Vlada Srbije uporno tvrdi da će prodati svoj udeo vlasništva u »Telekomu«

Zaposleni u »Telekomu« i dalje protiv prodaje

Prodaja »Telekoma« postala je sve izvesnija, proteste zaposlenih vlada očito ne uzima ozbiljno; osnovno pitanje je samo koliki će procenat državnih akcija biti prodat. Dosad je cirkulisao podatak da će to biti 40 odsto ali je ovih dana premijer Cvetković najavio da »prodaja 40% akcija državnog udela u ovoj kompaniji nije Sveto pismo« te da ta cifra nije konačna.

»Možda će to čak biti 51 odsto« kaže premijer »sve će naime zavisiti od privatizacionog savetnika koga upravo biramo i koji će nam reći šta je najbolje«. A najbolje za premijera i njegov kabinet jeste izgleda to da pronađu vlasnika koji bi otkupio i akcije zaposlenih i drugih građana čime bi uz 40 odsto (ili više!) akcija otkupljenih od države, postao većinski vlasnik »Telekoma«.
Vlada Srbije uverava zaposlene u »Telekomu« ali i najširu javnost da će prodaja državnih akcija imati najmanje dva pozitivna učinka: 1) u momentu kada je norveški »Telenor« dobio licencu za fiksnu telefoniju potrebno je hitno promeniti vlasničku strukturu u »Telekomu« jer država kao većinski vlasnik navodno nije sposobna da se nosi sa konkurencijom norveškog giganta, pa bi »Telekom« u tom slučaju za godinu-dve dana postao ne samo drugorazredni igrač već bi mogao i potpuno propasti. Privatni vlasnik, međutim, ma ko pobedio na budućem tenderu (u novinarskim kuloarima se sve ozbiljnije tvrdi da je već sve »uređeno« i da će navodno vlasnik postati »Dojče telekom«) po uverenju Vlade Srbije biće dostojan konkurent »Telenoru« i svojim ulaganjima će unaprediti kompaniju; i 2) novac dobijen od prodaje biće »upotrebljen za infrastrukturne projekte, pre svega puteve širom Srbije i nalaziće se na jednom, namenskom računu pa će ceo proces njegovog trošenja biti transparentan«, tvrdi premijer. Predsednik države Tadić je, pak, nedavno izjavio kako će deo sredstava sigurno biti upotrebljen za regulaciju vodotokova i pomoć nastradalima od poplava sa kojima se ovog meseca suočavaju građani na jugu Srbije. Ovakva konfuzija stavova dvojice najvažnijih političkih lidera u zemlji svakako unosi nove sumnje da vlada uopšte ima predstavu o budućem trošenju sredstava od prodaje »Telekoma«.

Zaposleni u »Telekomu« i oba sindikata koja ih predstavljaju nisu, međutim, ni za jotu odstupili od svojih zahteva da država odustane od prodaje svog udela u vlasništvu, jer bi se prodajom ozbiljno ugrozila budućnost kompanije i zaposlenih u njoj, ali i dragocenih resursa u oblasti telefonije koji imaju strateški značaj za svaku državu.
Oni naime ne veruju – i to su isticali u više navrata – da bi većinski vlasnik zaista ulagao »ogromna sredstva« u razvoj novih tehnologija, kako tvrdi Vlada Srbije. Predsednici oba sindikata, i samostalnog i nezavisnog, smatraju da je najbolje rešenje da država odustane od prodaje svojih akcija.
Članovi Upravnog odbora Telekoma se, međutim, ne oglašavaju. Slavoljub Kandić, predsednik nezavisnog sindikata, za Republiku kaže da oni čekaju izbor privatizacionog savetnika koji će reći poslednju reč. On može potpuno da zaustavi prodaju državnih akcija ili da odredi viši ili niži procenat od onoga koji predlaže vlada. Tek posle izbora privatizacionog savetnika i objavljivanja njegovog predloga Upravni odbor će zauzeti stav, direktor »Telekoma« takođe, ističe Kandić.
Ko će biti privatizacioni savetnik i kada će biti izabran ostaje da se vidi. Vlada je privremeno odložila odluku o njegovom izboru zbog formalne neispravnosti ponude američkog konzorcijuma »City Group Global Markets«. Ta neispravnost se odnosi na jedan nedostajući potpis na ponudi, a ne na sukob interesa. Naime, opšte je poznato da »City Group« već obavlja poslove za »Dojče telekom« koji se javlja kao potencijalni kupac, pa je to klasičan sukob interesa. U narednim sedmicama očekuju nas burni događaji kada je reč o prodaji državnog udela vlasništva u »Telekomu«.

	Zlatoje Martinov