Tranziciona praksa

Hapšenja da sakriju tragove

Proteklog meseca u javnosti se pojavila informacija o policijskom privođenju grupe na čelu sa bivšim direktorom Instituta za kukuruz u Zemun polju Goranom Saratlićem. Agencijske vesti su obavestile da je grupa optužena za malverzacije nastale tokom 2008. i početkom 2009. godine a da je šteta po Institut oko tri miliona evra. Saratlić je ubrzo pušten iz pritvora, da se brani sa slobode.
Ovo i slična učestala hapšenja sve više liče na nečije marketinške akcije koje služe da od javnosti sakriju brojne činjenice i prirodu događaja koji su imali velike posledice, ne samo u materijalnoj šteti izraženoj u desetinama, stotinama miliona evra, nego pre svega u prikrivanju saučesništva brojnih političkih aktera i načina funkcionisanja institucija države, odgovornosti nadležnih ministarstava, a pre svega tužilaštva i pravobranilaštva.
Za razliku od jedinstvenog uspeha koji su ostvarili radnici akcionari »Jugoremedije«, u mnogim slučajevima otpora prevarama i nasilju koji su pružili radnici organizovani u sindikate, borbe su bile izgubljene, a što je najgore padaju u zaborav pa im se gubi svaki smisao.

Da li je borba bila uzaludna

Progon članova Odbora poverenika sindikata Nezavisnost u Institutu za kukuruz Zemun polje od 2005. godine ovih meseci dobija svoj epilog. Da podsetimo: zbog toga što su ukazivali na razne mahinacije u rukovođenju Institutom – nezakonitu prodaju prava korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta i pokušaj nezakonite privatizacije – četvorica od osam članova Odbora poverenika ove organizacije u kratkom vremenu su dobila otkaz sa posla, a dvoje su pod pritiskom sami dali otkaz i napustili Institut. Institut za kukuruz je 2003. godine raspolagao sa 1.325 hektara, samo u Zemun polju sa 733 hektara poljoprivrednog zemljišta, a najatraktivnije parcele nalaze se duž Batajničkog puta koji je izmenama urbanističkih planova predviđen za industrijsku zonu. Direktor Instituta Goran Saratlić 2004. godine je preuzeo rukovođenje Institutom koji je bio zaštitna marka jugoslovenske poljoprivrede i nauke, cenjen u celom svetu, pa i u Americi, kolevci kukuruza. Posle šest godina vladavine, i smene u aprilu 2009. godine, Saratlić je iza sebe ostavio dugove od desetak miliona evra, hipoteku na gotovo sve objekte, višak od oko sto zaposlenih koje primio da bi ga podržavali, i manjak toliki da je poslovni račun u Institutu bio blokiran, a prvi put od postanka nisu primili ionako prepolovljene zarade.
Institut je ukupno zadužen za oko deset miliona evra (kreditima od banaka, poveriocima), a utvrđena šteta nesavesnim poslovanjem, samo u jednom slučaju, sa »Poljokomom«, iznosila je oko 3.000.000 evra. Sve je to utvrđeno posle Saratlićeve smene, u proleće 2009. godine.
Šta se krije iza ovog kratkog izveštaja i koji su bili razlozi za progon zaposlenih iz sindikata Nezavisnost?

Nezakonita prodaja prava na korišćenje poljoprivrednog zemljišta

Da bi pokrio poslovne promašaje i obezbedio nedostajuća sredstva, Goran Saratlić je tokom 2005. godine organizovao i sproveo prodaju prava korišćenja na 99 godina poljoprivrednog zemljišta koje je Institut osnivanjem dobio na korišćenje od države.
Plac veličine 6,5 hektara na starom Batajničkom drumu (kod fabrike »Coca Cola«) najpre je, uz preporuku i posredovanje lokalne samouprave u Zemunu, prodat »Knaufu« po ceni od 11 evra/kvm i to tako što je Odluka Upravnog odbora o tome doneta istog dana kad je u dnevnom listu Politika objavljen Javni konkurs za prodaju tog istog placa (27. 07. 2005)! Budući da je ova transakcija uspešno obavljena, odmah se pristupilo sledećoj: plac površine 6,2 hektara na novom Batajničkom drumu ispred »Metroa« prodat je bez tendera »Eurosalonu« po ceni od 20 evra po kvm. Kuriozitet je da je »Eurosalon« ubrzo preprodao deo ovog placa po mnogo većoj ceni i na njemu se sada nalazi benzinska pumpa OMV, dakle zaradio je par miliona evra. Današnja cena zemljišta na ovom potezu kreće se oko 200 evra po kvm, pa se lako može zaključiti o razmerama ovakvog »poslovanja«.

Progon članova sindikata

garaži kao pomoćni radnik. Iz zdravstvenih razloga tražio je da bude premešten na lakše radno mestu, u portirnicu. Zbog toga što je ukazivao na zloupotrebe Dragana Trifunovića, šefa pogona, koji je sa mehanizacijom Instituta obrađivao 70 jutara svoje zemlje u arendi, i učešća u radu Odbora poverenika, na Popovića su vršeni razni pritisci, davani su mu teški poslovi, a vrhunac je bio kad mu je naloženo da kupi lišće i čisti traktorske gusenice od blata. To je doživeo kao namerno šikaniranje, a odbijanje da se ponizi platio je otkazom sa posla nekoliko godina pred penzionisanje. Drastičan je primer otkaza koji je dobio magistar Rade Jovanović, predsednik Odbora poverenika sindikata Nezavisnost. Kao predvodnik opozicije direktoru, koji je ukazivao na sve nezakonitosti i malverzacije, Jovanović je dobio otkaz zbog navodnih pretnji naoružanom radniku unajmljenog preduzeća za obezbeđenje PRO GARD. Jovanoviću je čak izrečena i mera zabrane ulaska u Institut, a njegov ormar sa dokumentacijom za doktorski rad i skupocenim istraživanjima koja je finansiralo Ministarstvo nauke je zapečaćen. Skandal je tek usledio. I pored rešenja Republičke inspekcije rada o privremenom
		Milan Tepavac-Tarin, Umetnik akrobata

Pokušaj privatizacije

Pošto je pomislio da je »ukrotio« i zaplašio sindikalce Nezavisnosti, Saratlić je napravio najvažniji korak: od Agencije za privatizaciju je tražio saglasnost za privatizaciju Instituta kao društvenog preduzeća.
Ipak, Rade Jovanović, koji je u međuvremenu doktorirao, i njegovi saradnici nisu odustali od borbe. Objavili su tri broja Biltena Nezavisnost u kojima su izneli veliki broj činjenica o stanju u Institutu, i objavili fotokopije dokumenata koji su dokazivali njihove tvrdnje. Jedan od ovih brojeva Biltena* bio je posvećen dokazivanju da je Institut za kukuruz osnovala država i da on kao takav ne može biti privatizovan po modelu koji je tražio Saratlić. U ministarstvima nauke i poljoprivrede na kraju je ipak prevagnuo razum, pa je sprečena dalja privatizacija, Institut je proglašen za naučnu instituciju od značaja za Srbiju, a Goran Saratlić je smenjen sa položaja direktora. Početkom 2009. godine Saratlić je napustio Institut i sada radi u firmi EURALIS koju je on uveo u poslovnu saradnju sa Institutom i koja se bavi prometom semena suncokreta i kukuruza. Na njegovo mesto država je imenovala dr Milosava Babića, čoveka koji je sve vreme Saratlićeve vladavine bio njegov zamenik i, slobodno se može reći, saučesnik u brojnim poslovnim, neposlovnim i nezakonitim potezima i torturi nad sindikalnim protivnicima.

Ponašanje sindikata

Posebnu pažnju zaslužuje odnos sindikalnih funkcionera GS Nezavisnost u ovom slučaju. Dok je u grani poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma kojoj pripada sindikat Instituta učinjeno sve što je bilo u granicama formalne obaveze i korektnosti (utočište za konferencije za štampu, organizacija protesta, pravna pomoć), ostala je pod sumnjom »podrška« koju je Radetu Jovanoviću dao Branislav Čanak, generalni sekretar UGS Nezavisnost. Iako je na kapiji Instituta dao izjavu da je borba za Jovanovićevo vraćanje na posao od životnog značaja za sindikalnu organizaciju, Čanak je bio potpuno kooperativan sa ministrom Lalovićem u radu Socijalnog saveta, a Lalović je imao primedbu delegaciji koja je protestom i pištaljkama iznudila prijem: »Zašto me vaš predsednik nije upoznao s ovim problemom, stalno se viđamo na Socijalnom savetu«. Ovo ponašanje Čanka mora se posmatrati i u svetlu njegove izjave na kongresu ovog sindikata kada je u pozdravnoj reči govorio o tome da, parafraziram, borba za prava radnika mora da sačeka da se reše državna pitanja Srbije!

IV opštinski sud

Ovaj sud je inače poznat po svojoj sudskoj praksi, a kuriozitet u ovom slučaju je taj što je, na primer, radni spor Radeta Jovanovića vodio sudija Đorđe Mirković, poznat po tome što je kao tadašnji predsednik IV OS pustio iz pritvora Dejana Milenkovića Bagzija. Iako je obaveza da se radni spor završava u roku od šest meseci, Mirković je ovaj predmet odugovlačio skoro četiri godine, da bi na kraju u prvostepenom postupku presudio na štetu Jovanovića. Mirkovićevu presudu potvrdio je Apelacioni sud, a Radetu Jovanoviću je presuda uručena upravo kad je Saratlić u januaru 2011. dopao u zatvor!

Ogledalo društva

Događaji u Institutu za kukuruz i borba koju je vodila mala grupa sindikalnih aktivista isterali su na površinu neke važne činjenice koje govore o stanju u državi u protekloj deceniji.
Pre svega, to je namera još neidentifikovanih interesnih grupa i pojedinaca, preko njihovih ljudi u preduzećima, da se domognu brzih i velikih zarada u nezakonitim transakcijama sa državnom imovinom. I pored velike javne reakcije, o ovome su pisale sve dnevne novine u Beogradu (Blic, Danas, Politika, Kurir), i pored javnih pisama upućenih institucijama države (Ministarstvo finansija, Republičko javno pravobranilaštvo, gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović), nije usledila nikakva reakcija. Iako je po službenoj dužnosti na krivične prijave koje je podneo sindikat operativa beogradskog SUP za privredni kriminal obavila informativne razgovore sa svim akterima, i podnela izveštaj, slučaj je do danas ostao u nekim fiokama.
Zanimljiv je i slučaj jednog dnevnog lista koji je 2006. godine obustavio pisanje o stanju u Institutu na intervenciju marketinške agencije čiji je klijent, sa oko 50 miliona dinara godišnje, bio Institut za kukuruz, a ta Agencija u dnevnom listu ima skoro trećinu oglasa. Glavni urednik tog lista je uredniku rubrike poručio: »Neću više da vidim ni zrno kukuruza u našim novinama«.

Da li je to epilog?

	Dragan Stojković

* www.mostart.co.rs/bilten_sindikata_nezavisnost.html