S posebnom radošću iščitavam književne kritike Vladimira Arsenića. Povodom nove knjige Vuka Draškovića (Via Romana) na kraju prikaza u e-novinama kaže: “Francuski novinari su devedesetih Draškovića opisali kao mešavinu Raspućina i propale rok zvezde. Na žalost, on nije odmakao dalje od toga. Istina, deluje uljudnije i preokrenutije, na korici knjige čak i preplanulo, kao da je zajedno sa Čedomirom netom sišao sa Akonkagve, ili stigao sa Santorinija, ali suština je ostala ista svih ovih godina. Zove se taština praznine”.

Prethodni broj Republike pojavio se upravo pred ovogodišnji Sajam knjiga. Otvarajući 57. knjiško vašarište darovita pesnikinja Radmila Lazić rekla je da smo mala zemlja i siromašno društvo i da nam kao jedini resursi s kojima možemo biti konkurenti u svetu ideja i moći “ostaju naši umetnici i pisci, sportisti, i mladi naučnici, koje izvozimo”. Dobro ime naše zemlje samo oni mogu pronositi, kao što i čine, kazala je pesnikinja. “Kultura, odnosno umetnost, nam je bolja od države. Iako se država odnosi maćehinski prema kulturi i izdvaja za nju zanemarljivih nula koma nešto odsto... zavidan broj umetnika u zemlji, i u svetu, najbolji su predstavnici ovog naroda, a ne neuspešni političari, koji nas drže u stalnom nesporazumu sa svetom”.
Ove godine nisam brojao bogomoljske štandove, samo sam ih obilazio u većem luku. Zadržavao sam se kod novosadskog Prometeja, kratko i kod izdavača koji je, očito, zalutao. Pored nešto knjižica vidno mesto dao je predsednici Fonda za humanitarno pravo koja je na metli uz tekst: “Želite li da vam ova žena piše istoriju?” Organizator skarednosti (Stefan Karganović?) čak pita posetioce znaju li „čije je prevozno sredstvo metla”. Naravno, bestidnik se smeje. Sajam je, očito, u trendu!

Srpska akademija nauka i umetnosti trenutno ima 172 (109 redovnih i 63 dopisna) člana. Na jesenjim izborima akademici su se ojačali sa 22 redovna, 13 dopisnih i sedam inostranih članova, ali u javnost je doprla bruka da su glasovi plaćani i sa deset hiljada evra, čak i da je bilo krivotvorenja nekih važnih potpisa. Čast umnim ljudima, ali stiče se utisak da u celini uzevši nisu u duhu “firme”. Oni najkritičniji preteruju i kažu da je Akademija na nivou ulice (rulje), ali, priznajmo, lakše je akademicima pronaći packe nego ono što je zemlji (narodu) donelo boljitak i napredak. Setimo se samo Memoranduma čiji se tvorci uglavnom oprali ruke i skrili glavninu, a njihova opačina i zlohotnost (faktura za njihovu i Miloševićevu ludačku ideju) pala je na pleća naroda. Umesto broja članova SANU od 1887. godine nudim podatak da od 20 dosadašnjih predsednika ulicu u Beogradu imaju samo devetorica...

Spisateljica Biljana Srbljanović odlikovana je Ordenom viteza za umetnost i književnost koji vlada Francuske godišnje dodeljuje za značajan doprinos u oblasti ovog stvaralaštva. Šta je s muškarcima? Iako je ove godine nagrađen i reditelj Goran Marković (i glumica Mirjana Karanović) prilika je da se kaže da čast ove zemlje godinama većinom brane žene; počev od Biljane Kovačević-Vučo, nagrađene Srbljanovićeve, preko Borke Pavićević, Mirjane Miočinović, Zagorke Golubović, Vesne Pešić, Mirjane Karanović, Latinke Perović, Sonje Biserko, Nataše Kandić, Staše Zajović, Vesne Rakić-Vodinelić, Dragane Jovanović, Srbijanke Turajlić, Dubravke Stojanović, Olivere Milosavljević, Branke Prpe...

*

Novine ovdašnje(?) nedavno su objavile prilog o “šest lica Maje Gojković”. Kratak tekst naslovljen je dosta uputno (“Od Tome do Tome”), a govori o etapama političkog razvoja (prevrtljivosti) Novosađanke. U početku je bila zakleta šešeljevka, kasnije se “sukobila” sa vrhom partije, koketirala (politički) sa Vojislavom Koštunicom i Velimirom Ilićem,

pristupala URS Mlađana Dinkića, podržavala Borisa Tadića i vratila se starom jatu – šešeljevcima, Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću.  Mediji, neukom svetu posebno, mogu prodati rog za sveću. Najumešniji je RTS, ali ne zaostaju ni ostali. Nedavni naslov u jednom listu “Građanska Srbija treba da podrži vladu naprednjaka i socijalista”, čime se najavljuje obiman intervju sa profesorom FDU i piscem Nenadom Prokićem. Znam da je (najmanje dva puta, iscurilo je iz kabineta potpredsednika Vlade i “državnog tužioca”), nakon razlaza sa Čedomirom Jovanovićem i njegovim LDP, odlazio na ćasku kod
		Wolfgan Klotz, Staro sajmište, 2011.

Aleksandra Vučića, ali siguran sam da se Prokić ne nudi i ne šićari kod šešeljevaca. Više me brine što njegov bivši lider koji ni slovom nije zažalio što mu kuća ostade bez nosivog stuba. Da sam svojevremeno napustio Stanislava-Stašu Marinkovića i Borbu (proveriti kod Ivana Mrđena, recimo, ili Velimira Ilića iz Blica) Staša bi me “za uši” vratio iako nisam bio ni blizu Prokićeve nosivosti.

*

Srbin, u medijima sa belegom Goran K. iz Đurđeva (Rača) odustao je od skrivanja i, uz šunjanje, krađe svoje šajkače. Čovek odlučio da ukrade most. Ne zna Goran K. šta su dve tone, uprti i odnese ćupriju, kao što kaže dosetka.

*

Advokat Srđa Popović ponovo je bio gost Aleksandra Stankovića u emisiji Hrvatske radiotelevizije Nedeljom u dva. “Većina Srba ljuta je na Slobodana Miloševića jer je izgubio sve ratove, a ne zato što ih je vodio. U Srbiji se u poslednjih deset godina ništa bitno nije promenilo.  Problemi Srbije nisu politički. Imamo društvo koje je zapušteno i obeshrabreno i ta nacionalistička ideologija i danas je osnovna ideologija društva. Dok se to ne promeni, neće biti bolje. Za razliku od Nemačke koja je doživela katarzu, u Srbiji za to ne postoje realni uslovi”. Komentarišući rad Haškog tribunala, Popović je rekao da taj sud ima pozitivnu ocenu, ali i da je napravio mnogo grešaka. “Jedna je oslobađajuća presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču. Reakcije srpske vlasti bile su očekivane, jer podilaze nacionalističkoj javnosti. Presudu je doneo Haški sud, a ljute se na Hrvatsku i EU, to je iracionalno i nelogično. U Hrvatskoj postoji osećaj da se u Oluji ništa nije ni dogodilo”, rekao je Popović i dodao da u Srbiji postoji "kultura poniženja, osećaj poraza, bankrota i potopa, što kod ljudi stvara potrebu da se svete i nanesu štetu drugima”.

*

Apelacioni sud ukinuo presudu vođi „Obraza“ Mladenu Obradoviću, prepolovio kazne ubicama Brisa Tatona, ukinuo presudu konzulima u Njujorku zbog pomaganja Miladinu Kovačeviću, ukinuo presudu Ivanu Bogdanovu, oslobodio vođu "Alkatraza" i "zvezdu" Insajdera Aleksandra Vavića, oslobodio Palmu optužbi za homofobiju, oslobodio Marka Miloševića optužbe za prebijanje članova Otpora. Ustavni sud odbio predlog tužilaštva da zabrani “SNP 1389“ i “SNP Naši", ukinuo presudu napadaču na džamiju u Borči. Sud u Beogradu oslobodio Ljubišu Buhu zbog prebijanja supruge, Apelacioni sud smanjio kaznu zatvora pripadniku Interventne brigade Miljanu Raičeviću zbog ubistva Đorđa Zarića, smanjio za šest godina kaznu silovatelju iz beogradskih liftova, ukinuo presude napadačima na Teofila Pančića i Kristijanu Goluboviću osuđenom zbog prodaje heroina, smanjio kazne Mihalju Kertesu za iznošenje para na Kipar i navijačima Zvezde zbog divljanja na splavu i pokušaja ubistva, prepolovio kaznu navijaču Rada Bojanu Hrvatinu sa 30 na 15 godina zatvora zbog ubistva navijača Voždovca Bojana Majića. Specijalni sud u Beogradu ukinuo je pritvor petorici bivših pripadnika Jedinice za specijalne operacije, a Prvi osnovni sud u Beogradu zbog zastarelosti odbio optužbu protiv biznismena Predraga Rankovića Peconija.
Kolega Predrag Sarapa (Studio B) prosledio mi je ovu poruku i nesvesno napravio pregled aktivnosti nove vlasti. Ovo je njien najvažniji potez. Sledi još jedan, pripremaju vas, brzo će vam saopštiti - šta je bilo s Kosovom.

*

Priveden, saslušan i pritvoren beg Miroslav Mišković, njegov sin i bratija. Ne verujem, ali - sačekajmo trideset dana. Draganu Džajiću je oprošteno, Bogoljub Karić neizvestan... U rukometu smo četvrti u Evropi. Cure su OK, medalja je izmakla zbog nekulture oficijelnog spikera u Areni.