Kandidatura Zorana Stankovića za ministra – nastavak politike nekažnjivosti zločina

Jednoglasna odluka rukovodstva G 17 plus da za ministra zdravlja predloži general-majora Zorana Stankovića novo je poniženje za Srbiju koja pretenduje da bude evropska, demokratska i reformatorska.
Penzionisani general – propagandista Slobodana Miloševića na ratištima od 1991, ministar odbrane kod Vojislava Koštunice i kandidat za ministra u vladajućoj koaliciji na čelu sa Borisom Tadićem, za vreme rata bio je u Bosni i Hercegovini u pratnji i štabu Ratka Mladića optuženog za genocid, a kada je 1996. podignuta međunarodna poternica za odbeglim Mladićem, ovaj se krio i lečio na Vojnomedicinskoj akademiji na kojoj je Stanković bio lekar i načelnik. O tome je haško tužilaštvo predočilo dokaze.
Stanković je kao član Koštuničine Komisije za istinu i pomirenje minimizirao broj ubijenih u srebreničkom genocidu, optužio Haški tribunal da je manipulisao brojem žrtava i dokumentacijom o zločinima nad Srbima na teritoriji bivše SFRJ, govorio da su njegovu glavu »Muslimani i Hrvati ucenili na nekoliko miliona maraka«, bio član tima »Vlade SRJ za izradu tužbe i protivtužbe protiv muslimanske vlade u Sarajevu« i predsednik Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava Vlade SCG. Krajem 2005. u prostorijama Ministarstva odbrane SCG primio je Mladićevog sina i suprugu.
Pozivamo članice vladajuće koalicije da zbog opstanka na vlasti ne prihvate kandidaturu čoveka čiji bi izbor za ministra otežao već ionako trnovit put Srbije u Evropu, čoveka koji je balast pomirenju u regionu i personifikuje zločinačku prošlost za koju smo mislili da je barem dovedena u pitanje oktobra 2000.
Beograd, 13. februar 2011.
Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za razvoj civilnog društva, Zrenjanin, NVO »Otvoreni licej«, Sombor, Građanska akcija Pančevo, Građanski fond Panonija

	Olivija