U razgovoru za Republiku predvodnice oba sindikata tvrde da su radnici bili svesni da »Prosveta« ne može opstati sa brojem zaposlenih koji je bio pre privatizacije, pa su nakon prodaje počeli da se prijavljuju za odlazak iz preduzeća.
»Pantović je u avgustu prošle godine razgovarao sa svakim zaposlenim posebno na temu njihovih očekivanja od novog poslodavca. Već u novembru on nudi maksimalne otpremnine u iznosu od 130 hiljada dinara, bez obzira na godine staža i to na ruke. Bilo mu je lako da ljudima isplati na crno neki novac i proglasi ih tehnološkim viškom. Međutim, problem je i dalje bila isplata zaostalih plata i doprinosa. Nažalost, devetoro ljudi je uzelo taj novac. Otišli su na biro rada, iako im Pantović nije isplatio zaostale zarade«, tvrde predstavnice sindikata.
Zbog ovih problema, 14. januara ove godine oba sindikata donose odluku o stupanju u generalni štrajk, koji je počeo 21. januara. Pantović je odluku o štrajku dočekao

pretnjama, a potom se obratio Inspekciji rada s optužbama da štrajk nije organizovan u skladu sa zakonom. Međutim, inspekcija je zaključila da je štrajk legalan. »Izborili smo se za vanrednu kontrolu ugovora. Agencija je konstatovala da nije ispunio obaveze i dala mu rok od 30 dana. Ni u tom roku nije ispunio ugovorne obaveze, ali oni ga nagrađuju i produžuju mu rok na 60 dana. Krajem maja ističe i taj rok, pa ćemo videti. Inače, koliko mi je poznato, ukoliko u privatizaciji preduzeća kupcu opadne prihod iznad 40 odsto, raskida se ,

ugovor. Pantoviću je promet pao preko 60 odsto ali ni to Agenciji nije bilo dovoljno da raskine ugovor«, ogorčena je Ljubica Stjepanović Muhić.
Notorna netransparentnost rada Agencije za privatizaciju i ovde se pojavila kao ozbiljan problem radnika koji traže da se poštuje ugovor. Naime, već godinama javnost nema informacije o tako važnim detaljima u radu Agencije kao što su kriterijumi na osnovu kojih se procenjuje kontinuitet poslovanja preduzeća, što službenicima Agencije omogućava da ove kriterijume menjaju od slučaja do slučaja.
»U nacrtu ugovora koji su sindikati imali priliku da vide pre prodaje pisalo je da kupac može otuđiti 5 odsto imovine, ali je u konačnom tekstu ugovora to kasnije promenjeno na 30 odsto, što smo mi saznali tek nakon prodaje. Nacrt ugovora je potpuno izmenjen u odnosu na potpisan ugovor. Na naše pitanje da li je Pantović položio garanciju kada je kupovao preduzeće odgovorili su da ne znaju, iako u ugovoru stoji da kada kupac ne poštuje obaveze aktiviraju garanciju. Međutim, ljudi iz Agencije za privatizaciju ne čine ništa, a sami su utvrdili da kupac krši ugovor«, objašnjava Ljubica Stjepanović Muhić.
Najmučniji trenutak u višemesečnom štrajku desio se prilikom iznenadne posete ministra ekonomije Mlađana Dinkića.
»Ministar Dinkić je, kao i sve državne institucije, bio obavešten o tome šta se desilo sa ‘Prosvetom’. Prolazio je ispred naše knjižare kada je išao u Fond za razvoj i mi smo ga zamolili da nas obiđe u povratku. On je to i učinio. Hteli smo da mu iznesemo činjenice, ali nije hteo dugo da sluša, već je odmahnuo rukom i rekao da se zaustavimo. Potom je rekao da smo mi dobili devet neto zaostalih zarada i da je on dogovorio sa predsednikom Tadićem da rušenja ugovora o privatizaciji ‘Prosvete’ neće biti. Na tome se nije zaustavio, već je rekao da će svako od nas pojedinačno odgovarati zbog štrajka i da nam savetuje da što pre počnemo da radimo. Još je dodao da u našem štrajku ima mnogo politike, a potom ljutito napustio knjižaru«, kaže Mirjana Nardin.

U najatraktivnijem »Prosvetinom« objektu, knjižari »Geca Kon« u Knez-Mihailovoj ulici, isključena je struja od aprila meseca, skinuta su brojila, isključeni telefoni. Pantović ne plaća redovno zakup, zbog čega zaposleni sumnjaju da on uopšte ima novca da isplati sve obaveze koje je preuzeo ugovorom. Međutim, kupac »Prosvete« je još od devedesetih godina poznat javnosti, naročito beogradskoj, kao vešt špekulant u uslovima »sivog« poslovanja. Nakon početnog uspona sa Bilet servisom, otvorio je knjižare IPS, gde se nametnuo kao dobar (pre)prodavac knjiga, nikako izdavač. Bez obzira na to Agencija mu je dozvolila da privatizuje IP »Rad« i »Prosveta«, kao neko ko se bavi istom delatnošću. Između ostalog, za svoje preduzetničke uspehe Pantović može da zahvali radu na crno, zbog čega je njegova firma IPS »Media« među prvima po obrtu radne snage u Beogradu, a isplata otpremnina u kešu je jasan znak da kupac »Prosvete« ne namerava da se odrekne svojih poslovnih navika iz devedesetih. Iako je sve ovo sigurno bilo poznato i ministru Dinkiću i Agenciji za privatizaciju, oni ne samo što su omogućili Pantoviću da kupi jednu od najvažnijih izdavačkih kuća u Srbiji, već mu je Fond za razvoj, kojim Dinkić rukovodi, u 2009. godini odobrio tri kredita u ukupnom iznosu od fantastičnih 167 miliona dinara. Podsećamo da se isto desilo i u slučaju »Zastave elektro«, o kojem je Republika detaljno izveštavala prošlog leta. Fond za razvoj je i tamo nemilice sipao novac vlasnicima preduzeća za koje se ubrzo potom ispostavilo da su kršili ugovor o privatizaciji, a čitava priča se završila tako što je »Zastava elektro« nedavno preprodata južnokorejskoj korporaciji »Yura«, ponovo u Dinkićevoj režiji. Država će ovoj korporaciji plaćati 4.500 evra po otvorenom radnom mestu, iako njen predstavnik Lukas Nam ne krije da neće dozvoliti sindikalno organizovanje u fabrici.
Sintagma »otvaranje novih radnih mesta« dobija ne tako optimistična značenja kada iza nje stoje ljudi poput Dejana Pantovića, Mlađana Dinkića ili Lukasa Nama. Umesto zaključka, možda je najbolje da citiramo nedavnu izjavu ministra ekonomije u Vladi Republike Srbije povodom odluke većine radnika »Zastave elektro« da uzmu otpremnine, umesto da pređu na rad u »Yuru«: »Predlagali smo da se zakonski spreči mogućnost zapošljavanja posle uzimanja otpremnine, a onda su nam pravnici rekli da je to protiv Ustava i da ne možete ljudima osporavati pravo na rad. Ja se, zaista, često sa pravnicima ne razumem«.

	Siniša Jelovac