Oko 150 radnika i zemljoradnika koji predstavljaju preduzeća okupljena u Pokretu za slobodu protestovalo je 18. februara ispred Agencije za privatizaciju i Predsedništva Srbije upozoravajući nadležne državne organe na teške posledice privatizacije kroz pljačku.U Predsedništvu su primljeni zahtevi radnika uz obećanje da će ih već sutra saslušati savetnik predsednika države zadužen za privatizaciju.Ovo je bio drugi protest Pokreta za slobodu posle septembra, kada je delegaciji radnika primio savetnik predsednika republike Oliver Antić uz obećanje da će njihovi zahtevi biti ispunjeni. Pošto se od tada ništa nije dogodilo, zahtevi ne samo što nisu ponovljeni, nego je njihova lista i proširena. Na prvom mestu traži se odgovornost Agencije za privatizaciju i njeno ukidanje, kao i odgovornost institucija koje su takođe omogućile da se privatizciona pljačka nastavi. Ističe se da je učinak Agencije katastrofalan: od 2284 privatizovanih preduzeća 1070 je završilo u stečaju, a raskinuta su 664 kupoprodajna ugovora, i to tek kada su preduzeća bila na rubu propasi.. U 253 poljoprivrednih preduzeća otpušteno je 65000 radnika, a svaka četvra privatizacija je poništena. Pokret za slobodu traži da se ispita krivična odogovornost direktora Agencije za privatizaciju jer se smatra da je ignorisanjem upozorenja radnika omogućio gašenje proizvodnje, rasprodaju imovine, opterećivanje hipotekarnim kreditima i osnivanje fiktivnih firmi radi namernog guranja preduzeća u stečaj. Među zahtevima je i onaj o donošenju zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privaizaciji i zahtev da se obeštete radnici upropaštenih preduzeća tako što će država omogućiti obnovu proizvodnje čime bi se ispravila nepravda prema radnicima. Zahteva se i obnova domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih kompnija.
Pokret za slobodu smatra da ni aktuelna, kao i prehodna vlast nema viziju razvoja, nego se oslanja na reprodukovanje ideologije slobodnog tržišta i podsticanje stranih invesicija. Kada je reč o poljorivredi, Pokret traži da se spreči rasprodaja poljoprivrednog zemljišta i ističe da su Ujedinjeni arapski emirati na četvrtom mestu među državama koje su, kako stoji u zahtevima, najveći uzurpatori poljoprivrednog zemljiša. Pokret se zalaže za očuvanje farmerskih porodica koje će biti garantovano agrarnom reformom i zemljišnom politikom. Takođe traži da se ispravi nepravda prema zadrugama kojima je oduzeto zemljište u zadružnom i državnom vlasništvu.
U protestu su učestvovali predstavnici subotičkog Severa, Zemljoradničke zadruge u Ratkovu, Jugoremedije, Srboleka, Tri grozda, Minel transformatora u Ripnju, ADS Minela u Mladenovcu, Rekorda i Rakovice, 22. decembra u Kragujevcu i Komgrapa u Beogradu.