Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Januara meseca – 11. 01. 2011. – dao je ministar za Kosovo O. Ivanović jednu izjavu koja je izazvala nedoumice – »Vlada ima svoju platformu i ona je tajni dokument«. Nemamo ambicije jednog Dž. Asanža da zavlačimo ruku u sefove gde se čuvaju državne tajne ali su nagađanja i u zemlji i u Briselu učinila svoje – navodno se misli na neku podelu Kosova pred razgovore Beograda i Prištine koje forsiraju iz Evrope. Brzo se pokazalo da neke tajne tu nema, jer za to znaju i u Bujanovcu i u dolini Preševa – o Albancima na Kosovu da i ne govorimo – i oni su zatražili da se uključe u te razgovore. Jedan vladin diplomata – koga već vide na čelu »tima« za pregovore, povodom trgovine organima na Kosovu izjavio je da je to »najbolji mogući momenat« za Srbiju u eventualnim pregovorima. Niko ne zna zbog čega istrage još nema i kada će je biti, ali svi operišu nekom tajnom kosovskom. O Kosovu se sve manje govori, utihnuo je čak i legendarni ministar V. Jeremić, a na mitingu SNP T. Nikolića – 5. 02. 2011. – ni reči jedne o Kosovu nije. Kosova je sve manje i u medijima i u govorima zvaničnika kao da odlazi u neku senku. Nije uistinu nikom lako – kada budući pregovarači budu izvadili svoje spiskove ubijenih i nestalih nikome u tom momentu neće biti lako. Neće to biti baš najpogodniji trenutak, ali tajna je tajna jer se njome vlada i u Crkvi i u državi. Na pomenutom naprednjačkom mitingu bilo je predstavnika čitavog niza desničarskih prvaka koji su – opet je to tajna – navodno spremni da se pojave kao neke političke stranke na budućim izborima. I tu je opet tajna jer do sada smo znali da su sledbenici desničarskih organizacija rezerva ili SPC ili političkih partija kakve su DSS ili SRS koja se oglašava uglavnom na ulici tokom nereda. Sada se vode, vidimo, neki tajni razgovori s tim legendarnim »čuvarima« Kosova. Mi smo, javljaju iz Pokreta 1389, dokazana »antievropska snaga« i bez nas se ne može. Opet tajna, jer su odnosi za sada bukvalno tajanstveni i niko ne zna kome će se »Dveri srpske« ili »Naši« prikloniti na izborima, odnosno niko ne zna koja će se politička partija prikloniti njima javno u predizbornoj kampanji. Ako je verovati novinama, čak i liberalnije partije – recimo LDP – vode neke tajne i javne razgovore sa svima – pa i sa desničarskim grupama. Bilo kako bilo, i tajna je sredstvo vladanja – čak i kada je bukvalno nema.

U SPC se odavno koplja lome oko ekumenizma koji nije, kako su mudraci iz Crkve govorili, neka »samo crkvena diplomatija« već i prvorazredno političko pitanje danas u Srbiji. Na njemu se slomio bivši legendarni »čuvar Kosova« vladika Artemije koji je sada običan monah na čelu nekakve »sekte«, kako kažu iz Sinoda i Sabora SPC. Grmi o tome umirovljeni vladika A. Jevtić (Pravoslavlje, 1. 02. 2011) i kaže da je to nekakva »parasinagoga« na čelu s Artemijem a to je greh »koji ni krv mučenika ne može oprati«. Atanasijev doskorašnji sabrat u redu »justinovaca« sada, kažu, »bezočno laže jer je despotski pljačkaš« bio na Kosovu. I to je neka tajna jer nije jasno ko je sve bio na Kosovu i ko je sve vodio određenu politiku. Taman nešto odgonetnemo, oni nam ponude veliku tajnu i to sve oko Kosova. S tom se tajnom dobrano muči i poznati publicista Brana Crnčević u svom eseju naslovljenom »Jadi srpskog ekumenizma«. Patrijarh srpski Irinej danima ponavlja da je »ekumenizam suština Crkve« a sada opet neka tajna – B. Crnčević govori o jadu srpskog ekumenizma. A kune se u SPC kao jedinu snagu. Poznati publicista je u jednom jasan – »Što se mene tiče, priklanjam se preosvećenom Artemiju, možda je država prinuđena da se klanja đavolu ali Crkva bi to morala da odbije«. Po njemu, predsednik B. Tadić je bio »malčice umešan u tu igru« oko smenjivanja Artemija – dokaze naravno ne nudi. Njemu se ne sviđa što srpske manastire na Kosovu čuvaju od Albanaca vojnici iz zapadnih zemalja, i navodi čitav pregršt pesama B. Petrovića – »u izboru Ljube Simovića« – u kojima pesnik kaže – »Otkad ludo pravoslavlje brane papini katolici«. Da tu igre neke ima tačno je i tu igru igra i B. Crnčević nekad tajno i tajanstveno a nekada i javno. »Biblijski likovi« kakvi su M. Bećković i B. Crnčević zaista se u toj igri čudno ponašaju. Čas nam tajnu otkriju čas je opet sakriju ali jasno je da je igraju. Ko je u toj igri na kojoj strani i kada nije uvek jasno ili, kako bi se to crkvenim jezikom reklo, »Sije tajna jest«.

Efendiji Zukorliću ne može se prebaciti da operiše nekom tajnom – on javno govori i čini, i gradi svoju autonomiju ili mikrodžamahiriju u Novom Pazaru. Pronašao je do sada čitavih »deset genocida nad Bošnjacima« u novijoj istoriji Srbije. On optužuje Beograd zbog sindroma nekih »duplih struktura« – misli na podelu IZ u Srbiji na dve ali ne kaže ko je to uradio – inače je tačno da se u Beogradu to radi – no ne priznaje da se i on dobro snalazi u toj podeli i da igra dobro svoju igru. I njemu to odgovara. On je već i verski i politički vođa bošnjačkog naroda u Sandžaku i stiče sredstva, ne mareći što je regija multikonfesionalna i što tamo žive i Srbi pravoslavci. Srpskoj deci je garantovao da kada Sandžak bude autonomija ili autonomna džamahirija deca ne moraju da učestvuju »ni u jednoj formi obeležavanja Bajrama«. On uporno ćuti o tome da bošnjačka deca redovno pohađaju veronauku po islamskom obredu i po Uredbi Vlade Srbije – prisiljavanja nema niti ima pokrštavanja dece islamske veroispovesti niti pak prevođenja pravoslavnih u islam. Pobrkao je efendija islam i islamizam i igra svoju igru – baš onako sitno kaluđerski kako je igraju i pravoslavni ajatolasi i u Srbiji i u Crnoj Gori. Iz dana u dan efendija odeva devojke u »hadžab«, pokriva ih maramom i kada one to neće baš sve. Iz beogradskih vladinih ministarskih kancelarija to vide, ali se niko ne pretrže u reagovanju – nije im lako jer i oni to rade sa svojima. To što radnici u Sandžaku seku sebi prste u znak protesta protiv bede malo koga zanima. Niko u državnim strukturama da se seti da kaže nekoliko elementarnih stvari koje slede iz evropskog iskustva – samo slobodna i demokratska država može da obezbedi versku slobodu svima i da to crkve i verske zajednice niti mogu niti hoće.
Ovako je bolje – da bude tajne jer se tako lakše manipuliše i sigurno lakše i vlada.