar u odnosu na druge države u svetskom sistemu. Takođe je postao i vrlo kontroverzna tema. Ima onih koji misle da su zemlje BRIKS-a avangarda antiimperijalističke borbe. Ima i onih koji, sasvim suprotno, misle o zemljama BRIKS-a kao subimperijalističkim agentima istinskog Severa (Severna Amerika, Zapadna Evropa i Japan). I ima onih koji tvrde da su te zemlje i jedno i drugo.

U svetlu posthegemonističkog opadanja moći, prestiža i autoriteta SAD, izgleda da se svet nalazi u multipolarnoj geopolitičkoj strukturi. Sa naporima da se formiraju nove strukture na svetskoj sceni, kao što je međubankarska struktura koju nameravaju da stvore, koja bi supstituisala Međunarodni Monetarni Fond, svakako i dalje će slabiti SAD i drugi segmenti starog Severa u korist Juga, ili bar u korist samog BRIKS-a. Ako određenje antiimperijalizma znači smanjivanje moći SAD, onda BRIKS svakako predstavljaju antiimperijalističku silu.

Međutim, geopolitika nije jedina stvar koja je bitna. Takođe želimo da nešto znamo o o unutrašnjim klasnim borbama unutar zemalja BRIKS-a, o odnosima zemalja BRIKS-a međusobno i odnosima zemalja BRIKS-a sa zemljama na Jugu. Na sva tri pitanja izveštaji o BRIKS-u, u najmanju ruku, daju nejasne odgovore. Kako možemo da ocenimo unutrašnje klasne borbe u okviru zemalja BRIKS-a? Jedan od standardnih načina je da se pogleda stepen polarizacije što pokazuju tzv. „GINI“ mere nejednakosti. Drugi način je da se vidi koliko državnog novca se koristi za smanjivanje stepena siromaštva među najsiromašnijim slojevima. Od pet zemalja BRIKS-a, samo je Brazil značajno unapredio svoje rezultate takvim merama. U nekim slučajevima, uprkos povećanju BDP, mere su gore nego pre dvadeset godina. Ako pogledamo odnose BRIKS zemalja prema drugim zemljama na Jugu, čujemo rastuće žalbe da način ponašanja svake od ovih zemalja u odnosu na neposredne (i ne samo neposredne) susede suviše podseća na načine na koji su se SAD i druge zemlje starog Severa odnosile prema njima. Zemlje BRIKS-a se ponekad optužuju ne da su  „subimperijalne” već, jednostavno, „imperijalne”.

Krsto Hegedušić: Finale, 1957. ulje, tempera na platnu 196x130,5 cm

Ono što čini da BRIKS danas izgleda toliko značajan, jesu stope rasta ovih zemalja od, recimo, 2000te godine koje su značajno veće nego na starom Severu. Ali da li će se ovo nastaviti? Njihove stope rasta su već počele da klize nadole. Neke druge zemlje Juga – Meksiko, Indonezija, Južna Koreja, Turska – izgleda da ih sustižu. Međutim, s obzirom na svetsku krizu u kojoj nastavljamo da živimo i maloj verovatnoći značajnog oporavka u narednih desetak godina, mogućnost da će u sledećoj dekadi budući analitičari Goldman Saksa nastaviti da preporučuju BRIKS kao ekonomsku budućnost, prilično je sumnjiva. Zaista, verovatnoća da će BRIKS nastaviti da bude redovno sastajalište grupe sa nekakvom zajedničkom politikom, izgleda prilično slabo.

Strukturalna kriza svetskog sistema napreduje prebrzo i na suviše mnogo neizvesnih načina da bismo pretpostavili dovoljnu relativnu stabilnost koja bi dopustila BRIKS-u da geopolitički i ekonomski nastavi da igra specijalnu ulogu. Kao i sama globalizacija kao koncept, može se dogoditi da i BRIKS postane samo prohujali fenomen.

Komentar br. 352, od 1. maja 2013. prevela Borka Đurić