Da li su duhove u korporaciji »Yura« probudili sindikat ili politika?

Mediji su nedavno preneli strašnu sindikalnu priču nekoliko otpuštenih radnika korporacije »Yura« u Rači Kragujevačkoj o zlostavljanju radnica, fizičkom maltretiranju, seksualnom uznemiravanju, zabrani sindikalnog organizovanja. Međutim, Savetu za borbu protiv korupcije zaposleni u toj kompaniji obratili su se saopštenjem koje Republika prenosi u celini i koje te navode negira.

»Yura« je u vlasništvu južnokorejske korporacije, a nekada se zvala »Zastava elektro«. Prodata je 2006. godine Ranku Dejanoviću, a možda za celu priču nije na odmet napomenuti da je on suprug Slavice Đukić Dejanović, predsednice Narodne skupštine Srbije. Dejanović je 70 odsto fabrike platio manje od 28 miliona dinara, što je 10 odsto procenjene vrednosti. Tada počinje zlosrećna sudbina »Zastave elektro«. Novi vlasnik nije u roku investirao 26 miliona dinara na šta se obavezao, ali je Agencija za privatizaciju kao »ulaganje« prihvatila opremu koja nema dokaz o poreklu, carinske deklaracije, fakture, a čak se i ne zna da li odgovara delatnosti preduzeća. Iste godine Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja odobrava Dejanovićevom preduzeću kredit od 18,5 miliona dinara, koji je nenamenski potrošen, a republički Fond za razvoj investicioni kredit od sto miliona i dugoročni od 50 miliona dinara. Oba kredita raskinuta su zbog nesolventnosti firme, a zatim i ugovor o privatizaciji. Ministarstvo ekonomije preuzima obavezu »da pomogne novom rukovodstvu« tako što omogućava da Dejanović svoje akcije pokloni državi! Umesto da nesavesni kupac obešteti državu, omogućeno mu je da svoje obaveze prenese na državu. To se dešavalo 2009. godine, kada je Mlađan Dinkić bio ministar ekonomije. Pošto ga sada nema, počinju podzemne borbe za koje još nije jasno da li su klanovske, partijske ili sindikalne.

	O. R.