Kada je žreb na majskom Saboru pokazao na vladiku Irineja kao budućeg srpskog patrijarha verovatno ni on sam nije slutio kakva će mu iskušenja prirediti sabraća arhijereji. Sukob sa kosovskim episkopom Artemijem iz dana u dan beleži dramatične obrte. Sada kada je stanje raskola već zvanično konstatovano valjda je svima jasno da do sukoba nije došlo zbog »finansijskih malverzacija« u ERP već zbog Kosova i svega u vezi s Kosovom i stoga je ovaj sukob ne »artemijevski raskol« već kosovski. Vladika Artemije ne odustaje, javno se oglašava, i patrijarh Irinej je – to je poslednja vest – doneo odluku da ga liši prava »sveštenosluženja«. Priprema se i optužnica koju će sam patrijarh morati da zastupa pred Visokim duhovnim sudom SPC. O svemu će naravno svoj sud dati novembarski Sabor SPC, ali kako vladika Artemije ne odustaje nije i sam patrijarh Irinej posustao u svojoj borbi za očuvanje jedinstva SPC – on iz dana u dan poziva katolike da »zajedno slavimo Uskrs« i Albancima nudi ruku pomirenja. Besede u Beču ovih dana su ruka pomirenja i samom papi rimskom s kojim će se srpski patrijarh sresti ako ne pre ono 2013. godine u Nišu. Za sada se na glavu patrijarha sručuju optužbe da je za jedinstvo s katolicima i da sledi kurs državne politike u odnosu na Evropu. Artemijevci mu odgovaraju da se o. Justin Popović prevrće u grobu – a J. Popović je tvrdio da u »istoriji roda ljudskoga postoje tri pada – Adamov, Judin i papin«. Uporan je patrijarh Irinej i u vezi s Kosovom jer moraju »i Albanci biti zadovoljni a i Srbi neoštećeni«. To mu ne praštaju. Na patrijarha strele odapinju i bacaju kamenice i mnogi iz laičke sfere, posebno iz opozicionih partija. Zahteva se da se B. Tadić, ministar Dačić i premijer M. Cvetković »ekskomuniciraju iz Crkve«. Zajednica srpskih opština sa Kosova zahteva da se SPC »odredi u vezi sa Tadićevom antisrpskom politikom«. Ni manje ni više. Patrijarh Irinej naglašava da neće nikakav raskol, »pa ni onaj iz daleke 1054. kada su se katolici i pravoslavni razdvojili«. Borba je uistinu ljuta i na novembarskom Saboru će biti problema, ali nema naznaka da će patrijarh odustati iako su pritisci – sa svih strana – primetni. Pobunjene monahe hrabre dične čelenke iz opozicionih partija i iz sfere nacionalne intelektualne elite; borba iz dana u dan dobija na žestini. Valjda je svima jasno da ovo nije tek crkveno pitanje – dobro bi bilo da je samo to.