Danas se ovom rečju uglavnom naziva alatka sa zubom u obliku kukice kojom se nasilno otvaraju vrata.
U staroturskom jeziku javlja se u više grafija – kulabuz – kulaguz – kulavuz/k’lavuz – i znači onaj koji pokazuje put, putovođa, vodič.Koristila se i kao lično ime, Kulavuz odnosno Kulaguz.
Turski istoričar Mehmed Nešri kazuje da je turskoj vojsci, kada je 1389. išla na Kosovo, kalauzio (oblasni gospodar i od Maričke bitke turski vazal) Konstantin (Dragaš). A i Dušan Popović, pišući o istoriji današnje Vojvodine u vreme turske vladavine, ističe da su Srbi (kao i Mađari) u turskoj vojsci služili kao kalauzi (vodiči). Za uzvrat, dobijali su timare (lena), o čemu sasvim pouzdano svedoče i zvanični osmanski popisi (poznatiji pod imenom defteri). Čak se srazmerno veliki broj timara susreće u rukama hrišćana tobdžija, azapa i kalauza. »Pored harambaše i barjaktara« – kaže, opet, već pomenuti autor – »nalazio se u četi i kalauz provodič«. U jednom starijem hrvatskom izvoru čitamo: »Kalauzi,turski su bili negda Vlasi, uhode, a po tom prevodiči i prednji četnici, kad turska vojska drči, da plieni naše strane, pak da se hvataju sužnji, a napose nejaka djeca«. Reč nalazimo i u Njegoševom Ogledalu srbskom »Čekajte me na vodu Vlahinju, / e ću ostat u taboru turskom / da ja budem vojsci kalauze, / da dovedem preko Sinjca Turke«. Pa preciznije: »... te Turcima rasputice kaže«. U prvom planu poznate slike Paje Jovanovića »Seoba Srba«vidi se narodni kalauz.
Kalauzom se nazivala i životinja – obično konj ili ovan – koji predvodi karavan ili stado, predvodnik (»Kalauz... konj, zvonar koji ide prvi pred karavanom i pokazuje put«). Otuda je i ovca koja predvodi stado, ovca predvodnica – kalauska. A tako se nazivala i žena kalauz. Postojao je čak i dem. oblik – kalaušče (»Uteče mu momče kalaušče«).
Navedimo i ostala značenja ove pozajmljenice: koji vodi brod, pilot, pedot (»Dragut Raišuš vrli kalauz morski«); trgovački posrednik, mešetar, prekupac, glasnik, glasonoša, uhoda, potkazivač, špijun; posrednik pri sklapanju braka, navodadžija, provodadžija (pokr.);u kosovsko-metohijskom dijalektu (koji je zabeležio Gliša Elezović): i fig. kočoperan, napredan, prvi čovek, mladić (»Aškolsun da mu je, kalauz mu dete iskoči«); pa vrsta morske ribe, crnoguzac i, najzad, pokr. deo neke naprave, alata u obliku kuke. Pokr. se umesto kalauz kaže i kalauzin, a tako se naziva i prvo obojeno uskršnje jaje. Tu je, dalje, kalauzara – vrsta veće burgije,pa kalauzina (»Činovnici naplaćuju od izvoznika kalauzinu za tovarne vagone«), kalauština – novčana nagrada, plata koja se daje kalauzu za obavljanje kalauskog, posredničkog posla. A ovom drugom rečju naziva se i posredovanje, posredništvo u trgovini (kalauzluk).
Uz već pomenuto značenje gl. kalauziti, imamo i sledeća: pripremati put, prolaz nečemu, prethoditi (»Burgijica... kalauzi velikim svrdlovima«); vršiti posredničke poslove u trgovini, biti trgovački posrednik, posredovati, preprodavati; posmatranjem prikupljati podatke, obaveštenja (o nekome, nečemu), izviđati, uhoditi (»Otme li se gdje cura... Jure kalauzi i traže otimače«); raditi za nekoga, biti u nečijoj službi, vršiti usluge nekome, služiti, pomagati nekome (»Najviše je onih koji se kriju iza... naziva radikal i koji su pod tom firmom kalauzili svakoj vladi«) i, najzad, pokr. menjati čas ovako, čas onako.
Reč je ostavila svoje tragove i u toponomastici (Kalauzlija, Kalauzovići), a koristi se, takođe, i kao prezime: Kalauzi, Kalauzović.