Omladinski funkcioneri DS i SNS, inače rivalskih partija, pokušali su da zauzmu Studentski parlament fakulteta čiji su studenti i studentkinje u poslednjih nekoliko godina učestvovali u artikulaciji svakog ozbiljnijeg studentskog ali i društvenog bunta, kao i u povezivanju studentskih protesta s radničkim protestima, i na taj način pretili lažno uspostavljenom socijalnom miru.
Određeni studenti fakulteta najpre bi stupili u kontakt s osobom nadležnom za sprovođenje i organizaciju izbora. Ponašali bi se prijateljski ili čak nudili svoju pomoć. Ne bi isprva pomenuli da su članovi stranke, ali kako bi se izbori približavali oni bi nastupili agresivnije. To je, u ovom slučaju, podrazumevalo pozivanje na Balšu Božovića, predsednika Demokratske omladine, i Dušana Zlokolicu iz pokreta Evropa nema alternativu, kao osobe koje su im preporučile da se »pomogne« pri održavanju izbora za Parlament, uz komentar da »predsednik najveće omladine u Srbiji ima interes da zna šta se dešava na Filozofskom fakultetu«.
Da situacija nije bezazlena pokazuje činjenica da su u ovakvim aktivnostima na Filozofskom fakultetu učestvovali, i još uvek učestvuju, između ostalih: član predsedništva Demokratske omladine (Nikola Dimitrijević), član Saveta Kluba demokratske omladine Zemun (Srđan Marković), sekretar Demokratske omladine Beograda (Željko Matić), koordinator omladine Srpske napredne stranke, predsednik mesnog odbora Zeleni venac SNS, te član Opštinskog odbora Savski venac (Željko Savić). Dakle, u pitanju nisu obični članovi ili simpatizeri određenih stranaka, već funkcioneri s očiglednim ambicijama za napredovanje u stranačkoj hijerarhiji.
Pomenuti mladi političari najpre su se kao studenti Filozofskog fakulteta kandidovali na izborima za aktuelni saziv parlamenta, ali nisu dobili dovoljan broj glasova da zauzmu sva mesta u parlamentu. To ih, međutim, nije sprečilo da putem održavanja sednica bez neophodnog kvoruma donesu neke važne odluke i na taj način zauzmu vodeće funkcije ovog studentskog predstavničkog tela.
Ove i ovakve aktivnosti ne bi ni bilo moguće sprovesti bez podrške Uprave fakulteta, koja je sve nelegalno donete odluke prihvatala uprkos brojnim žalbama koje su joj preostali članovi Parlamenta upućivali. Na ovaj način partijski funkcioneri su dobili podstrek da nastave s održavanjem nelegalnih sednica na kojima, između ostalog, i menjaju Pravilnik o radu parlamenta, ukidaju instituciju studentskih zborova na odeljenjima i raspisuju ponovne izbore za Studentski parlament fakulteta i izbore za predstavnike Filozofskog fakulteta u Studentskom parlamentu Univerziteta.
Nelegalnosti u radu parlamenta pratio je i sve represivniji odnos Uprave prema drugim oblicima studentskog organizovanja. Samoorganizovani studenti odjednom nisu više smeli da koriste učionice fakulteta za svoje aktivnosti, a studentski zborovi su zabranjivani bez ikakvog obrazloženja. Povećanju tenzije doprinelo je i to što je dekanica Vesna Dimitrijević uporno odbijala da se sastane i razgovara sa bilo kojim nezavisnim studentom. Uvidevši da su sve granice pređene i da institucionalnoj samovolji nema kraja, studenti su se okupili pod sloganom »Odbrani Filozofski« s idejom suprotstavljanja partitotiraniji i uspostavljanja slobodnog studentskog organizovanja.
Izbori su bili zakazani za 31. mart i 1. april. Prvog dana održavanja izbora studenti su

kandidata na »izborima«, nalazila se i nekolicina nepoznatih muškaraca očigledno u svojstvu privatnog obezbeđenja, koji po sopstvenom priznanju nisu studenti Filozofskog fakulteta. Tokom prepirke između organizatora i revoltiranih studenata koja je usledila dogodio se incident koji je imao sledeću strukturu: kada je grupa »Odbrani Filozofski« preuzimanjem nekolicine glasačkih listića pokušala da spreči održavanje nelegalnih izbora, jedan od organizatora fizički je napao jednu studentkinju nakon čega je usledio metež u kojem su pripadnici »privatnog obezbeđenja« pretili nasiljem i potezali stolice na studente. Glasačku kutiju organizatori nelegalnih izbora su uklonili u dekanat Filozofskog fakulteta. Dekanica Vesna Dimitrijević i deo uprave fakulteta tom prilikom nisu želeli da razgovaraju ni sa jednim drugim studentom, osim sa organizatorima nelegalnih izbora. Nakon višečasovnog čekanja i pokušaja da stupe u kontakt s upravom, studenti oko 22 časa bivaju izbačeni sa fakulteta. Idućeg radnog dana nelegalno izabrana Izborna komisija saopštava rezultate izbora, a Uprava Fakulteta izdaje saopštenje za javnost u kojem ove rezultate priznaje kao zvanične.
Nesumnjivo je da nam je danas više nego ikada potreban drugačiji oblik studentskog organizovanja, kao i podrška čitavog društva. Ne toliko zbog upliva politike kojeg je uvek bilo, već zbog položaja u kojem se visoko obrazovanje nalazi, a pre svega zbog načina njegovog finansiranja koje se dobrim delom vrši putem naplate visokih školarina i brojnih izmišljenih taksi na usluge koje fakulteti pružaju. Jasno je da s obzirom na sveukupnu ekonomsku situaciju visoko obrazovanje postaje luksuz i privilegija bogatih. U tom smislu, kao zaključak može nam poslužiti odlomak iz saopštenja za javnost grupe »Odbrani Filozofski«, a povodom događaja na Filozofskom fakultetu: »Tek onda kada bude moguće da svaki zainteresovani student ili studentkinja slobodno diskutuju sa svojim kolegama o problemima na koje tokom studija nailaze, da zajedno s njima osmišljavaju aktivnosti i učestvuju ravnopravno u donošenju odluka – bez posredovanja ‘predstavnika’ na koje posle izbora ne može ni na koji način da se utiče – i kada takvo studentsko organizovanje prestane da bude ignorisano ili čak aktivno odbacivano od strane uprave, moći ćemo da govorimo o istinskoj autonomiji Univerziteta u kojoj se neguju prakse koje mogu da dovedu jedino do oplemenjivanja društva i razvoja kulture istinske demokratije«.