Obraćamo Vam se sa pozivom da se javno
odreknete titule četničkog vojvode koja
Vam je dodeljena 1993. godine na Romaniji.
Iako ta titula nema nikakvu vrednost i
smisao, Vaš gest bi bio od velikog značaja
za Srbiju i srpski narod i za njihove
odnose sa drugim narodima i državama.
Osnovni uzrok svih aktuelnih teškoća Srbije
jeste njena nesposobnost da se odlučno
distancira od mračnih devedesetih godina,
da istinski raskine sa mitovima i zabludama
jednog doba u kojem je došla u sukob sa
celim svetom. Šta više, poslednjih nekoliko
godina kao da se događa povratak tim mitovima
i zabludama, povratak na javnu scenu onih
koji su bili njihovi kreatori i realizatori
a sa njima i povratak politikanstva najniže
vrste. Ako se ta tendencija kretanja unazad
hitno ne zaustavi, treba se bojati da
će se Srbija ponovo suočiti sa teškim
iskušenjima. Vi niste jedini, ali Vi ste
najpozvaniji da se tom hodu unazad suprotstavite,
da izvršite raskid sa onim što nam kao
narodu ne služi na čast i čega se stidimo.
Uvek je gest prve ličnosti u državi bio
primer za ugled, a Vaš simboličan raskid
sa prošlošću bio bi ohrabrenje za mnoge
druge koji to isto žele da učine ali ne
znaju kako će društvo na to gledati.
Uostalom, verujemo da se i Vi sami ne
ponosite tom epizodom Vašeg života. Šta
god se danas u Srbiji mislilo o fenomenu
četništva, on će, u najmanju ruku, ostati
diskutabilan i kontroverzan, dok naši
najbliži susedi o njemu, a naročito o
neočetništvu iz devedesetih godina, misle
sve najgore. Veći broj pripadnika neočetništva
završio je na raznim sudovima pod optužbama
za ratne zločine, bacivši tako ljagu na
sve nas. Ni Srbiji ni Vama taj teret nije
potreban. Mi ćemo svakako, kao narod,
biti večno odgovorni za zločine koje su
naši sunarodnici počinili, ali i sebi
i drugima dugujemo bar to da stvari nazovemo
pravim imenom i da za sva vremena raskinemo
sa onim što nas je obrukalo pred svetom.
Nije ovde reč o formalnom, pa zato i neiskrenom,
izvinjenju i žaljenju, već o javnoj i
nedvosmislenoj osudi tog vremena, njegovih
protagonista i ideja koje su nas vodile
u ratne avanture.
Konačno, gospodine predsedniče, Vi ste
sami više puta rekli da želite da budete
predsednik svih građana Srbije, na šta
Vas i Ustav obavezuje. Ali, dok god nosite
tu vojvodsku titulu, dok javno ne pocepate
„svedodžbu” o njoj, Vi to ne možete biti.
Veliki broj građana Srbije, ne samo potpisnici
ovoga pisma, sebe jednostavno ne želi
da identifikuje sa četništvom i ne želi
da ga predstavlja neko ko pripada tom
delu društva. To što oni nisu glasali
za Vas nije nikakav problem jer je podela
biračkog tela normalna pojava u parlamentarnoj
demokratiji. Ono što nije dobro jeste
da se šef države i veliki deo društva
razilaze oko osnovnih vrednosnih opredeljenja.
To nije dobro ni za Srbiju, ni za Vas,
ni za one koji misle drugačije. Ali, da
bi se taj raskol prevazišao, Vi ste dužni
da učinite prvi korak odričući se onoga
što Vas čini predsednikom samo jednog
dela Srbije.
Beograd, februara 2013.
Savez antifašista Srbije,
Helsinški odbor za ljudska prava,
Žene u crnom,
List REPUBLIKA - Beograd
Inicijativa mladih za ljudska prava,
Grupa „Spomenik”
Predsednik političkog veća IV Vojvođanske
konvenvije Živan Berisavljević,
Komitet pravnika za ljudska prava
Centar za kulturnu dekontaminaciju,
Fond „Biljana Kovacevic Vučo”,
Nezavisno društvo novinara Vojvodine,
Centar za evroatlanske studije
