U ugovoru o prodaji dela vlasništva »Telekoma Srbija« Italijanima (29%) i Grcima (20%) detaljno je pisalo kako se upravlja. Bilo je devet članova Upravnog odbora, dva Italijana, dva Grka, dva predstavnika koja je birala Vlada Srbije i tri predstavnika »Telekoma Srbija«. Vlada je imenovala dva člana tako što je na njen predlog to činila Skupština preduzeća PTT, u stvari, to su bili vladini predlozi a ona ih je davala posle konsultacija među partijama na vlasti. Ti predstavnici vlade bili smo ja i Dragor Hiber, profesor Pravnog fakulteta, koji je bio i predsednik Upravnog odbora.
Nismo se sastajali preterano često, zbog stranaca koji su trebali da doputuju, ali kada bi se okupili sednice su trajale do duboko u noć. Najviše se raspravljalo o svakodnevnim pitanjima kao što su žalbe zaposlenih na kazne i slično, ali bilo je i složenijih tema pošto izvršni organi preduzeća nisu mogli da ostvaruju veće investicije bez saglasnosti Upravnog odbora. Kada su bila važnija pitanja, prethodno smo se sastajali samo mi, iz našeg dela Upravnog odbora, bez stranaca, da zauzmemo stavove. Hiber je posle to zastupao sa pravnog stanovišta a sa stručnog aspekta – ja i članovi iz »Telekoma«. Dobro smo sarađivali, naročito pošto su ovi iz »Telekoma« svi bili moji studenti, i bili smo u stanju da odbranimo naše stavove.
Ne znam kako se danas radi pošto je u međuvremenu Vlada Srbije otkupila italijanskih 29 odsto vlasništva i verovatno su izmenjena pravila za Upravni odbor.

Čija je bila »poslednja«, ko je stvarno upravljao – teško je reći. Mislim da su izvršni organi, direktori preduzeća bili najuticajniji u konačnom ishodu i pored ograničenja za njih koja su bila upisana u ugovoru o prodaji dela vlasništva. U svakom slučaju, Upravni odbor je ozbiljno razmatrao sve predloge izvršnih organa i odlučivao bez ikakvih pritisaka, dosta nam je olakšavalo to što je pomenuti ugovor svašta regulisao, to je bila jedna

ogromna knjiga gde je svašta bilo propisano kao, na primer, da svako povećanje cena odobrava Vlada Srbije. Stranci su bili uvek zainteresovani za povećanje cena ali su ipak poštovali odredbe ugovora... Gledali su, naravno, da nešto urade za svoje firme i, sećam se, kada je jednom nabavljana neka oprema Grci su predlagali da se to uradi preko njih – zato, govorili su, što će biti jeftinije jer oni kupuju na veliko i za svoje potrebe. Problem je bio što su tražili da onda oni preuzmu i održavanje te opreme, mada smo mi imali svoju službu za održavanje. Grčko održavanje, zna se, bilo bi preskupo pa smo uspeli
		Miroslav Joksimović

da ih odbijemo. I sada bi bilo tako ako stranci kupe »Telekom«, sigurno bi ukinuli naše održavanje a dnevnica njihovog inženjera koštala bi kao mesečna plata našeg.
Utisak je da se tada upravljalo uglavnom profesionalno i da rukovodioci znaju svoj posao. Jedino kada se postavljalo pitanje prevelikog broja zaposlenih, predstavnici iz »Telekoma« u Upravnom odboru zastupali su interese radnika i bili protiv nekih masovnih otpuštanja, doduše na razuman način i sa pažljivom argumentacijom. Već tada je bilo jasno da ko izgubi posao u »Telekomu« neće moći da nađe novo zaposlenje u struci. Stranci nisu bili dužni da se obaziru na to ali nisu uspevali da nametnu svoj stav.
Priča se da je »Telekom« izložen raznim čerupanjima, donacijama, davanjem novca za raznorazne nejasne svrhe. To se nije moglo videti iz Upravnog odbora. U završne račune nisam sumnjao. Ali znam da smo raspravljali o čerupanju »Mobtela« pa je, na primer, isti vlasnik i »Mobtela« i firme za iznajmljivanje vozila plaćao godišnji zakup za stotine vozila više nego da ih je sva kupio.

Tada uopšte nije pokretano pitanje dalje prodaje vlasništva u »Telekomu«. Da li je danas trebalo da se Upravni odbor izjašnjava o prodaji? Kada se donose sudbonosne odluke za neku firmu, kao što je prodaja vlasništva nad »Telekomom«, onda bi o tome trebalo da odlučuje akcionarska skupština koja je vlasnik, znači ono telo koje i formalno i suštinski može, pozivajući se na vlasništvo, o tome da odlučuje. Dakle, sa pravnog stanovišta, ne Upravni odbor nego Skupština akcionara treba da odluči o tom pitanju. Opet, Upravni odbor priprema održavanje skupštine pa i sve predloge odluka, dakle morao bi da se nekako izjasni...
U svakom slučaju, »Telekom Srbija« ne treba prodavati. Da li se tim preduzećem upravlja dobro, ne mogu eksplicitno da se izjasnim, ali ako nije bilo dobro, treba se naučiti upravljanju pa da bude dobro a ne prodavati. Na primer, Petar Veliki je ratovao sa Šveđanima i izgubio prvi rat, pa drugi, pa treći... Petrovi protivnici tih ratovanja pitali su ga, pa dokle ćemo ovako da ratujemo i gubimo, a on im je odgovorio, »dok ne naučite da ratujete«.

Mogu se naći kadrovi i smisliti sistem u kojem će se ostvarivati razumno upravljanje državnim preduzećem, pogotovo kada je »Telekom« u pitanju. Mislio sam da i NIS nije trebalo prodavati ali to nije moja struka a i ostali protivnici nisu bili protiv prodaje nego samo da se ne proda Rusima pa nisam hteo u to da se mešam. »Telekom«, međutim, nije firma sa zastarelom tehnologijom, nego modernizovana i uspešna. Vlast nudi neka složena objašnjenja za prodaju a treba koristiti samo jasne kategorije: stranac dolazi ovde kao kupac samo da bi zaradio pošto u »Telekomu« može da se zaradi. Mi moramo da napravimo sistem u kojem naši ljudi dobro upravljaju, da im damo odrešene ruke i zakone koji ih teraju da dobro rade. Ako dođu stranci oni će otpuštati radnike i ostaviti državi da rešava probleme nezaposlenih. Možemo i mi to da uradimo o trošku naše države ali bar da ne izgubimo i firmu. Ako je država loš gazda moramo da je nateramo da postane dobar... Argumenti kako ne može dobro da se upravlja državnim preduzećem su bezvredni.
Nikada nisam uspeo da saznam ko je većinski vlasnik IBM-a, možda ga i nema, ali od kada postoje računari ta firma je u svetskom vrhu po profitu i tehnologiji i dalje lepo napreduju.
Pominje se da će »Dojče telekom« biti kupac »Telekoma Srbija«. Ne zameram to Nemcima, oni vode svoju politiku, ali zameram našima što ne vode našu politiku.
Gde je u priči o sudbini »Telekoma« inženjerski esnaf? Postoje čak dve inženjerske akademije. Za ključne stvari, kao što je ovo oko »Telekoma«, da istupi neka inženjerska institucija sa stručnim stavom – po svoj prilici, nemamo takvu.

	Slavoljub Kačarević