Konferencija za štampu Odbora za praćenja namere Vlade Srbije da proda »Telekom Srbija«, Medija centar u Beogradu, 20. maj 2010.

Ko bi da proda »Telekom Srbija« i zašto

Posle razgovora, sredinom aprila (objavljenog u majskom broju Republike i u Balkan magazinu u rubrici »Sve o ‘Telekomu’«), povodom neuverljivo obrazložene odluke Vlade Srbije da se pokrene prodaja državnog vlasništva u preduzeću »Telekom Srbija« a. d., inicijatori rasprave obrazovali su Odbor za praćenje namere Vlade Srbije da proda »Telekom Srbija« i najavljeno je da će se Odbor obratiti na nadležne adrese sa zahtevom da se obelodane razlozi ovog postupka Vlade i zakazano je objavljivanje rezultata tih zahteva. Cilj Odbora je praćenje rada Vlade. Tim povodom 20. maja održana je konferencija za novinare na kojoj je Odbor podneo izveštaj a članovi i gosti izneli su svoja viđenja razvoja događaja. Moderator je ponovo bila Jelica Putniković, urednica u Balkan magazinu.
Objavljujemo neautorizovani transkript razgovora na preskonferenciji pod nazivom »Ko bi da proda Telekom Srbija i zašto«, uz neznatna skraćenja i redakcijsku opremu.
S. K. – N. P.

Razgovor

Jelica Putniković
Ovo pitanje ne treba da nas čudi jer u minulih mesec dana, od kada se i javnost i mediji i stručnjaci u Srbiji bave temom prodaje »Telekoma«, bili smo u prilici da čujemo razne izjave zvaničnika ali nikako prave odgovore na pitanja koja su u otvorenom pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću postavili eminentni stručnjaci. Istakla bih da je to pismo kasnije, na internet stranama Balkan magazina, potpisalo više od dve hiljade ljudi koji smatraju da javnost mora biti na pravi način obaveštena zašto se baš sada prodaje »Telekom Srbija«.
Danas će vam govoriti članovi Odbora: Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije u prethodnoj Vladi, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta, Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka, gospodin Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Nebojša Popov, glavni urednik časopisa Republika, i Slavoljub Kačarević, glavni urednik internet časopisa Balkan magazin.
Najpre da izvestimo o onome što se dešavalo od kada je ovaj Odbor na sebe preuzeo ulogu koordinacije akcije stručne javnosti i medija spram ovakve prodaje »Telekoma Srbija«.

Zakonu, ni poverenik nema pravo da se meša u odluke vlade, ali bi mogao nešto da učini iz svoje nadležnosti ako budemo odbijeni sa našim pitanjima kod ministarstava pošto ona već spadaju u nadležnost poverenika za dostupnost informacija. I on je obećao, ukoliko u određenom zakonskom roku resorna ministarstva ne odgovore na pitanja vezana za »Telekom«,

Jelica Putniković
Od kada je Vlada Srbije istupila sa najavom prodaje 40% akcija »Telekoma« vrlo aktivni su i sindikati pošte i u »Telekomu«, koji su podsetili da je štetno po državu prodavati akcije »Telekoma« tako da država ostane u manjinskom vlasništvu, pogotovu što još nije rešeno ni pitanje raspodele akcija malim akcionarima.

Aleksandra Smiljanić
Prvo da odgovorim na pitanja ovog skupa, a to je ko bi da proda »Telekom« i zašto. Pošto,

kao što ste već čuli, nismo dobili analizu koja bi obrazložila prodaju »Telekoma«, niti imena autora takve analize, onda bih na pitanje ko bi da proda »Telekom« mogla da odgovorim samo na osnovu istupanja političara i stručnjaka u javnosti. Čovek koji se najviše založio za prodaju »Telekoma« je sigurno premijer Mirko Cvetković. On je dao dva duga intervjua u kojima insistira da se »Telekom« proda ali ne daje pri tom argumente i čak daje neke kontradiktorne izjave. Takođe možemo da primetimo veliko zalaganje članova G 17 plus da se »Telekom« proda. Još dok sam ja bila ministar, Ministarstvo za ekonomiju
		Aleksandra Smiljanić

Jelica Putniković
Napomenula bih da ste Republiku dobili, tu je detaljno preneto ono što je bilo na okruglom stolu koji smo pre mesec dana organizovali na temu prodaje »Telekoma« a, takođe, sa sajta Balkan magazina te tekstove možete da preuzmete. Kad već govorimo o javnosti, prepričala bih jedan komentar koji nam je jutros stigao. Poslali su nam pitanje zašto se neka slična konferencija ne održi za građane da bi njima bilo jasnije zašto država hoće da proda »Telekom«. To je, u stvari, poziv nama novinarima da o tome što detaljnije izveštavamo pa se nadam da će posle vaših izveštaja javnost imati više informacija na tu temu.

Mlađen Kovačević
Kada sam čuo, nedavno, da je predsednik Republike u Trgovištu rekao da će pare od »Telekoma« biti potrošene za regulaciju reka u tom području, videlo se da je faktički sve odlučeno. Sad bih voleo da vidim ko će smeti u vladi da glasa protiv prodaje »Telekoma« ako je predsednik države faktički rekao da je »Telekom« prodat. Sad je ovde i Monetarni fond a ako Monetarni fond insistira na prodaji a izgleda, po svemu sudeći, insistira jer uvek kaže – treba da restrukturirate javna preduzeća. To automatski znači treba da ih prodate, a zavisimo od Monaternog fonda i te kako, jer tek smo povukli 1.300.000.000 evra a treba još 1.600.000.000 da povučemo u narednih godinu dana, a država Srbija je postala potpuno nepotrebno narkomanski zavisna od priliva stranog kapital. Ta sredstva od Monetarnog fonda su na prvi pogled vrlo povoljna, a od aranžmana sa fondom zavisi da li ćemo dobiti pare od Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih međunarodnih finansijskih institucija. Dakle, sve to govori da se Srbija nalazi zaista u veoma teškoj situaciji i sada se postavlja pitanje ima li uopšte smisla da mi mnogo o tome govorimo ali bar da kažemo široj javnosti šta to znači.
U mnogim razvijenim zemaljama postoji državni monopol, od Švajcarske, Finske itd. Sada slušate predsednika Monetarnog fonda i naše neoliberale, naročito Centar za demokratske i liberalne studije koji se ponekad služe i falsifikatima samo da široj javnosti kažu da je krajnje vreme da se »Telekom« proda. Na primer, Boško Mijatović napiše da fiksna telefonija nema perspektive, a nakon nekoliko dana predstavnik »Dojče telekoma« kaže – Balkan je vrlo zanimljiv za fiksnu telefoniju. Znači potencijalni kupac to demantuje. U jednim novinama drugi predstavnik Centra za demokratske i liberalne studije piše da se sistematski smanjuje profit »Telekoma« i krajnje je vreme da se proda. Mogli smo skoro pročitati u novinama gde jedan kolega kaže, »pa jeste ostvario je ‘Telekom’ profit ali zato što ima monopolski položaj«. Pitam, ako dođe »Dojče telekom« pa stekne taj isti monopolski položaj, onda će verovatno njegov profit biti još veći. Onda se postavlja pitanje gde će taj profit odlaziti. Imam utisak da je postavljen imperativ: »Morate sve privatizovati«. Dakle, može u Švajcarskoj, može u Italiji biti moćna državna kompanija, može u Norveškoj biti »Telenor« ili »State Oil«, moćne državne kompanije, ali u Srbiji pod Monetarnim fondom i drugim međunarodnim institucijama i ovom našem demokratskom liberalnom centru ništa ne treba ovde da ostane u državnom vlasništvu. I drugo, ako smo norveški »Telenor« doveli na našu teritoriju, to je državno preduzeće, ako smo NIS prodali ruskom preduzeću »Gasprom«, to je opet većinsko državno vlasništvo, ako sutra ne bude »Dojče telekom« nego dođe austrijski ili drugi, znači može ovde biti državni monopol ali da bude strani državni monopol. Ipak, taj naš »Telekom« u kriznoj godini ostvario je profit. Ako ne budu krizne godine, pa valjda će profit biti znatno viši?
Često ovi naši koji su za prodaju »Telekoma« kažu – sad je pravi trenutak, Evropa počinje da oživljava, kod nas se dešava slično, sad je pravi trenutak. Međutim, vidite, ovih dana Evropska unija doživljava dramu. Toliko su se stvari u Evropskoj uniji pogoršale, toliko je pod znakom pitanja da li će evro ostati, da li će Evropska unija uopšte opstati kao institucija. U takvim uslovima, normalno je da će biti manje interesa da se kupi nešto u Srbiji. Ovih dana ste mogli čuti da direktor Republičkog zavoda za statistiku kaže »Srbija je izašla iz recesije«, predsednik Vlade kaže »Srbija je izašla iz ekonomske krize, samo se to ne vidi«. To mene podseća na vreme Miloševića, kada se pričalo o nekim brzim prugama pa je onda bio jedan vic – imamo mi te brze pruge, ali toliko brzo vozovi idu da ih ne možete videti. Nažalost, mi smo u dubokoj krizi, to što je malo industrijska proizvodnja u odnosu na prva tri meseca prošle godine porasla, to je samo zato što su ta tri prva meseca bila katastrofalno niska. Ali industrijska proizvodnja, u odnosu na prosek, mesečna, za tri meseca, niža je nego u poslednja tri meseca prošle godine. Izvoz jeste malo porastao ali opet zato što je statistička osnova bila katastrofalno niska. Broj ljudi koji su ostali bez posla za tri meseca je povećan za 48.100 lica. Kakav je to izlazak iz krize ako je sve veći broj ljudi bez posla?!
Iz ovoga zaključujem da nije pravi trenutak za prodaju bilo kog preduzeća. Zašto je prodaja »Galenike« propala – zato što je kriza i u Evropi, kriza je i kod nas i nema potencijalnih kupaca. I ovde će verovatno biti ista situacija. Pošto je »Telekom« profitabilna organizacija, on bi imao i veći profit da ga ne čerupaju: morate da date za ovo, morate da

date za ono, država ne može, i sad »Telekom« mora da odvoji pare. Da nema tog čerupanja bio bi profit još i veći. I zbog toga što je to profitabilna, jedna od retkih u Srbiji pojaviće se zainteresovani, izgleda za sada samo »Dojče telekom«. Postavlja se pitanje – zašto se tu pojavljuje samo jedan potencijalni kupac i zašto on angažuje »Sitigrup«? Ovih dana ste mogli čuti da neki predstavnici vlade kažu – pa šta mi uopšte određujemo procenat? Neka »Sitigrup« kaže koliki procenat treba prodati, kome to prodati. Pa, znate, ponašamo se kao da smo maloletni ili kao da smo izgubili poslovnu sposobnost pa će nam sad »Sitigrup« odrediti da li je to 40, ili 50 ili ne znam koliko procenata. A imamo u vidu već da »Dojče telekom« preko OTI-ja ima tu veći procenat prisutan. I

ako sada prodate još 40 ili 50 posto »Dojče telekom« postaje monopolista a mi još uvek ne znamo ni šta prodajemo. Da li se mreža prodaje, da li se prodaje ili ne prodaje, pod kojim uslovima. Ima tu mnogo stvari koje je vrlo teško razumeti. Ako je u okviru »Sitigrup« i City Bank koja je dala pare na zajam »Telekomu«, ona se može naći po drugom odnosu u konfliktu interesa. Na primer, ako je City Bank zainteresovana da dug koji »Telekom« ima prema toj banci pređe na »Dojče telekom«, ona se može s njim dogovoriti: »Mi ćemo to proceniti da vredi manje nego što to vredi, vi ćete to kupiti pošto ste jedini kupci. Mi više volimo da vi budete dužnici nego srpski ‘Telekom’«, i da nađu zajednički jezik.
Pokušao sam u međuvremenu da dođem do tog sporazuma sa MMF-om, kad je Fond došao i kad je obećao tih dve milijarde i devet stotina. Po svemu sudeći, tada je Srbija prihvatila da proda javna preduzeća i među njima i »Telekom«. Ne mogu to da dokažem jer, nažalost, ne vidi se šta je detaljno dogovoreno sa Monetarnim fondom kad je ugovoren kredit od dve milijarde devet stotina. Ako je dogovoreno da se proda, a sad je kriza u svetu i potrebe za parama Fonda su neuporedivo veće nego pre mesec ili dva, jer Fond treba da obezbedi i za Grčku i za Španiju i za Portugal, dakle Fond nema toliko sredstava kolike su potrebe da bi se ta kriza u Evropi stišala i zato on opet može imati interesa da što manje ima obaveza prema Srbiji. Nije to sa stanovišta Fonda neka ogromna cifra, ali gde god se uštedi kod Fonda, usmeriće se ka Grčkoj ili ka Španiji ili ka Portugalu.
Mnogo stvari tu ima koje su zaista velika nepoznanica i postavlja se pitanje da li jedna grupa ljudi koja odluči da proda »Telekom«, da li je to u ovim uslovima prihvatljivo? Za mene to nije prihvatljivo.

Miodrag Popović
Ja, nažalost, ne mogu mnogo da kažem sa stručne strane zato što nijedan stručni razlog nismo dobili za ovih mesec dana koliko je prošlo od prošlog sastanka. Iskreno sam se nadao da će se vlada potruditi da dâ neko smisleno obrazloženje koje će zadovoljiti javnost. Međutim, očigledno je da su izabrali drugi put, da ćute, da daju neke informacije na kašičicu, da daju samo neka objašnjenja, odgovore na pitanja koja ih niko nije pitao, a da ne daju odgovore na pitanja na koja je trebalo. Dakle, pošto nismo dobili odgovore na pitanja ne možemo da komentarišemo odgovore. Ono što ja mogu da uradim u ovom slučaju jeste da skrenem pažnju novinarima na neke kontradiktorne reakcije zvaničnika u poslednjih desetak dana. Oglasio dva puta predsednik vlade i jednom kratko predsednik Republike povodom prodaje »Telekoma« i objašnjenja su uglavnom bila – moramo da prodamo »Telekom« da ne bi bili komunistička zemlja ili nešto slično, nešto što nijednu stručnu kritiku ne može da izdrži. Uglavnom su se objašnjenja svodila na to – šta ćemo da uradimo sa parama koje ćemo dobiti od »Telekoma« a ne zašto da prodajemo »Telekom«.
Pitao sam kolege sa Građevinskog fakulteta o gradnji ovih puteva. Dakle, za većinu tih puteva koji se pominju ne da ne postoji idejni projekat, nego čak ne postoji ni studija o opravdanosti gradnje, znači nije izvršeno ni snimanje saobraćaja, ne zna se uopšte kakav put treba graditi, a kamoli kako potrošiti pare koje će stići za neki mesec. Od trenutka kada se snimi saobraćaj prođe po nekoliko godina do trenutka kada treba da počne da se gradi put. Očigledno je da pare od »Telekoma« neće ići u puteve. Možda će nešto otići na sanaciju ovih objekata koji su stradali u poplavama, ali sudeći po izjavama zvaničnika poslednjih nekoliko dana, mi kao da prodajemo evropski »Telekom« a ne srpski »Telekom«, jer toliko je puteva obećano, toliko je zahteva bilo i za prosvetu i za infrastrukturu i za ovo, za ono. Posebno bih skrenuo pažnju na objašnjenja koja je dao generalni direktor »Telekoma« Branko Radujko. On je dao jedan intervju, za Politiku, gde je izneo ekonomske pokazatelje rada »Telekoma« u prethodnoj godini. Ispostavlja se, ako je tačno ono što je rekao, da nijedan od argumenata vlade ili zastupnika prodaje »Telekoma« iz Centra za liberalno demokratske studije – nije tačan. »Telekom« je profitabilan, i profitabilan je zahvaljujući onom delu koji ima konkurenciju a ne onom delu koji nema konkurenciju. Sve ove argumente oko konkurencije monopola treba posmatrati u jednom drugom svetlu.
Ne treba da, pod firmom liberalizacije, uvodimo privatizaciju a da pod firmom privatizacije uvodimo nešto treće. Ovo što je gospodin Radujko rekao pre neki dan potpuno je kontradiktorno s izjavama zvaničnika iz naše vlade, pojedinih ministara i pojedinih državnih sekretara. »Telekom« jeste prifitabilan i u protekloj godini uložio je nekoliko procenata više nego što su uložile strane kompanije koje su pokupovale operatere u okruženju.
Dakle, gospodin Radujko je izneo da je »Telekom« profitabilan, da ima investicije veće nego što ima u okruženju, čuli smo takođe da je po mnogim parametrima korisnički servis »Telekoma« bolji, a u mobilnoj telefoniji se »Telekom« ravnopravno nosi sa dve strane firme koje imaju mrežu ovde. Znamo takođe da su perspektive telekomunikacionog biznisa u svetu dobre, i u ovoj krizi telekomunikacioni biznis je najmanje oštećen a vrlo često ima i profit. To je jedna od grana koja će najlakše izaći iz krize. Prodavati tako nešto u ovoj kriznoj situaciji, zaista takvu odluku treba posmatrati sa vrlo velikom skepsom. Prodaja celog »Telekoma« u ovoj situaciji mislim da ne dolazi u obzir.

Nebojša Popov
Latili smo se jedneizuzetno teške teme. Mi najviše pričamo o nekim konkretnim stvarima koje nam nisu dovoljno poznate, ko je odlučio, šta je odlučio, zašto je odlučio, šta će da uradi, šta se sve tu događa iza kulisa. Mi za sada samo nagađamo, jako malo o tome znamo. Ali nije reč samo o tome šta se iza kulisa događa, mada to novinari najviše vole, koje su afere, senzacije, nego je u suštini stvar jako komplikovana. Prvo, zato što konfiguracija vlasništva u čitavom razvijenom svetu, sa jačom privredom i kulturom, takođe već dugo vremena doživljava disperziju svojinskih ovlašćenja. Vrlo ćete retko naći da je vlasništvo bilo kog dobra, naročito krupnijeg, složenijeg, oličeno u jednoj osobi koja

može slobodno, kao klasičan privatni vlasnik, tim dobrom da raspolaže. Kod nas je stvar još komplikovanija zato što je sfera svojine, svojinskih odnosa ostala neregulisana jer se izbeglo postizanje društvenog konsenzusa prilikom donošenja novog Ustava o tome kako se jedna mutna kategorija koja se zove društveno vlasništvo kao »svačije i ničije« prenosi u ruke nekog konkretnog titulara kako bi on kao vlasnik raspolagao imovinom. O tome šta se sve događa sa svojinom danas u svetu imaćete u narednom broju Republike a verujem i Balkan magazina, jedan izuzetno

dobar tekst Tibora Varadija, svetski poznatog autora, profesora univerziteta koji se više decenija bavi građanskim pravom.
Nije manje složena ni druga komponenta naše teme a to je konfiguracija moći, formalne i neformalne, ekonomske i političke. Ukoliko ne poznajemo tu konfiguraciju teško možemo shvatiti proces odlučivanja o bilo čemu pa i proces odlučivanja o »Telekomu«. »Telekom« je, to se pokazalo, iskrsao kao jedan od poslednjih krupnih objekata koji vlast hoće da privatizuje. Zbog toga je praćenje tog slučaja izuzetno važno za razumevanje i privrede i društva i države u našoj zemlji, i utoliko je teži naš posao.
Skrećem vam pažnju na neke nove činjenice koje su iskrsle u proteklih mesec dana nakon našeg prošlog razgovora.
Na prvu je već ukazano, a to je da adresa kojoj smo se mi obratili ćuti. Mi smo poslali jedanaest pitanja predsedniku Republike. U proteklih mesec dana nismo dobili odgovor. A on je sa najvišeg nivoa vlasti u ovoj zemlji, rekao bih – sa nivoa vladarskog trona, rekao nešto što podrazumeva kao da je odluka konačno doneta – biće prodato, pitanje je samo za šta će sve biti korišćeno. I tu je udario u tanke žice, vrlo osetljive, moralne, tvrdeći da dobar deo tih para treba da se da za sanaciju poplava i klizišta, dakle za saniranje posledica katastrofa koje pogađaju mnoge ljude. Istovremeno, on nam je dao šansu, kao podanicima koji uvek mogu da pribegnu onom poznatom načinu ponašanja, da kažu, pa on je toliko visoko, možda on ne zna šta se sve oko njega događa, pa će jednog dana kada bude saznao ispraviti ako ima nešto loše. Da se ne odreknemo tog načina rezonovanja sasvim, videćemo šta će se događati.
Nešto se već krupno događa. Ja bih pre svega skrenuo pažnju na jedno naučno savetovanje koje je održano, opet, u ovih mesec dana, 8. maja na Ekonomskom fakultetu. Organizovali su ga Akademija ekonomskih nauka i Naučno društvo ekonomista. Podneto je više referata, neki od njih su već dostupni javnosti, neki su prepričavani, neki mogu da se čitaju u rukopisu, i šta se tu novo za našu temu dešava. Ono što sam uspeo da pročitam, recimo, gledišta profesora Ljubomira Madžara i profesora Ljubodraga Savića, jeste da je neophodno radikalno promeniti model privatizacije u našoj zemlji, jer primena postojećeg modela, u toku proteklih deset godina naročito, vodi ka gašenju privrede, ka deindustrijalizaciji. Najvidljivije od svega toga je porast nezaposlenosti, opadanje bruto proizvoda i sve ostalo što karakteriše involuciju jedne privrede i jedne zemlje, kako je to vrlo dokumentovano rečeno u referatu profesora Savića. Sve može da se nasluti već iz naslova tog referata koji glasi: »Reindustrijalizacija kao osnova novog modela razvoja«. Dakle, u krugovima renomiranih ekonomista u međuvremenu smo čuli vrlo dobro obrazložene, uverljive argumente u prilog kritičkog preispitivanja i odbacivanja onog što je loše u modelu privatizacije i tranzicije, i stvaranja novog modela. Naravno, teško je očekivati da će taj novi model biti lako pronađen, ali mi nemamo razloga da se apsolutno slepo držimo tog starog, postojećeg modela a da ne razmišljamo o tome kako se u novi model može uklopiti razmatranje sudbine »Telekoma«.
Na nesreću, promene koje su vidljive u krugovima struke i nauke nisu vidljive u sferi ideologije i politike. O tome vrlo rečito svedoče već pomenuti intervjui predsednika vlade koji se prvo ponaša kao da predstavlja nesumnjive, nesporne, ovlašćene funkcionere koji odlučuju o vlasništvu. Oni takvu legitimaciju nemaju. Nisu oni, ili on, jedini vlasnik bilo kog dobra, pa ni »Telekoma«, da mogu suvereno odlučivati pogotovo diskrecionim pravom, da ne moraju nikoga da pitaju i informišu o tome šta da rade. On je, Cvetković, naročito u ovom intervjuu koji je dao NIN-u nedavno, sve one koji kritikuju odluku vlade okarakterisao kao ideološki sumnjive protivnike. Otišao je korak dalje od onoga što je prošli put govorio kako su svi oni koji brane državnu imovinu – komunjare, socijalisti, antiliberali i tako dalje. Sada su to svi oni koji, kaže, sumnjaju u autoritet ove vlasti, u njenu odluku, u postojeći model privatizacije i tranzicije koji on brani. Kad čovek čita ono što on priča izgleda kao neka gromada, kao ona klisurina iz bivše himne, koja stoji nepokolebana, ništa je ne može poremetiti, a sve ono, setimo se opet te iste himne, što je mimo i dovodi u pitanje tu ideološku klisurinu – to je izdaja (»proklet bio izdajica svoje domovine«). Na toj ravni ništa ne možemo ni razumeti niti valjano odlučiti. Zato ćemo biti prinuđeni, ako hoćemo da razumemo u čemu je stvar, a ne samo koje su afere i intrige, da malo pažljivije pratimo šta će se dalje događati kada je reč i o svojinskim ovlašćenjima i kada je reč o konfiguraciji političke moći u okviru koje se donose te odluke. Nadam se da ćemo, za oko mesec dana, izaći sa novim nalazima u pogledu sudbine »Telekoma«.

Miroslav Joksimović, predstavnik sindikata zaposlenih u »Telekomu«
Mi smo kao sindikat išli po poslaničkim grupama, razgovarali smo sa svim poslaničkim grupama, i išli smo na Odbor za saobraćaj i veze. Naše pismo je otišlo predsedniku,

premijeru i svim članovima Parlamenta, znači 250 poslanika je to dobilo. Naš cilj je, i to će predložiti Odbor za saobraćaj i veze, da to ode na skupštinsku raspravu. Mislim da je to poenta cele priče. Ovde je pokušano da se izbegne Parlament. Išlo se na tender iako akcionarsko društvo, po Zakonu o privatizaciji, ne može na tender. Mi pokušavamo, kao reprezentativni sindikati, da to vratimo u Parlament. Mislim da smo na putu da se javnost upozna, da građani znaju da gube vrednost akcija ako »Telekom« kupi »Dojče telekom«, 20+40, onda će pasti svima nama akcije, niko neće da ide da kupi više akcije... Proći će gore nego u NIS-u. Ali ako ode u Parlament onda je veća šansa i čak postoje delovi vladajućih stranaka koji su za to da se ide u Parlament i mislim da je to
		Miroslav Joksimović

pravi put, znači preneti raspravu u Parlament. Ima tu raznih grupacija, među vladajućim i među opozicijom koje su za prodaju ili su protiv prodaje. Znači, to je veoma čudna situacija da se istovremeno i naduvava cena »Telekoma« i obara cena »Telekoma«.
Najvažnije je ovde što Zakon o privatizaciji govori da ne može akcionarsko društvo ići na tender a vladajuća koalicija šalje poruku – ako se dogovorimo kao vladajuća koalicija onda je to i po zakonu.
Hteo sam još da kažem da se ne zna šta će biti sa infrastrukturom, to je TT kanalizacija i mreža. Ako prodate bez mreže i TT kanalizacije cena »Telekoma« je ništa, nula. Ako prodate ovo dvoje onda imate problem, dajete monopol »Dojče telekomu«, znači menjate monopol naš za monopol neke druge države.
Sledeća je bezbednost. Videli ste šta je bilo sa Kosovom nedavno kada veze nisu radile. Ako kupac bude »Dojče telekom«, on priznaje Kosovo. Šta ćemo onda, da pustimo te ljude da nemaju veze sa Srbijom? O tome nije niko razmišljao. Vlada je razmišljala kako da proda, ali nije razmišljala tehnički kako to da uradi i još uvek se nagađa.
Šta ćemo sa poštarima, od nas 30% prihoda »Telekoma« ide za poštarske radnike, znači

imamo višak u »Telekomu«, imamo još veći višak u PTT-u, a da ne pričam o ovim firmama okolo, koje rade za »Telekom«. Podsetio bih da dve trećine svih dividendi Srbije puni »Telekom Srbija« a svi ostali privrednici jednu trećinu. I šta sad, ako napravite put, kada će on da vrati te pare, da je i najbolji put? Za 20 godina? Ovde se vraćaju pare za jedan dinar, vraća se 1 plus 1,45, znači faktički 240% je zarada. Koji drugi biznis može to da donese? Zašto prodati pa, recimo, dati za odbranu od poplave, šta, hoće li te poplave da vraćaju posle te pare? Neće. Znači, treba naći sredstva za to iz drugih izvora. Samo još jedno: ako izdrži država da ne proda »Telekom«, još tri godine mi imamo kredit prema »Sitibanci« za kupovinu »Telekoma Republike Srpske« koji donosi profit u odnosu

na broj zaposlenih i tržište veći nego posao ovde u Srbiji. Znači, taj kredit kada vratimo a vratićemo ga uspešno – 2013. godine mi nemamo kredit, i koliki će tada biti profit »Telekoma«? Pa biće preko tri stotine miliona evra. Pa ko je lud onda to da proda?!