Ratne zurle efendije Zukorlića

S uzvijorenim barjacima sa džamija i na ulicama novopazarski muftija Zukorlić uzvikuje da će goreti i Sandžak i Srbija, a njegove pristalice nakon većih skupova prkosno uzvikuju – »Ovo je Turska«. U podeljenoj IZ Srbije sukobi traju odavno, uz pucnjavu i pretnje i uglavnom u sukobu su muslimani iz tako podeljene zajednice. Ko je kriv za tu podelu znamo – ali nije mala ni krivica prvaka u samoj IZ. Za to postoji jedno objašnjenje u ljupkoj orijentalnoj priči koja kaže da je i najšareniji i najveći ćilim u džamiji tesan za dvojicu muftija. Govori muftija Zukorlić kako su ugrožena verska i druga prava muslimana u Sandžaku, a iz beogradske IZ poručuju: »Muftija Zukorlić ugrožava verska i druga prava muslimana«.
Da u Sandžaku ima problema – siromaštvo i nezaposlenost – svi znaju, kao što znaju da se država tamo ne snalazi najbolje. Ni iz Beograda ni u Novom Pazaru nisu se mnogo pretrgli u rešavanju problema regije, ali ovo što se zbiva na ulicama je nešto drugo.
Govori muftija Zukorlić o ugroženim muslimanima, pominje da će pozvati »strane posmatrače« i ističe zahteve za autonomiju Sandžaka, ali jek zurli i doboša ima neke druge razloge jer se u neredima vodi politička igra čije posledice uglavnom znamo – na Balkanu nije prvi put i nije IZ jedina verska struktura koja takve »igre« želi. Nagledali smo se toga i ima tome više od dvadeset godina i posledice su bukvalno grozne.
Setio se efendija Zukorlić i one »partizanske« autonomije i ZAVNOS-a iz novembra 1943. na čijem čelu je stajao Srbin Sreten Vukosavljević. Sandžak nikada nije postao federalna jedinica u Jugoslaviji i nešto efendiji nije jasno u vezi s autonomijom jer je to bila autonomija i za druge, a ne samo nekakva mini verska državica kakvu uostalom neće više od polovine muslimana ni u Beogradu ni u Novom Pazaru. Nema nijednog primera »pokrštavanja muslimana« koje efendija pominje, niti ima dokaza da je SPC umešana u to, a efendija je upravo optužuje jer hoće da se nametne i kao verski i kao politički vođa – kao da i toga nismo imali na pretek.
Setio se efendija Zukorlić čak i modela Južnog Tirola – neki već pominju model Južnog Tirola i za Srbe na Kosovu – pri čemu se jasno vidi da on i s tim dobrano manipuliše.

složili – pa i IZ – da je SPC na neki način najravnopravnija i sada kada SPC dobija veći deo kolača od vraćene imovine evo pobune.
U ovim versko-političkim manevrima postoji još jedan neobičan momenat – opet tipično političke prirode.
Neki opozicioni političari iz Beograda – posebno iz LDP – skloni su da se stave na Zukorlićevu stranu. Njima je uvek bilo jasno da je nacionalistički klin opasna rabota, a sada kao da hoće da jedan nacionalistički klin izbiju drugim nacionalističkim klinom. Oba ta klina su prepoznatljivo vrbova i kad-tad će udariti u čelo one koji se njima služe – problemi u Sandžaku nisu samo muslimanski već se tiču i drugih. Uostalom, verske vođe do danas nisu ponudile neko dobro političko rešenje. Tako je u svim konfesijama. Mi ne samo što se ne učimo na sopstvenim greškama, već se ne dozivamo pameti ni posle grešaka drugih.
Ipak, poslednje vesti ulivaju nadu – efendija Zukorlić je snizio ton i već pominje dijalog.