Na graničnom prelazu između BiH i Srbije 12. septembra policija je uhapsila Bogoljuba Arsenijevića Makija, slikara i ikonopisca, jednog od simbola otpora režimu Slobodana Miloševića. Događaji su potom tekli filmskom brzinom. Reakcije javnosti, njegov štrajk glađu u zatvoru i najzad odluka predsednika Srbije Borisa Tadića o pomilovanju. Maki sada ima papir da je slobodan čovek. Jedan drugi papir, iz 1999. godine, bio je do hapšenja na snazi, a po njemu Maki treba da bude u zatvoru tri godine, jer je tokom mitinga u Valjevu, kada su gnevni građani prodrli u opštinu, »ometao službena lica u vršenju službene dužnosti«. Tada su povređeni neki policajci i oni do ovog septembra nisu hteli da odustanu od optužnice, tako da je ona ostala na snazi. Bar je takvo bilo objašnjenje portparola tužilaštva Tome Zorića. Pravda je, dakle, morala da bude zadovoljena.
Posle događaja u Valjevu Arsenijević je pobegao, ali je uhapšen u Beogradu. U »policijskoj akciji« slomljena mu je vilica, smešten je u bolnicu iz koje je spektakularno pobegao. Beg je izazvao pravo oduševljenje i u Centru za kulturnu dekontaminaciju održan je veliki skup podrške Makiju. Tada je Vida Ognjenović, kasnije naša ambasadorka, svoj govor završila rečima »Beži Maki, beži«, a upravo je pod tim naslovom objavljen opširan prikaz u Republici.
Posle 5. oktobra, u kojem je učestvovao, o Makiju se malo čulo. Samo su prijatelji znali da oslikava crkve u Crnoj Gori i Bosni. Sve do septembra ove godine, kada su ga policajci odjednom prepoznali, mada nije prvi put na tom prelazu ulazio u Srbiju.
Kada je skandal izbio u javnost, šef države je doneo pomilovanje, Arsenijević je pušten na slobodu. A to je moglo i ranije da se uradi da postoji volja da se stvarno uklone tragovi antidemokratskog poretka u kojima se – više od deset godina – »krčkala« jedna od žrtava montiranog sudskog procesa.
Ponovo objavljujemo tekst o tom procesu.